ГМ храна – Пандорина кутија
Испитивања на људима су мало вршена, али извештаји лекара из целог света указују на повећану појаву разних болести код особа које користе ГМ храну – побачаја, канцера, непознатих алергија, појава нових бактерија отпорних на антибиотике јер се користе гени резистентни на антибиотике као маркери при трансгеној рекомбинацији, и појаву стерилности мушкараца. Код волонтера храњених једним оброком који је садржао ГМ соју показало се да ГМ ДНК преживљава варење и да је уочљив у дигестивном тракту. Уочен је хоризонтални трансфер гена отпорног на антибиотике и гена Bt инсектицида из ГМ хране у бактеријe утробе, што je веома озбиљан проблем.
Крајем прошлог века биотехнологију су обележила достигнућа у области генетског инжењеринга. Идеја је била да се пожељни гени из једног организма вештачким путем пребаце у геном другог организма. Молекуларним биолозима је то пошло за руком употребом ензима који могу да исеку поједине гене и других ензима који те исте гене могу да "залепе" на туђу ДНК. То је отворило неслућене могућности за примену у пољопривреди, стварањем нових сорти које су отпорне на болести, штеточине, стресне услове суше и мраза, сорти које могу да у својим ћелијама синтетишу разне лекове или биопестициде, итд.
Међутим, ова технологија је у суштини јако непрецизна, јер се са пожељним генима пребацују и неки непожељни, што је по нашем генетичару проф. Димитријевићу попут операције на мозгу која се врши лопатом. Још је већи проблем злоупотребе таквих нових, генетски модификованих организама. Свако научно откриће може да се употреби на добробит или на пропаст човека, у зависности од тога у чијим се рукама нађе. Највећа опасност прети од стварања биолошког оружја, али и од неиспитаних дугорочних последица несмотрене употребе ГМО. Све су то увидели научници тог времена, па су 1975. године изгласали забрану даљих истраживања док се не прикупи довољно сазнања. Кола су кренула низбрдо када су до тог знања дошле мултинационалне компаније које су у својој похлепи за профитом успеле да патентирају ГМО биљке. Забрињавајући је тренд ширења ових усева – 2009. године било је засејано 9 милиона хектара. Данас се оне сеју у 18 земаља на 133 милиона хектара, и то највише кукуруз, соја, памук и пиринач. Највеће површине под ГМО усевима су у САД - 59%, Аргентини - 20%, Канади и Бразилу по 6%, а затим и у Кини.
У почетку су се научници заиста водили племенитом жељом да помогну искорењивању глади у сиромашним земљама, као и појефтињењу и поједностављењу пољопривредне производње. Предности ГМ биљака су велике.
Отпорност на хербициде
Највеће површине се управо налазе под ГМ биљкама отпорним на глифосат (тотални хербицид "раундап"и семе "раундап реди" фирме Монсанто). Довољно је једно третирање да се усев ослободи од свих корова, што смањује цену производње и ризик од загађења.
Отпорност на штеточине и болести
У употреби су "Bt" сорте кукуруза, соје, памука и кромпира, код којих је убечен ген из бактерије Bacillus thuringiensis (отуда назив Bt) и које производе сопствени инсектицид. Bt кромпир се води као пестицид, а не као биљка. На отпорности на гљивичне и вирусне болести мало се радило, али биотехнолози обећавају да ће се то постићи код следеће генерације ГМ биљака.
Отпорност на хладноћу
Од једне врсте риба која оживи после залеђивања, узет је ген против смрзавања и убачен у дуван и кромпир којима је тако јако проширен ареал успевања.
Јестиве вакцине и лекови
Већ се ради на стварању ГМ парадајза и кромпира, који ће производити антитела и лековите супстанце и који ће бити и храна и лек.
Међутим, истраживања независних научника показују да је храна од ГМ биљака врло опасна, нарочито ако се користи у дужем периоду. Британски научник Арпад Пустаи и руска научница Ирина Ермакова дошли су до сличних резултата - експерименталне животиње храњене ГМ кромпиром и сојом, у односу на контролу, имале су за 20% смањене унутрашње органе, укључујући ту и мозак, 55% више угинућа младунаца, повећану стопу обољења од рака, а трећа генерација им је била стерилна.
