ПРОФ. ДР МИОДРАГ ДИМИТРИЈЕВИЋ: НЕ ТРЕБА НАМ ГМО!
О АКТУЕЛНИМ ДИЛЕМАМА ВЕЗАНИМ ЗА ГМО ГОВОРИ ПРОФ. ДР МИОДРАГ ДИМИТРИЈЕВИЋ, ПОЗНАТИ ГЕНЕТИЧАР СА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ
АКУЗАТИВ: Доста је контроверзи око ГМО, какво је Ваше мишљење о реалне опасности везаним за ГМО?
- Ја лично не бих да улазим у "контроверзе", самим тим што су контроверзе. Што се тиче контроверзе везане за здравствену безбедност, мислим да није доказано ван оправдане сумње да су ГМ производи здравствено безбедни, па тиме нема потребе да нашу конвенционалну храну "обогаћујемо" или замењујемо ГМ храном. Ако разматрамо "контроверзу" утицаја на животну средину, мислим да ГМ организми представљају потенцијални ризик, који је тим опаснији јер је иреверзан и перманентан. "Контроверза" да ли нам треба, или не, је најједноставнија. Не треба нам. Зашто би конвенционалну производњу хране, где држимо домаћу науку и технологију и семе и производњу, заменили тиме да нам неко даје семе, без технологије?
АКУЗАТИВ: Какво је Ваше мишљење о Монсанту?
- Немам никакво мишљење о Монсанту! Монсанто ради свој посао и шаље трговачке путнике. Када би америчка домаћица куповала све што јој продају трговачки путници који јој куцају на врата, брзо би банкротирала. Они нуде, нама не треба и готово.
АКУЗАТИВ: Међу аргументима о потреби и користи ГМО је и тај да се тако помаже и у решавању проблема глади у свету?
- Решавање питања глади у свету је изговор за индустријализацију пољопривредне производње и стицање профита. Већ сада имамо довољно хране и за оних фамозних 9 милијарди људи до 2050, само је расподела те хране проблем.
АКУЗАТИВ: Да ли се и на примеру ГМО види колико економски интерес, посебно интерес мутинационалних компанија, надвладава све друго, па и бригу за очување здравог људског живота и здраве животне средине?
- На примеру ГМО се види покушај глобализације и потпуне контроле, јер ко пуни тањир тај има и политичку и сваку другу моћ. Ако томе додамо могућности интернета, рачунар и мобилни телефон у свакој кући и код сваког човека, онда имамо отворене путеве апсолутне контроле, односно реалну Орвелову државу. Сви ти производи долазе из једног центра и то није случајно. "Брига за људско здравље и животну средину" ту није чинилац који се узима у обзир, можда само као изговор у борби за општом контролом и ресурсима.
АКУЗАТИВ: Каква је конкретна ситуација у Србији поводом ГМО? Каква је правна регулатива? Како коментаришете актуелне притиске из иностранства везане за ГМО?
- Ситуација у Србији је да успешно производимо своју семенску робу за своје потребе и за извоз. То је последње што је остало од наше слободе у аграру, јер смо механизацију, ђубрива и "хемију" давно распродали и упропастили, док је распродаја земљишта у току. Имамо Закон о генетички модификованим организмима из 2009., који је добра заштита домаћег аграра и тржишта од ГМО, док проблем поштовања закона и овде постоји. Што се тиче "притиска споља", они раде свој посао и у свом интересу, а ми треба да радимо свој посао и у свом интересу.
АКУЗАТИВ: Каква су светска искуства у погледу ГМО?
- Светска искуства су углавном негативна. Зато имамо процес да се проглашавају ГМО слободне зоне на нивоу општина и регија. Тога има у Европи, али и код нас. Скоро 80 општина у Србији је, одлукама својих скупштина, прогласило ГМО мораторијум. У свету, Лос Анђелес се, рецимо, припрема да прогласи ГМО мораторијум. Осам земаља ЕУ, које су и чланице СТО су озбиљно рестриктивне према ГМ семену и производима позивајући се на директиву ЕУ 2001/18/ЕЦ, која у члану 23 дозвољава земљама чланицама ту рестриктивност ако имају сазнања о штетности ГМО. Неразвијене земље имају наравно жешће притиске да усвоје ГМО и мањи маневарски простор. О томе уосталом, на индиректан начин, али врло јасно и неувијено говори књига сер Роберта Купера из 2003 године "Постмодерна држава и нови светски поредак" на дну 37. и почетку 38. стране, а коју би сви ми требало да прочитамо и онда би нам многи догађаји које осећамо на својој кожи били логичнији и разлози јаснији.
