Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране јесте оправдан
„Да ли је страх од генетски модификоване хране оправдан или није? Па јесте оправдан. Ви немате озбиљне студије које доказују да ГМО храна није штетна, а у последње три године имате све више студија које тврде да та храна јесте штетна”, рекао је проф. др Александар Трбовић на јучерашњој трибини Центра за промоцију науке у СКЦ-у.
Тврдња Александара Трбовића, професора са Медицинског факултета који се први код нас бавио проучавањем гена и који је уједно члан Српског лекарског друштва, Биоетичког друштва Србије и Етичког савета Републике Србије за ГМО, супротна је ономе што је данас изјавио министар пољопривреде Драган Гламочић.
Професор Трбовић је као један од примера гентски модификоване хране навео кукуруз који је измењен како би могао да се брани од штеточина. Како је објаснио, у кукуруз је убачен ген који производи Бт отров, тј. пестицид који убија штеточине чим почну да га једу.
“Монсато је предузеће које је направило тако генетски модификован кукуруз, и они су тврдили да ће тај токсин који се налази у кукурузу бити разграђен у људском организму”, рекао је Трбовић.
“Француска студија која је урађена 2011. године показује да се токсин који је генетском модификацијом убачен у кукуруз у стварности не разграђује већ остаје у крви људи, трудница, па и њихове деце. Колико је опасан за организам још не знамо јер о томе нису рађене студије”, наглашава он.
Нада Мишковић, нутриционисткиња и председница Националног удружења за развој органске производње “Сербиа Органица”, нагласила је да људи имају право на то да знају шта једу.
“Моје људско право је да бирам да ли ћу јести кукуруз са геном жабе или не, јер и такав заиста постоји”, рекла је она и објаснила да генетски модификована храна на тржишту није означена, већ само људи који једу органску храну могу бити сигурни да она није и генетски модификована.
“Најбоље решење би било кад би прво имали студију која показује да храна није опасна, након чега би се означавала као таква и онда ви сами имате одлуку да ли ћете то да једете или не”, рекао је Трбовић.
Како је дошло до промета ГМО хране
“Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) би требало да одобри сваки нови додатак храни, међутим, усред лобирања која су се десила за време Бушове и Клинтонове администрације, донета је политичка одлука по којој не сме да се проверава генетски модификована храна”, рекао је Трбовић.
“Та одлука је заснована на идеји да ми хиљадама година уназад једемо ДНК, а да је то што се сада у ДНК убацује део неке друге ДНК, потпуно исто. Поред тога и на основу само једне студије која је показала да ГМО храна није штетна, а коју је урадио Монсант”, објаснио је он.
По његовим речима, да би се спречила даља тестирања уведен је нови принцип у ФДА, који се зове пронцип матерјске једнакости, који каже да је генетски модификована храна слична, иста или не драстично различита од хране која је усвојена.
“Шта ту налазим као проблем? Принцип материјске једнакости се односи на гене, али ген има своје производе, то су протеини, а то је оно што ми једемо. Имате две печурке и обе имају ДНК, али једна је отровна, а једна није”, објашњава Трбовић сликовито.
Он тврди како је игнорисана чињеница да је храна без контроле пуштена у продају, након чега је следило даље политичко лобирање, међународно признавање и њен извоз.
“Ако сад радите неку студију која покаже да је та храна штетна, вама се то може обити о главу. Кад докажете штетност можете да тужите једино државну агенцију која је пустила храну у промет, а не и компанију”, каже он.
Додатни показатељи да је ГМО храна штетна
Наш генетичар је као пример показатеља штетности генетски модификоване хране навео и студије које су 2012. и 2013. рађене у Аустралији и Данској, а које су показале да ГМО храна, попут соје и кукуруза код свиња које се њом хране изазива оштећење бубрега и јетре и чак доводи до стерилитета.
Пошто по професоровим речима све студије ове врсте трају годинама, јако су скупе, и за њих је потребно одобрење произвођача хране, а поред тога државама није у интересу да их спроводе, њихов број је јако мали. Међутим, постоје и појаве на основу којих се могу донети индиректни закључи о штетности ГМО хране.
“У Америци је доста компликовано да се уклони коров који расте око соје, и онда је идеја била да запрашите читаву површину и уништите све осим соје, тако што у њу убаците ген који је чини отпорном на то чиме је прашите”, каже Трбовић и објашњава ”Ви немате студију која показује да је та соја штетна по здравље, али ако пустите патку у то чиме је прашите, она ће угинути, па је ли то нормално?”