Амерички пољопривредни произвођачи су приметили да ни дивљач неће да се храни ГМ усевима. ГМО драстично утичу на загађење и уништавање животне средине. У Орегону су научници открили да је ГМ бактерија
Klebsiella planticola која разграђује остатке дрвета и кукуруза у земљишту уништила и све гљиве азотофиксаторе и тако учинила земљиште неплодним. Ово је само један пример несмотрености и незнања, који показује колико је ово опасна технологија.
Испитивања на људима су мало вршена, али извештаји лекара из целог света указују на повећану појаву разних болести код особа које користе ГМ храну – побачаја, канцера, непознатих алергија, појава нових бактерија отпорних на антибиотике јер се користе гени резистентни на антибиотике као маркери при трансгеној рекомбинацији, и појаву стерилности мушкараца. Код волонтера храњених једним оброком који је садржао ГМ соју показало се да ГМ ДНК преживљава варење и да је уочљив у дигестивном тракту. Уочен је хоризонтални трансфер гена отпорног на антибиотике и гена Bt инсектицида из ГМ хране у бактеријe утробе, што je веома озбиљан проблем. Алармантне су изјаве Била Гејтса о редукцији људске популације преко здравственог система и вакцина, и по речима Мича Хејна, председника фирме Epicyte, они већ имају контрацептивни ГМ кукуруз који производи антитела против сперматозоида (гени су узети од жена које имају ретку болест имуне неплодности чија антитела нападају сперматозоиде). Овакав кукуруз се шаље у сиромашне земље путем фонда Гејтса, Рокфелера и "Агра" Кофиja Анана, као "хуманитарна помоћ".
Ако би се ГМ биљке узгајале у Србији, онда би и генетски немодификоване биљке биле измењене због утицаја полена на целу врсту, а то би уништило и домаћу производњу семена те би без посла би остало 50.000 људи. Наш Закон о генетички модификованим организмима не дозвољава гајење ГМО, као ни стављање у промет производа од њих. Нека тако и остане.
Драгомир Радић, стручни сарадник ПССС Смедерево
* * *
Пољопривредне саветодавне и стручне службе Републике Србије
ПССC Крагујевац
Цара Лазара 15,
034/335923
poljstanicakg@open.telekom.rs
Извор: Институт за примену науке у пољопеивреди
Крајем прошлог века биотехнологију су обележила достигнућа у области генетског инжењеринга. Идеја је била да се пожељни гени из једног организма вештачким путем пребаце у геном другог организма. Молекуларним биолозима је то пошло за руком употребом ензима који могу да исеку поједине гене и других ензима који те исте гене могу да "залепе" на туђу ДНК. То је отворило неслућене могућности за примену у пољопривреди, стварањем нових сорти које су отпорне на болести, штеточине, стресне услове суше и мраза, сорти које могу да у својим ћелијама синтетишу разне лекове или биопестициде, итд.
Међутим, ова технологија је у суштини јако непрецизна, јер се са пожељним генима пребацују и неки непожељни, што је по нашем генетичару проф. Димитријевићу попут операције на мозгу која се врши лопатом. Још је већи проблем злоупотребе таквих нових, генетски модификованих организама. Свако научно откриће може да се употреби на добробит или на пропаст човека, у зависности од тога у чијим се рукама нађе. Највећа опасност прети од стварања биолошког оружја, али и од неиспитаних дугорочних последица несмотрене употребе ГМО. Све су то увидели научници тог времена, па су 1975. године изгласали забрану даљих истраживања док се не прикупи довољно сазнања. Кола су кренула низбрдо када су до тог знања дошле мултинационалне компаније које су у својој похлепи за профитом успеле да патентирају ГМО биљке. Забрињавајући је тренд ширења ових усева – 2009. године било је засејано 9 милиона хектара. Данас се оне сеју у 18 земаља на 133 милиона хектара, и то највише кукуруз, соја, памук и пиринач. Највеће површине под ГМО усевима су у САД - 59%, Аргентини - 20%, Канади и Бразилу по 6%, а затим и у Кини.
У почетку су се научници заиста водили племенитом жељом да помогну искорењивању глади у сиромашним земљама, као и појефтињењу и поједностављењу пољопривредне производње. Предности ГМ биљака су велике.
Отпорност на хербициде
Највеће површине се управо налазе под ГМ биљкама отпорним на глифосат (тотални хербицид "раундап"и семе "раундап реди" фирме Монсанто). Довољно је једно третирање да се усев ослободи од свих корова, што смањује цену производње и ризик од загађења.
