ГМО јабука ускоро на столу?
Илустрације
1. Да ли је од ње добар компот? "Грени смит" лево – природна јабука и десно “вештачка” – ГМО.
2. ППО (ензим) кисеоник и фенол претвара у дихидрокси дериват, који се истим ензимом оксидује до ортохинона. Прекурсора боје.
Навикао сам да понеки злонамерни читаоци не читају даље од наслова, мада знају шта сам и о чему писао. У последње време ме изненаде ретки читаоци који не прочитају цео наслов. Ако ставим знак питања на крају, то није потврдна реченица. Напротив. Сада, када смо то разјаснили за оне који и завире у прва два реда, да видимо шта ће нам и зашто ускоро бити на тањиру.
ГМО јабука – не хвала или хвала лепо?
Пријатељица ми је скренула пажњу на причу о јабукама. Сањала је да је опет дете и да је родитељи терају да једе јабуку која је исечена одстојала на столу. Била је, каже, ружна, мусава, скоро браон и некако гадна. Просто јој се није јела, а онда се пробудила. И када је видела овај чланак рекла ми је – да сам мала и да су ми обе половине на столу, увек бих узела ову која није потамнела. То би био њен избор. Како је уопште настала ГМО јабука, видећете пар редова ниже. Када ће нам се наћи на столу? За тачно 2 године.
Јабука, као јабука. Шта уопште ту може да буде ново? Оно што покреће овај свет. Профит. Најчешће мудро исказан као УШТЕДА. Зато да мало анализирамо шта је то, што ћемо ускоро сигурно пити или јести, били тога свесни или не, давали сагласност или не.
"Грени смит" је јабука која веома брзо потамни на пресеку. И то је природно. Један мали протеин који је по функцији ензим, прави “бојице” од присутних полифенола. Ти полифеноли нису они отровни у води, већ спадају у антиоксиданте. Антиоксиданти и кисеоник и ензим који направи мало чудо. Боју. Та боја америчкој индустрији сокова односи по неколико стотина милиона долара годишње. Нико не воли потамнеле сокове. Нико. Многи знају да и домаћи сок од јабуке изузетно брзо потамни на ваздуху. Добро, можда ипак да прикажем ту реакцију. За оне којима је хемија блиска, а и због оних који воле да науче понешто (илустрација 2).
"Грени смит" тамни због друге реакције. Настали о-хинон се претвара у полимер, који додатно реагује с протеинима, аминокиселинама и сл. Ето боје која односи стотине милиона долара. ГМО јабука онемогућава синтезу ППО (полифенл оксидазних) ензима. Техника која то омогућава се зове утишавање гена. Дакле гени су ту, али не раде добро свој посао. Тако се продукује мање или нимало ензима. Нема ензима, нема боје.
Деца – научници воле боје. Рекламе каже да ОБИЧНА деца не воле јабуке које тамне. Дакле нећемо да једемо јабуке које тамне. Јешћемо “светле”, које је направила компанија Оканаган Спешлти Фрутс. Њихов назив – арктичке све говори. Додворавање размаженим купцима доводи до употребе калцијум аскорбата (со витамина Ц) који спречава тамњење јабучних котурова, али и сокова. Тако цена сока и јабучног чипса расте за 30 до 40%. Компанија обећава пад цена јабучних производа за 30%. Купите ГМО јабуку у кришкама и добијате изглед и боју по жељи. Ова канадска фирма нема бојазан да ће освојити тржиште.
Да буде светла, а да није ГМО
Не радују се сви томе. И не плаши их то што је јабука ГМО. Плаши их то што су имају воћњаке јабука које тамне. Њихове јабуке више нико неће да купује. Тако се дилема јести или не јести преселила са терена страха од ГМО, који је руку на срце у Америци изгледа мали, на терен чисте економије. И тако су заговорници ГМО добили један важан аргумент ЗА ГМО. Сви су у добитку. И произвођачи и корисници. То што ће пар хиљада људи да пропадне, па шта? То је основица здравог капитализма. При томе, ако заживи идеја производње ове јабуке произвођачи би добили лиценцу за воћњаке и она би износила око 6000 долара по хектару. Анкета је показала да би око 80% људи јело без икакве дилеме такву јабуку (Америка, Аустралија, Канада). 20% не би јер не би ништа што је ГМО. А Ви? Да ли бисте Ви јели такве јабуке? С једне стране решили смо се адитива. С друге она је ГМО.
