КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
  • Крагујевац без ГМО
    • Аутор Декларације >
      • Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као
      • Презентација: ГМО у Србији
      • Онлајн медији: Шеварлић >
        • “Џепни уговори” трују Србију
        • Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хекта&
        • Мутанти у тањиру
        • Народ је против
        • Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потре&#
        • Тројански коњ за српски тањир
        • Због ГМО ћемо губити милијарде
        • ГМО није питање генетике, већ националне о
        • Пооштрити примену закона о ГМО
        • У 167 земаља у свету није дозвољен ни узгој, ни 
      • Видео: Шеварлић
    • Први одговори крагујевачких НВО о Маршу п
    • Марш против Монсанта и у Крагујевцу?
    • Службени лист: Декларација о ГМО
    • Да нас држава чује – не треба нам ГМО!
    • Усвојена Декларација: Крагујевац без ГМО
    • Одборници Крагујевца одлучују о Декларац
    • Градско веће Крагујевца за Декларацију
    • Питање за ГО парламентарних странака
    • Акција: Потпиши "НЕ ЖЕЛИМ ГМО!"
    • Гостовање на Радио Крагујевцу, 9. 12. 2013.
    • Трибина КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО >
      • Презентација: Крагујевац и Србија без ГМО
      • Снимак трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ GMO
      • Прилог РТК: Трибина против ГМО
      • Агенција Танјуг на трибини
      • Писмо проф. Димитријевића Крагујевчанима
      • Подршка Крагујевцу без ГМО
      • Најава трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
    • АНКЕТА: Да ли си против ГМО у Крагујевцу?
  • Предлагачи
    • Самоуправа
  • Србија без ГМО
    • Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији ни
    • Председник Николић о ГМО: И ја сам против то&
    • Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја '&#
    • Најпаметнија одлука за 10 година
    • Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad : Petrović, Monsanto Srbija
    • Ковин – следећа општина против ГМО
    • Произведен је "плазма милки сендвич" - не сад
    • Једногласно, и Лапово против ГМО
    • Ускоро први српски производ са ознаком НЕ 
    • Лебане без ГМО
    • Градови и општине Србије против ГМО
    • Скупштина Србије о ГМО
  • Документи
    • Закон о безбедности хране
    • CI: Biosafety Project Report
    • Прво јавно слушање на тему 'Утицај ГМО'
    • Криминалитет 'белог оковратника' у индуст
    • Истраживање Библиотека Народне скупштин
    • Анализа о дозвољености производње и употl
    • Устав Републике Србије
    • Устав Мађарске
    • Закон о ГМО
    • Прва Декларација против ГМО у Србији
    • Како избећи ГМ храну
    • Презентација базирана на књигама "Генетсl
    • Статистика у свету
    • No scientific consensus on GMO safety
    • GMO Myths and Truths
  • Чланци
    • Кад Французи забране ГМО, они то учине трај&#
    • У Вермонту (САД) предложен закон о обележав&#
    • Медведев: Русија неће увозити ГМО произво >
      • GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
    • Француска забранила Монсанто >
      • ГМО јабука ускоро на столу?
    • ГМ храна – Пандорина кутија >
      • Нови ГМО парадајз из Канаде, стара забрана &#
    • Aко буде избора, одржати и референдум о ГMO >
      • Градови Србије се удружују против ГМО
    • Са ГМО има зависности и ризика, нема контро&# >
      • ДНК из ГМ биљака може се пренети на људе
    • Генетске мутације биљака убијају људе >
      • Заустављена изградња Монсантове фабрике
    • Опасна игра генима >
      • Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
    • Љајић: Законом против ГМО >
      • ГМО Капитализам
    • Србија потписница Дунав соја Декларације >
      • Зашто ГМО изазива забринутост?
    • Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО >
      • Пожега: Одборници одлучили да протерају Г
    • Произвођачи соје траже ознаку за храну бе >
      • ГМО храна стиже на рафове без јасних ознак
    • Скуп против ГMO у Београду >
      • Милиони људи у свету устали против ГМО!
    • Позив професора Шеварлића >
      • За Србију без ГМО
    • СТО одбила Србију због ГМО хране >
      • ГМО компаније нам пишу законе
    • ЗАГРЛИМО СКУПШТИНУ ПРОТИВ ГМО >
      • Борба око „хране за Франкенштајна”
    • Етикете крију мутиране гене >
      • ГМО би уништио пчеларство Србије
    • Испод жита гурају ГМ законе >
      • Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране оправ
    • Стварање ГМО производа није под контролоl >
      • Нису нам потребне ГМО биљке
    • ГМО уцена >
      • Мутанти прете тржишту Србије
    • Будућност су људи који се баве органском п >
      • Жеља Џејмија Оливера: Научити свако дете о &#
    • Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потроm
  • Видео
    • Интервју др Арпада Пустајиа - превод на срп&#
    • ГМО - Светска опасност, превод на српски
    • Семена смрти - превод на српски
    • Шта је ГМО? - Објашњено у једном минуту
    • ГМО рулет - анимирани преглед
    • Без превода
  • Фото
  • О ГМО
    • Храна будућности или биотероризам >
      • Делови из књиге
    • Френ Реј: Семе (трилер)
    • Технологија самоуништења (Јошт/Кокс)