М. Илић
Мондо
Тврдња Александара Трбовића, професора са Медицинског факултета који се први код нас бавио проучавањем гена и који је уједно члан Српског лекарског друштва, Биоетичког друштва Србије и Етичког савета Републике Србије за ГМО, супротна је ономе што је данас изјавио министар пољопривреде Драган Гламочић.
Професор Трбовић је као један од примера гентски модификоване хране навео кукуруз који је измењен како би могао да се брани од штеточина. Како је објаснио, у кукуруз је убачен ген који производи Бт отров, тј. пестицид који убија штеточине чим почну да га једу.
“Монсато је предузеће које је направило тако генетски модификован кукуруз, и они су тврдили да ће тај токсин који се налази у кукурузу бити разграђен у људском организму”, рекао је Трбовић.
“Француска студија која је урађена 2011. године показује да се токсин који је генетском модификацијом убачен у кукуруз у стварности не разграђује већ остаје у крви људи, трудница, па и њихове деце. Колико је опасан за организам још не знамо јер о томе нису рађене студије”, наглашава он.
Нада Мишковић, нутриционисткиња и председница Националног удружења за развој органске производње “Сербиа Органица”, нагласила је да људи имају право на то да знају шта једу.
“Моје људско право је да бирам да ли ћу јести кукуруз са геном жабе или не, јер и такав заиста постоји”, рекла је она и објаснила да генетски модификована храна на тржишту није означена, већ само људи који једу органску храну могу бити сигурни да она није и генетски модификована.
“Најбоље решење би било кад би прво имали студију која показује да храна није опасна, након чега би се означавала као таква и онда ви сами имате одлуку да ли ћете то да једете или не”, рекао је Трбовић.
Како је дошло до промета ГМО хране
“Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) би требало да одобри сваки нови додатак храни, међутим, усред лобирања која су се десила за време Бушове и Клинтонове администрације, донета је политичка одлука по којој не сме да се проверава генетски модификована храна”, рекао је Трбовић.
“Та одлука је заснована на идеји да ми хиљадама година уназад једемо ДНК, а да је то што се сада у ДНК убацује део неке друге ДНК, потпуно исто. Поред тога и на основу само једне студије која је показала да ГМО храна није штетна, а коју је урадио Монсант”, објаснио је он.
По његовим речима, да би се спречила даља тестирања уведен је нови принцип у ФДА, који се зове пронцип матерјске једнакости, који каже да је генетски модификована храна слична, иста или не драстично различита од хране која је усвојена.
“Шта ту налазим као проблем? Принцип материјске једнакости се односи на гене, али ген има своје производе, то су протеини, а то је оно што ми једемо. Имате две печурке и обе имају ДНК, али једна је отровна, а једна није”, објашњава Трбовић сликовито.
Он тврди како је игнорисана чињеница да је храна без контроле пуштена у продају, након чега је следило даље политичко лобирање, међународно признавање и њен извоз.
“Ако сад радите неку студију која покаже да је та храна штетна, вама се то може обити о главу. Кад докажете штетност можете да тужите једино државну агенцију која је пустила храну у промет, а не и компанију”, каже он.
Додатни показатељи да је ГМО храна штетна
Наш генетичар је као пример показатеља штетности генетски модификоване хране навео и студије које су 2012. и 2013. рађене у Аустралији и Данској, а које су показале да ГМО храна, попут соје и кукуруза код свиња које се њом хране изазива оштећење бубрега и јетре и чак доводи до стерилитета.
Пошто по професоровим речима све студије ове врсте трају годинама, јако су скупе, и за њих је потребно одобрење произвођача хране, а поред тога државама није у интересу да их спроводе, њихов број је јако мали. Међутим, постоје и појаве на основу којих се могу донети индиректни закључи о штетности ГМО хране.
“У Америци је доста компликовано да се уклони коров који расте око соје, и онда је идеја била да запрашите читаву површину и уништите све осим соје, тако што у њу убаците ген који је чини отпорном на то чиме је прашите”, каже Трбовић и објашњава ”Ви немате студију која показује да је та соја штетна по здравље, али ако пустите патку у то чиме је прашите, она ће угинути, па је ли то нормално?”
М. Илић
Мондо
