GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
U Srbiju tajnim kanalima ulazi seme genetski modifikovane sojine sačme, pa su hektari zasejani GMO sojom.
Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, za “Blic“ takođe otkriva da se genetski modifikovana soja, iako je to zakonom zabranjeno, i dalje uzgaja na njivama u Mačvi i Vojvodini. Dokaz je, kaže on, što inspektori svake godine nalaze hektare i hektare zasejane ovom kulturom.
- Prošle godine nađena su 23 hektara pod GMO sojom, što je oko četiri odsto od kontrolisanog uzorka, koji nije bio veliki. Ako uzmemo da je u Srbiji sojom zasejano oko 160.000 hektara, ispada da se na našim njivama nalazi oko 5.000 hektara GMO soje - objašnjava Ševarlić.
GMO seme ulazi u našu zemlju legalno u manjim količinama, kako inspektori ne bi mogli da ga pronađu, a nelegalno švercerskim kanalima.
- Najviše nam stiže iz Rumunije i Bosne, jer je u Rumuniji dozvoljen njen uzgoj. Najveće površine zasejane GMO sojom nalaze se u okolini Vršca, u Banatu i Mačvi, ali ima ih i u Sremu i u Bačkoj - upozorava Ševarlić.
Poljoprivrednici kažu da je njeno gajenje mnogo jeftinije nego gajenje obične soje, jer dolazi sa „raundapom“, totalnim herbicidom koji uništava sve štetočine.
Ševarlić objašnjava da većina poljoprivrednika koristi tu soju za stočnu hranu, ali ima i onih koji seju veće količine, pa je prodaju prerađivačima. Takva soja se potom koristi u prehrambenoj i ostalim granama industrije. - Inspekcija mora da uzme uzorke soje i ukoliko nađe da je zasad pozitivan na GMO da ga uništi u početnoj fazi vegetacije i da protiv poljoprivrednika podigne tužbu. Ako se presuda da se soja uništi ne donese odmah, ništa nije urađeno, jer kada ona dođe u fazu zrelosti, gube se tragovi, pošto je poljoprivrednici prodaju između sebe - kaže Ševarlić.
Testiranja
Gorica Avalić
Foto: V. Lalić
Blic
1. 4. 2014.
Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, za “Blic“ takođe otkriva da se genetski modifikovana soja, iako je to zakonom zabranjeno, i dalje uzgaja na njivama u Mačvi i Vojvodini. Dokaz je, kaže on, što inspektori svake godine nalaze hektare i hektare zasejane ovom kulturom.
- Prošle godine nađena su 23 hektara pod GMO sojom, što je oko četiri odsto od kontrolisanog uzorka, koji nije bio veliki. Ako uzmemo da je u Srbiji sojom zasejano oko 160.000 hektara, ispada da se na našim njivama nalazi oko 5.000 hektara GMO soje - objašnjava Ševarlić.
GMO seme ulazi u našu zemlju legalno u manjim količinama, kako inspektori ne bi mogli da ga pronađu, a nelegalno švercerskim kanalima.
- Najviše nam stiže iz Rumunije i Bosne, jer je u Rumuniji dozvoljen njen uzgoj. Najveće površine zasejane GMO sojom nalaze se u okolini Vršca, u Banatu i Mačvi, ali ima ih i u Sremu i u Bačkoj - upozorava Ševarlić.
Poljoprivrednici kažu da je njeno gajenje mnogo jeftinije nego gajenje obične soje, jer dolazi sa „raundapom“, totalnim herbicidom koji uništava sve štetočine.
Ševarlić objašnjava da većina poljoprivrednika koristi tu soju za stočnu hranu, ali ima i onih koji seju veće količine, pa je prodaju prerađivačima. Takva soja se potom koristi u prehrambenoj i ostalim granama industrije. - Inspekcija mora da uzme uzorke soje i ukoliko nađe da je zasad pozitivan na GMO da ga uništi u početnoj fazi vegetacije i da protiv poljoprivrednika podigne tužbu. Ako se presuda da se soja uništi ne donese odmah, ništa nije urađeno, jer kada ona dođe u fazu zrelosti, gube se tragovi, pošto je poljoprivrednici prodaju između sebe - kaže Ševarlić.
Testiranja
- U Srbiji postoje četiri laboratorije akreditovane za detekciju GMO.
- Uzorkovanje vrše Fitosanitarna i Veterinarska inspekcija.
- 2010. godine GM soja otkrivena na 122 hektara, na 98 parcela
- 2012. na 50 hektara potvrđeno prisustvo genetički modifikovane soje
- 2013. GM soja otkrivena na 23 hektara, kontrolisano 1.300 parcela
Gorica Avalić
Foto: V. Lalić
Blic
1. 4. 2014.