Извор: akuzativ.com
АКУЗАТИВ: Доста је контроверзи око ГМО, какво је Ваше мишљење о реалне опасности везаним за ГМО?
- Ја лично не бих да улазим у "контроверзе", самим тим што су контроверзе. Што се тиче контроверзе везане за здравствену безбедност, мислим да није доказано ван оправдане сумње да су ГМ производи здравствено безбедни, па тиме нема потребе да нашу конвенционалну храну "обогаћујемо" или замењујемо ГМ храном. Ако разматрамо "контроверзу" утицаја на животну средину, мислим да ГМ организми представљају потенцијални ризик, који је тим опаснији јер је иреверзан и перманентан. "Контроверза" да ли нам треба, или не, је најједноставнија. Не треба нам. Зашто би конвенционалну производњу хране, где држимо домаћу науку и технологију и семе и производњу, заменили тиме да нам неко даје семе, без технологије?
АКУЗАТИВ: Какво је Ваше мишљење о Монсанту?
- Немам никакво мишљење о Монсанту! Монсанто ради свој посао и шаље трговачке путнике. Када би америчка домаћица куповала све што јој продају трговачки путници који јој куцају на врата, брзо би банкротирала. Они нуде, нама не треба и готово.
АКУЗАТИВ: Међу аргументима о потреби и користи ГМО је и тај да се тако помаже и у решавању проблема глади у свету?
- Решавање питања глади у свету је изговор за индустријализацију пољопривредне производње и стицање профита. Већ сада имамо довољно хране и за оних фамозних 9 милијарди људи до 2050, само је расподела те хране проблем.
АКУЗАТИВ: Да ли се и на примеру ГМО види колико економски интерес, посебно интерес мутинационалних компанија, надвладава све друго, па и бригу за очување здравог људског живота и здраве животне средине?
- На примеру ГМО се види покушај глобализације и потпуне контроле, јер ко пуни тањир тај има и политичку и сваку другу моћ. Ако томе додамо могућности интернета, рачунар и мобилни телефон у свакој кући и код сваког човека, онда имамо отворене путеве апсолутне контроле, односно реалну Орвелову државу. Сви ти производи долазе из једног центра и то није случајно. "Брига за људско здравље и животну средину" ту није чинилац који се узима у обзир, можда само као изговор у борби за општом контролом и ресурсима.
АКУЗАТИВ: Каква је конкретна ситуација у Србији поводом ГМО? Каква је правна регулатива? Како коментаришете актуелне притиске из иностранства везане за ГМО?
- Ситуација у Србији је да успешно производимо своју семенску робу за своје потребе и за извоз. То је последње што је остало од наше слободе у аграру, јер смо механизацију, ђубрива и "хемију" давно распродали и упропастили, док је распродаја земљишта у току. Имамо Закон о генетички модификованим организмима из 2009., који је добра заштита домаћег аграра и тржишта од ГМО, док проблем поштовања закона и овде постоји. Што се тиче "притиска споља", они раде свој посао и у свом интересу, а ми треба да радимо свој посао и у свом интересу.
АКУЗАТИВ: Каква су светска искуства у погледу ГМО?
- Светска искуства су углавном негативна. Зато имамо процес да се проглашавају ГМО слободне зоне на нивоу општина и регија. Тога има у Европи, али и код нас. Скоро 80 општина у Србији је, одлукама својих скупштина, прогласило ГМО мораторијум. У свету, Лос Анђелес се, рецимо, припрема да прогласи ГМО мораторијум. Осам земаља ЕУ, које су и чланице СТО су озбиљно рестриктивне према ГМ семену и производима позивајући се на директиву ЕУ 2001/18/ЕЦ, која у члану 23 дозвољава земљама чланицама ту рестриктивност ако имају сазнања о штетности ГМО. Неразвијене земље имају наравно жешће притиске да усвоје ГМО и мањи маневарски простор. О томе уосталом, на индиректан начин, али врло јасно и неувијено говори књига сер Роберта Купера из 2003 године "Постмодерна држава и нови светски поредак" на дну 37. и почетку 38. стране, а коју би сви ми требало да прочитамо и онда би нам многи догађаји које осећамо на својој кожи били логичнији и разлози јаснији.
Извор: akuzativ.com