Испод жита гурају ГМ законе

Picture
Типично, до бола. До пре неку недељу јавност и медији брујали су о генетски модификованим организмима који су Србију поделили на два фронта: први, већински у народу, који је против ГМО као претње пољопривреди и здрављу становништва, и други, мањински, али и званични, који каже да Србија по захтеву Европске комисије мора да допусти промет ГМО.

Морамо, каже министар трговине Расим Љајић. Зашто? Да бисмо се учланили у Светску трговинску организацију јер без чланства у СТО нема уласка ни у ЕУ.

У Србији је на снази забрана узгајања и продаја ГМО, што укључује ГМ соју, кукуруз и низ других прехрамбених артикала. У ЕУ је таква забрана укинута 2008. после дугог спора с великим извозницима ГМО – САД и Канадом – који су пред специјалним панелом СТО оптужили ЕУ да крши правила о слободној трговини.

Иако Србију нико не тера да из закона избаци забрану производње ГМО, неки стручњаци тврде да и би дозвола увоза била погубна по пољопривреду и економију Србије, људско здравље и околину.

Откако је ГМО први пут настао у лабораторији 1973, ова изузетно сложена тема је поделила свет у коме пољопривреда покрива око 40 одсто површине земље, користи 70 одсто водних ресурса и одговорна је за 30 одсто продукције угљен-диоксида.

Једни сматрају да генетски модификовано семе даје већи принос, делом зато што је отпорније на инсекте, хербициде и сушу, па је то начин да се милијарде људи спасу глади, сачувају природни ресурси, мање крче шуме и смањи глобално загревање.

Тврде да после више од 15 година узгајања и конзумирања у свету нема конкретног доказа о утицају ГМО на здравље људи, животиња и стање природе.

Други указују да је то пут уништења биодиверзитета и злочин према природи. Кажу да научне студије показују да ГМО узрокује алергије, повећава ризик од рака и да је токсичан по бубреге и јетру, да је доказано да ГМО због повећане употребе пестицида загађује воду и земљиште: када у биљку убаците токсичне гене, она постаје токсична.

За разлику од пестицида, којима се биљка споља прска два или три пута годишње, токсични ген је у ћелији биљке све време и све време производи токсин.

Али, само што се разбуктала, полемика је у Србији утихнула брзином којом је и настала. Што само значи да власт истрајава да прогура проблематичан пројекат који годинама дели развијени свет.

Све ми се ипак чини да је селективна производња нека врста генетске манипулације. Зар не?

Уосталом, зар се човек не уплиће у природне токове ствари: краве које дају више млека, геном свиње у који је убачен ген једне врсте црва, кокошке које дају већа јаја, повећане рибе, мање смежуран грашак, црвенији пасуљ, жући кукуруз, пшеница с више зрна, соја у коју је убачен ген бактерије.

Истовремено слушам да је будућност Србије да производи храну која је здрава, природна и органска. Слушам и професора Миладина Шеварлића који каже да – ако дозволимо увоз ГМО – у Србији треба у наредних десет година очекивати гашење преко 250.000 породичних газдинстава.

Стручњаци још процењују да би, ако овде рецимо дође амерички „Монсанто” – највећи произвођач ГМ семена на свету – то српску производњу семена коштало 500 милиона долара.