Ко даје гаранцију да сви сокови који су сада као Лажи на амбалажи нису будућа ГМО кухиња? Ако нас већ сада лажу да је воћни сок, оно што нам продају, а није, ко гарантује да ће ГМО производ бити прописно обележен!? У Србији неће бити сигурно. И док мислите о овоме, сетите се да сваки тип воћа, као и многи типови поврћа тамне при сечењу, ситњењу или прављењу сокова. Ускоро нас чека ГМО кухиња. Време је да се поприча о томе. Да се реше дилеме, страхови и осмисли стратегија избора. По разним ФБ групама читам несувисле аларме, акције и слично да не треба јести слаткише, јер је у њима ГМО скроб, глукоза и слично. Глукоза је глукоза. Била из нафте, епрувете, пала с Марса или из ГМО кукуруза. Већина заговорника анти-ГМО уз пивце, раматра како би било добро да….И при томе не зна да конзумира производ (пиво) који у себи има више ГМО компонената (ензими, скроб и сл.) него слаткиш чији бојкот траже.
И на крају, као и увек лични став. Мени, за сада, у Србији, не хвала за ГМО јабуку. Волим природне варијанте свега. Не волим ни силиконске лепотице, па што бих генетске творевине. Имам ли страх? Да. Не од ГМО јабуке, овакве каква је. Већ од тога да ће ме глатко слагати да је све ОК. Као за шећер, млеко, паштете, воду. Страх од даљег уништавања српског села. Страх да ће ми ускратити право избора. Када сетих страхова решим, мирне главе размотрићу поново да ли да загризем ГМО јабуку (крушку, дињу и сл.). При томе, оне сликовнице са вирећим шприцевима из парадајза ме нимало не плаше. О економским аспектима и лиценцама боље ће знати они који производе јабуке и на њима зарађују милионе. На њима да је одлуче, хоће ли у ГМО авантуру.
ХЕМИЈА ОКО НАС
Зоран Вујчић
19. 2. 2014.
1. Да ли је од ње добар компот? "Грени смит" лево – природна јабука и десно “вештачка” – ГМО.
2. ППО (ензим) кисеоник и фенол претвара у дихидрокси дериват, који се истим ензимом оксидује до ортохинона. Прекурсора боје.
Навикао сам да понеки злонамерни читаоци не читају даље од наслова, мада знају шта сам и о чему писао. У последње време ме изненаде ретки читаоци који не прочитају цео наслов. Ако ставим знак питања на крају, то није потврдна реченица. Напротив. Сада, када смо то разјаснили за оне који и завире у прва два реда, да видимо шта ће нам и зашто ускоро бити на тањиру.
ГМО јабука – не хвала или хвала лепо?
Пријатељица ми је скренула пажњу на причу о јабукама. Сањала је да је опет дете и да је родитељи терају да једе јабуку која је исечена одстојала на столу. Била је, каже, ружна, мусава, скоро браон и некако гадна. Просто јој се није јела, а онда се пробудила. И када је видела овај чланак рекла ми је – да сам мала и да су ми обе половине на столу, увек бих узела ову која није потамнела. То би био њен избор. Како је уопште настала ГМО јабука, видећете пар редова ниже. Када ће нам се наћи на столу? За тачно 2 године.
Јабука, као јабука. Шта уопште ту може да буде ново? Оно што покреће овај свет. Профит. Најчешће мудро исказан као УШТЕДА. Зато да мало анализирамо шта је то, што ћемо ускоро сигурно пити или јести, били тога свесни или не, давали сагласност или не.
"Грени смит" је јабука која веома брзо потамни на пресеку. И то је природно. Један мали протеин који је по функцији ензим, прави “бојице” од присутних полифенола. Ти полифеноли нису они отровни у води, већ спадају у антиоксиданте. Антиоксиданти и кисеоник и ензим који направи мало чудо. Боју. Та боја америчкој индустрији сокова односи по неколико стотина милиона долара годишње. Нико не воли потамнеле сокове. Нико. Многи знају да и домаћи сок од јабуке изузетно брзо потамни на ваздуху. Добро, можда ипак да прикажем ту реакцију. За оне којима је хемија блиска, а и због оних који воле да науче понешто (илустрација 2).
