КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
  • Крагујевац без ГМО
    • Аутор Декларације >
      • Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као
      • Презентација: ГМО у Србији
      • Онлајн медији: Шеварлић >
        • “Џепни уговори” трују Србију
        • Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хекта&
        • Мутанти у тањиру
        • Народ је против
        • Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потре&#
        • Тројански коњ за српски тањир
        • Због ГМО ћемо губити милијарде
        • ГМО није питање генетике, већ националне о
        • Пооштрити примену закона о ГМО
        • У 167 земаља у свету није дозвољен ни узгој, ни 
      • Видео: Шеварлић
    • Први одговори крагујевачких НВО о Маршу п
    • Марш против Монсанта и у Крагујевцу?
    • Службени лист: Декларација о ГМО
    • Да нас држава чује – не треба нам ГМО!
    • Усвојена Декларација: Крагујевац без ГМО
    • Одборници Крагујевца одлучују о Декларац
    • Градско веће Крагујевца за Декларацију
    • Питање за ГО парламентарних странака
    • Акција: Потпиши "НЕ ЖЕЛИМ ГМО!"
    • Гостовање на Радио Крагујевцу, 9. 12. 2013.
    • Трибина КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО >
      • Презентација: Крагујевац и Србија без ГМО
      • Снимак трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ GMO
      • Прилог РТК: Трибина против ГМО
      • Агенција Танјуг на трибини
      • Писмо проф. Димитријевића Крагујевчанима
      • Подршка Крагујевцу без ГМО
      • Најава трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
    • АНКЕТА: Да ли си против ГМО у Крагујевцу?
  • Предлагачи
    • Самоуправа
  • Србија без ГМО
    • Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији ни
    • Председник Николић о ГМО: И ја сам против то&
    • Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја '&#
    • Најпаметнија одлука за 10 година
    • Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad : Petrović, Monsanto Srbija
    • Ковин – следећа општина против ГМО
    • Произведен је "плазма милки сендвич" - не сад
    • Једногласно, и Лапово против ГМО
    • Ускоро први српски производ са ознаком НЕ 
    • Лебане без ГМО
    • Градови и општине Србије против ГМО
    • Скупштина Србије о ГМО
  • Документи
    • Закон о безбедности хране
    • CI: Biosafety Project Report
    • Прво јавно слушање на тему 'Утицај ГМО'
    • Криминалитет 'белог оковратника' у индуст
    • Истраживање Библиотека Народне скупштин
    • Анализа о дозвољености производње и употl
    • Устав Републике Србије
    • Устав Мађарске
    • Закон о ГМО
    • Прва Декларација против ГМО у Србији
    • Како избећи ГМ храну
    • Презентација базирана на књигама "Генетсl
    • Статистика у свету
    • No scientific consensus on GMO safety
    • GMO Myths and Truths
  • Чланци
    • Кад Французи забране ГМО, они то учине трај&#
    • У Вермонту (САД) предложен закон о обележав&#
    • Медведев: Русија неће увозити ГМО произво >
      • GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
    • Француска забранила Монсанто >
      • ГМО јабука ускоро на столу?
    • ГМ храна – Пандорина кутија >
      • Нови ГМО парадајз из Канаде, стара забрана &#
    • Aко буде избора, одржати и референдум о ГMO >
      • Градови Србије се удружују против ГМО
    • Са ГМО има зависности и ризика, нема контро&# >
      • ДНК из ГМ биљака може се пренети на људе
    • Генетске мутације биљака убијају људе >
      • Заустављена изградња Монсантове фабрике
    • Опасна игра генима >
      • Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
    • Љајић: Законом против ГМО >
      • ГМО Капитализам
    • Србија потписница Дунав соја Декларације >
      • Зашто ГМО изазива забринутост?
    • Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО >
      • Пожега: Одборници одлучили да протерају Г
    • Произвођачи соје траже ознаку за храну бе >
      • ГМО храна стиже на рафове без јасних ознак
    • Скуп против ГMO у Београду >
      • Милиони људи у свету устали против ГМО!
    • Позив професора Шеварлића >
      • За Србију без ГМО
    • СТО одбила Србију због ГМО хране >
      • ГМО компаније нам пишу законе
    • ЗАГРЛИМО СКУПШТИНУ ПРОТИВ ГМО >
      • Борба око „хране за Франкенштајна”
    • Етикете крију мутиране гене >
      • ГМО би уништио пчеларство Србије
    • Испод жита гурају ГМ законе >
      • Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране оправ
    • Стварање ГМО производа није под контролоl >
      • Нису нам потребне ГМО биљке
    • ГМО уцена >
      • Мутанти прете тржишту Србије
    • Будућност су људи који се баве органском п >
      • Жеља Џејмија Оливера: Научити свако дете о &#
    • Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потроm
  • Видео
    • Интервју др Арпада Пустајиа - превод на срп&#
    • ГМО - Светска опасност, превод на српски
    • Семена смрти - превод на српски
    • Шта је ГМО? - Објашњено у једном минуту
    • ГМО рулет - анимирани преглед
    • Без превода
  • Фото
  • О ГМО
    • Храна будућности или биотероризам >
      • Делови из књиге
    • Френ Реј: Семе (трилер)
    • Технологија самоуништења (Јошт/Кокс)