Не бих зато да пропустим да подсетим да такве компаније све те промене ДНА животиња и биљака раде само због једног циља: новца. Њих не занимају дугорочне последице. Оно што желе, и успевају, јесте да контролишу тржишта семена како би сељаке натерали да сваке године купују њихово семе.

Сељаци, забога, не смеју да имају сопствено семе! Зашто је нагло скочио број самоубистава сељака по Индији који су се задуживали купујући „Монсантово” семе? Зашто су у октобру у седам афричких држава одржане демонстрације против овог олигопола? Зашто се буне фармери у Чилеу? Како је дошло до масовног помора пчела у САД?

Широм ЕУ, слично као у Србији, међу потрошачима постоји отпор према производима који у свом саставу имају ГМ материје. Водећи европски трговински ланци такве производе ни немају у својој понуди или је у спецификацији, иако ситним словима, наглашено присуство најмање 0,5 процента ГМ материје.

Али, ако купујете месо, млеко или јаја ту информацију немате. Завођење стандарда у обележавању ГМ хране је прва мера предострожности, али како да верујем да ће се то овде урадити после афере с афлатоксином у млеку?

Читам о Аргентини. Земља некада позната по најбољем месу с пампаса, драматично се променила откако је 1996. уведен генетски инжењеринг. Сада доминирају ГМ соја, кукуруз и памук, али су и пестициди који су омогућили да Аргентина постане трећи највећи светски произвођач ГМ соје коришћени на начин који нико није очекивао.

Лекари и научници сумњају да су хемикалије узрочник повећања стопе канцера, урођених аномалија и других здравствених проблема.

Нека ме неко убеди да су користи много веће. Такве тзв. кост бенефит анализе нема. Треба да поверујемо на реч. Коме? Бившој министарки пољопривреде која се међу првима здушно залагала за ГМО? Зато што је била стипендиста „Монсанта”!

Знам да су промотери ГМО моћни. Директор „Монсанта” је ове године добио престижну Светску награду за храну. У Вијетнаму ова компанија стоји иза одлуке владе да укине забрану ГМО и до 2020. прекрије трећину обрадивих површина ГМ усевима. Исти онај „Монсанто” који је пре четири деценије помогао да Вијетнам буде засут отровним агенсом оранж који је уништавао шуме и још трује нацију од 90 милиона.

И тако, док се на широком потезу од ЕУ преко Србије до Вијетнама ГМО намеће, Америка се после година прихватања суочава с јаким покретом њиховог ограничавања у пољопривреди. Донете су стотине закона. Вашингтон спрема прописе о стриктном обележавању ГМ хране.

Недавно је локална власт острва Кауаи, на Хавајима, прва у САД усвојила изузетно оштре мере које компаније обавезују да открију присуство и употребу ГМО и пестицида. Успостављене су зоне забране прскања око школа, насеља, медицинских установа и путева. Враћају се плантаже на којима се до скора гајили шећерна трска и ананас.

Можда и зато „Монсанто” тражи нова тржишта. Пре десет година по Војводини су се уништавали засади ГМ соје, али чини се да смо близу да ускоро добијемо ГМ кукуруз, шаргарепу, вероватно и ГМ кромпир у који је својевремено уграђиван ген – пчеле!

Давно сам, грешком, попио чашу генетски модификованог сојиног млека. И ништа ми се није догодило, за сада. Али, можда су научницима потребне деценије да премере последице – ако их има – генетски модификоване хране. Што је разлог више да и моја влада овом народу у међувремену пружи све информације о храни коју трошимо.

Ако су аргументи против ГМО озбиљни какви јесу, онда би и чланство у СТО морало да се брани још јачим аргументима.

Нека се министар трговине не љути, али ствар је толико озбиљна да никоме не верујем на реч. Што значи да многи попут мене очекују анализу с којом би требало да се појаве у Скупштини. А пре тога да отворе јавну дебату.

Кад политичари поведу кампању да мотористи треба да носе кациге или да се млади одврате од дроге, заспу градове билбордима а телевизију пригодним спотовима. Очекујем да објасне феномен ГМО, а не да испод жита гурају генетски модификоване законе.

Бошко Јакшић
Политика
18. 11. 2013.
Powered by Create your own unique website with customizable templates.