"Грени смит" тамни због друге реакције. Настали о-хинон се претвара у полимер, који додатно реагује с протеинима, аминокиселинама и сл. Ето боје која односи стотине милиона долара. ГМО јабука онемогућава синтезу ППО (полифенл оксидазних) ензима. Техника која то омогућава се зове утишавање гена. Дакле гени су ту, али не раде добро свој посао. Тако се продукује мање или нимало ензима. Нема ензима, нема боје.
Деца – научници воле боје. Рекламе каже да ОБИЧНА деца не воле јабуке које тамне. Дакле нећемо да једемо јабуке које тамне. Јешћемо “светле”, које је направила компанија Оканаган Спешлти Фрутс. Њихов назив – арктичке све говори. Додворавање размаженим купцима доводи до употребе калцијум аскорбата (со витамина Ц) који спречава тамњење јабучних котурова, али и сокова. Тако цена сока и јабучног чипса расте за 30 до 40%. Компанија обећава пад цена јабучних производа за 30%. Купите ГМО јабуку у кришкама и добијате изглед и боју по жељи. Ова канадска фирма нема бојазан да ће освојити тржиште.
Да буде светла, а да није ГМО
Не радују се сви томе. И не плаши их то што је јабука ГМО. Плаши их то што су имају воћњаке јабука које тамне. Њихове јабуке више нико неће да купује. Тако се дилема јести или не јести преселила са терена страха од ГМО, који је руку на срце у Америци изгледа мали, на терен чисте економије. И тако су заговорници ГМО добили један важан аргумент ЗА ГМО. Сви су у добитку. И произвођачи и корисници. То што ће пар хиљада људи да пропадне, па шта? То је основица здравог капитализма. При томе, ако заживи идеја производње ове јабуке произвођачи би добили лиценцу за воћњаке и она би износила око 6000 долара по хектару. Анкета је показала да би око 80% људи јело без икакве дилеме такву јабуку (Америка, Аустралија, Канада). 20% не би јер не би ништа што је ГМО. А Ви? Да ли бисте Ви јели такве јабуке? С једне стране решили смо се адитива. С друге она је ГМО.
Ко даје гаранцију да сви сокови који су сада као Лажи на амбалажи нису будућа ГМО кухиња? Ако нас већ сада лажу да је воћни сок, оно што нам продају, а није, ко гарантује да ће ГМО производ бити прописно обележен!? У Србији неће бити сигурно. И док мислите о овоме, сетите се да сваки тип воћа, као и многи типови поврћа тамне при сечењу, ситњењу или прављењу сокова. Ускоро нас чека ГМО кухиња. Време је да се поприча о томе. Да се реше дилеме, страхови и осмисли стратегија избора. По разним ФБ групама читам несувисле аларме, акције и слично да не треба јести слаткише, јер је у њима ГМО скроб, глукоза и слично. Глукоза је глукоза. Била из нафте, епрувете, пала с Марса или из ГМО кукуруза. Већина заговорника анти-ГМО уз пивце, раматра како би било добро да….И при томе не зна да конзумира производ (пиво) који у себи има више ГМО компонената (ензими, скроб и сл.) него слаткиш чији бојкот траже.
И на крају, као и увек лични став. Мени, за сада, у Србији, не хвала за ГМО јабуку. Волим природне варијанте свега. Не волим ни силиконске лепотице, па што бих генетске творевине. Имам ли страх? Да. Не од ГМО јабуке, овакве каква је. Већ од тога да ће ме глатко слагати да је све ОК. Као за шећер, млеко, паштете, воду. Страх од даљег уништавања српског села. Страх да ће ми ускратити право избора. Када сетих страхова решим, мирне главе размотрићу поново да ли да загризем ГМО јабуку (крушку, дињу и сл.). При томе, оне сликовнице са вирећим шприцевима из парадајза ме нимало не плаше. О економским аспектима и лиценцама боље ће знати они који производе јабуке и на њима зарађују милионе. На њима да је одлуче, хоће ли у ГМО авантуру.
ХЕМИЈА ОКО НАС
Зоран Вујчић
19. 2. 2014.
