Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
- Када Закон треба да се мења због нас то је немогуће, а када се мења зарад откидања од нас и крпљења рупа у буџету - онда је измена могућа
Поштовани господине Министре,
Ја Вам пишем из Јаше Томић, општина Сечањ. Моја петочлана породица и ја живимо искључиво од ратарства и других примања немамо. Покушавамо да се са сваком долазећом годином прилагодимо новим условима и захтевима које нам поставља Мин. Пољопривреде, Пореска управа, Социјално....деси се да и задње динаре из куће дамо да платимо порез и ПИО.
Верујте да је јако тешко преживети, а камоли напредовати. Долазе на наплату накнаде за одводњавање, а канала нема у близини ни на 500 метара, док доста њива лежи под водом. Па ето и то платимо да, што се каже, дуга нигде немамо. Претпрошле године покрали нас складиштари (Транспетрол Сечањ), прошле године мали род због суше и наравно мизерна цена због афлатоксина (чиста политика) и ето ове године нас уништише монополисти са ценом сунцокрета.
Субвенције од 6.000 динара по хектару директних давања, ма колико мале и неконкурентне са субвенцијама у окружењу, опет су нам нешто значиле. Наравно, стигле су касно али су бар покриле камате за које смо се задужили да би купили репроматеријал за пролеће у недостатку правовременог стизања субвенција.
Онда онај други део где смо плаћали пуну цену нафте па нам је враћано 50 динара по литри. Ретко ко је сво право на то искористио јер једноставно нисмо имали пара за куповину. Ми смо фактички финансирали сами себе плаћајући пуну цену и онда чекајући да нам држава врати буквално наше паре. Па сами знате да је акциза без пореза на један литар нафте око 50 динара.
И ево опет се по промени министра најављују нове мере. Уместо да нам се субвенције повећавају и праве нас конкурентнијим пољопривредницима из ЕУ, ми идемо све даље у дубиозу самог опстанка. Када Закон треба да се мења због нас то је немогуће, а када се мења зарад откидања од нас и крпљења рупа у буџету - онда је измена могућа.
У најавама, које чујемо из медијске "тишине" горе него што је владала за време Милошевића, не наслућује се ништа добро. Укидате повраћаје за нафту и покушаћете да субвенционишете семе и ђубриво. На тај начин ми нећемо ни осетити субвенције јер ће се слити у руке продаваца, дистрибутера тог репроматеријала. Цена репроматеријала ће истог момента бити повећана и та разлика ће бити ти наши повраћаји.
Следећа ствар је укидање 6.000 динаре по хектару директних давања и преусмеравање у инвестиције. Па ја ево питам Вас - у које инвестиције? Ко од оног просечног фармера са пописа пољопривреде, који је рађен, може и сме да уђе у инвестиције типа трактора, силоса, хангара...или нечег већег. Знате ли Ви да људи немају да баце вештачко ђубриво, а не да купују тракторе. Немојте гледати пет одсто пољопривредника који се већ могу назвати тајкунима, него погледајте све нас остале. Немамо ми сви у дворишту нове "џон дир" тракторе, бесне џипове, нове "клас" комбајне и новчана средства за терање цена државног закупа у небеса.
Нисам имао намеру да Ва увредим, критикујем или ишта злонамерно већ само да Вам, ако могу, укажем на реално стање Српског сељака. Та разна удружења која излазе у јавност нису ни мерило ни представници праве већине сељака. У тим удружењима су заступљени одређени лобији и поједине велике газде које се форсирају и пробијају кроз њих (прим. с часним изузецима који су ретки).
Поштовани господине министре Гламочићу, ево ја Вас позивам да будете гост мога газдинства и у разговору са осталим сељацима можда увидите где смо ми сада.
Унапред хвала на разумевању.
Ђорђе Гуран
8. 1. 2013.
Поштовани господине Министре,
Ја Вам пишем из Јаше Томић, општина Сечањ. Моја петочлана породица и ја живимо искључиво од ратарства и других примања немамо. Покушавамо да се са сваком долазећом годином прилагодимо новим условима и захтевима које нам поставља Мин. Пољопривреде, Пореска управа, Социјално....деси се да и задње динаре из куће дамо да платимо порез и ПИО.
Верујте да је јако тешко преживети, а камоли напредовати. Долазе на наплату накнаде за одводњавање, а канала нема у близини ни на 500 метара, док доста њива лежи под водом. Па ето и то платимо да, што се каже, дуга нигде немамо. Претпрошле године покрали нас складиштари (Транспетрол Сечањ), прошле године мали род због суше и наравно мизерна цена због афлатоксина (чиста политика) и ето ове године нас уништише монополисти са ценом сунцокрета.
Субвенције од 6.000 динара по хектару директних давања, ма колико мале и неконкурентне са субвенцијама у окружењу, опет су нам нешто значиле. Наравно, стигле су касно али су бар покриле камате за које смо се задужили да би купили репроматеријал за пролеће у недостатку правовременог стизања субвенција.
Онда онај други део где смо плаћали пуну цену нафте па нам је враћано 50 динара по литри. Ретко ко је сво право на то искористио јер једноставно нисмо имали пара за куповину. Ми смо фактички финансирали сами себе плаћајући пуну цену и онда чекајући да нам држава врати буквално наше паре. Па сами знате да је акциза без пореза на један литар нафте око 50 динара.
И ево опет се по промени министра најављују нове мере. Уместо да нам се субвенције повећавају и праве нас конкурентнијим пољопривредницима из ЕУ, ми идемо све даље у дубиозу самог опстанка. Када Закон треба да се мења због нас то је немогуће, а када се мења зарад откидања од нас и крпљења рупа у буџету - онда је измена могућа.
У најавама, које чујемо из медијске "тишине" горе него што је владала за време Милошевића, не наслућује се ништа добро. Укидате повраћаје за нафту и покушаћете да субвенционишете семе и ђубриво. На тај начин ми нећемо ни осетити субвенције јер ће се слити у руке продаваца, дистрибутера тог репроматеријала. Цена репроматеријала ће истог момента бити повећана и та разлика ће бити ти наши повраћаји.
Следећа ствар је укидање 6.000 динаре по хектару директних давања и преусмеравање у инвестиције. Па ја ево питам Вас - у које инвестиције? Ко од оног просечног фармера са пописа пољопривреде, који је рађен, може и сме да уђе у инвестиције типа трактора, силоса, хангара...или нечег већег. Знате ли Ви да људи немају да баце вештачко ђубриво, а не да купују тракторе. Немојте гледати пет одсто пољопривредника који се већ могу назвати тајкунима, него погледајте све нас остале. Немамо ми сви у дворишту нове "џон дир" тракторе, бесне џипове, нове "клас" комбајне и новчана средства за терање цена државног закупа у небеса.
Нисам имао намеру да Ва увредим, критикујем или ишта злонамерно већ само да Вам, ако могу, укажем на реално стање Српског сељака. Та разна удружења која излазе у јавност нису ни мерило ни представници праве већине сељака. У тим удружењима су заступљени одређени лобији и поједине велике газде које се форсирају и пробијају кроз њих (прим. с часним изузецима који су ретки).
Поштовани господине министре Гламочићу, ево ја Вас позивам да будете гост мога газдинства и у разговору са осталим сељацима можда увидите где смо ми сада.
Унапред хвала на разумевању.
Ђорђе Гуран
8. 1. 2013.