Нису нам потребне ГМО биљке

Picture
Ако укинемо закон о забрани узгајања генетски модификованих организама, Србија ће само на производњи и извозу семена годишње губити 100 милиона евра – каже Милица Војић Марковић, председница Одбора за заштиту животне средине у Скупштини Србије

Ваљево – Све су већи притисци да генетски модификовани организми, изменама и допунама постојећег рестриктивног закона, на велика врата уђу у Србију. Људи од струке кажу да би то, поред осталог, био нож у леђа органској производњи хране, финансијско уништавање српског аграра, али и неспорно излагање здравља нације бројним ризицима. Легализовање ове производње доводи се у везу са условљавањем за пријем Србије у Светску трговинску организацију па и ЕУ.

На ову тему разговарали смо са Милицом Војић Марковић, председницом Одбора за заштиту животне средине у Скупштини Србије и народним послаником из Ваљева. Један од мотива за разговор био је и тај што је ваљевски крај већ мапиран као центар за органску производњу у воћарству а што је у непомирљивом односу са производима и храном добијеном из биљних врста и житарица са вештачки промењеном генетском структуром. Међу првима против ГМО глас су подигли произвођачи меда са простора Колубаре и брда захтевајући од државе и надлежног скупштинског одбора да једну такву „биолошку екскурзију“ никако не дозволи. Наша саговорница објашњава да су моћне компаније које стоје иза овог пројекта још пре више од две деценије почеле да убеђују јавност да се ради о бројним предностима ГМО, од отпорности таквих биљака и житарица на болести до високих приноса.

– Ништа од тога није тачно, јер би само Аустралија уз квалитетну обраду могла да храни свих седам милијарди становника на Земљи. Што се тиче високих приноса и зараде, изузимајући неколико великих светских компанија, још није забележено да се чак и амерички фармер обогатио. Од наведене хране за сиромашне једино је сито неколико великих и богатих светских компанија и, нажалост, они који се баве лечењем последица од конзумирања такве хране и производа. Кад је Србија у питању, могу навести само један податак да би држава и наши у светским размерама познати институти само од извоза семена кукуруза годишње губили око 100 милиона евра. Навела сам семе, јер се оно за ГМО производњу искључиво увози, и то по изузетно високим ценама. Иначе, мишљења о употреби ових намирница у људској исхрани од самог почетка су углавном негативна. Тако Светска здравствена организација као највеће ризике за људско здравље наводи: токсичност, тенденцију изазивања алергијских реакција а већ у трећој или четвртој генерацији изазива стерилност, туморе и повећану смртност. Све су ово неки од разлога да се пред наведени облик биоинжењеринга стави велика рампа и спречи његова легализација и увођење у законске оквире – каже посланица Војић Марковић, наводећи пример групе чланица Светске трговинске организације као што су Француска, Швајцарска, Аустрија, Немачка, Бугарска, Словенија и још неколико других које су се својим националним законодавством заштитиле од комерцијалне производње и промета генетски модификоване хране.

– Србија је 2009. донела закон о ГМО, који је рестриктиван и брани њихову производњу и промет у комерцијалне сврхе и не би га требало мењати. Будућност Србије је у органској производњи здраве хране и ми смо, примера ради, једна од десет земаља у свету која извози највеће количине семенског кукуруза. Све би то са легализацијом ГМО пало у воду, али и на лош глас би брзо стигла и производња воћа, поврћа, сунцокрета, уљане репице, кукуруза и других производа са нашег простора. Осим тога, наши пољопривредни институти, који су на добром гласу у свету, били би продати или затворени а лиценце домаћих производа и хибрида уништене. Исто тако не сме се сметнути с ума да тамо где се гаје ГМО културе, оне и те како утичу на постојеће аутохтоне врсте, угрожавајући при том локални биодиверзитет – наводи наша саговорница. Она сматра да, без обзира на одређене притиске, не треба журити са прослеђивањем допуна актуелног Закона пред посланике. Наиме, многе чланице Европске уније траже да се до краја године организује референдум после којег ће свака земља моћи да утврђује које ГМО жели и планира да гаји. Истовремено, Европска банка за обнову и развој одбила је да кредитно подржи пројекат америчке компаније „Монсанто“ која је светски лидер у производњи генетски модификованих организама, за ширење посла на тржишта Србије, Бугарске, Мађарске, Украјине и Турске.

Иначе, допуне и измене Закона о генетски модификованим организмима требало би да се пред посланицима Скупштине Србије нађе у јуну ове године.

Будо Нововић
Политика

Powered by Create your own unique website with customizable templates.