Отпорност на штеточине и болести
У употреби су "Bt" сорте кукуруза, соје, памука и кромпира, код којих је убечен ген из бактерије Bacillus thuringiensis (отуда назив Bt) и које производе сопствени инсектицид. Bt кромпир се води као пестицид, а не као биљка. На отпорности на гљивичне и вирусне болести мало се радило, али биотехнолози обећавају да ће се то постићи код следеће генерације ГМ биљака.
Отпорност на хладноћу
Од једне врсте риба која оживи после залеђивања, узет је ген против смрзавања и убачен у дуван и кромпир којима је тако јако проширен ареал успевања.
Јестиве вакцине и лекови
Већ се ради на стварању ГМ парадајза и кромпира, који ће производити антитела и лековите супстанце и који ће бити и храна и лек.
Међутим, истраживања независних научника показују да је храна од ГМ биљака врло опасна, нарочито ако се користи у дужем периоду. Британски научник Арпад Пустаи и руска научница Ирина Ермакова дошли су до сличних резултата - експерименталне животиње храњене ГМ кромпиром и сојом, у односу на контролу, имале су за 20% смањене унутрашње органе, укључујући ту и мозак, 55% више угинућа младунаца, повећану стопу обољења од рака, а трећа генерација им је била стерилна.
Амерички пољопривредни произвођачи су приметили да ни дивљач неће да се храни ГМ усевима. ГМО драстично утичу на загађење и уништавање животне средине. У Орегону су научници открили да је ГМ бактерија
Klebsiella planticola која разграђује остатке дрвета и кукуруза у земљишту уништила и све гљиве азотофиксаторе и тако учинила земљиште неплодним. Ово је само један пример несмотрености и незнања, који показује колико је ово опасна технологија.
Испитивања на људима су мало вршена, али извештаји лекара из целог света указују на повећану појаву разних болести код особа које користе ГМ храну – побачаја, канцера, непознатих алергија, појава нових бактерија отпорних на антибиотике јер се користе гени резистентни на антибиотике као маркери при трансгеној рекомбинацији, и појаву стерилности мушкараца. Код волонтера храњених једним оброком који је садржао ГМ соју показало се да ГМ ДНК преживљава варење и да је уочљив у дигестивном тракту. Уочен је хоризонтални трансфер гена отпорног на антибиотике и гена Bt инсектицида из ГМ хране у бактеријe утробе, што je веома озбиљан проблем. Алармантне су изјаве Била Гејтса о редукцији људске популације преко здравственог система и вакцина, и по речима Мича Хејна, председника фирме Epicyte, они већ имају контрацептивни ГМ кукуруз који производи антитела против сперматозоида (гени су узети од жена које имају ретку болест имуне неплодности чија антитела нападају сперматозоиде). Овакав кукуруз се шаље у сиромашне земље путем фонда Гејтса, Рокфелера и "Агра" Кофиja Анана, као "хуманитарна помоћ".
Ако би се ГМ биљке узгајале у Србији, онда би и генетски немодификоване биљке биле измењене због утицаја полена на целу врсту, а то би уништило и домаћу производњу семена те би без посла би остало 50.000 људи. Наш Закон о генетички модификованим организмима не дозвољава гајење ГМО, као ни стављање у промет производа од њих. Нека тако и остане.
Драгомир Радић, стручни сарадник ПССС Смедерево
* * *
Пољопривредне саветодавне и стручне службе Републике Србије
ПССC Крагујевац
Цара Лазара 15,
034/335923
poljstanicakg@open.telekom.rs
- Директор: Драгана Јелић, дипл. инж.
- Др Јасмина Предојевић Симовић, директор poljstanicakg@open.telekom.rs
- Добривоје Поповић, дипл. инж. ратарства dobrivojano@open.telekom.rs
- Горан Јоксић, дипл. инж. сточарства goranjo@krstarica.com
- Снешка Новковић, дипл. инж. воћарства poljstanicakg@open.telekom.rs
- Марко Вељковић, дипл. инж. сточарства poljstanicakg@open.telekom.rs
- Бранивоје Анђелић, дипл. инж. заштите биља andjelicbra@open.telekom.rs
- Драгана Томић, дипл. инж. заштите биља tomicdr1@open.telekom.rs
- Љиљана Вуксановић, дипл. биолог ljvuksanovic@gmail.com
- Сузана Нешковић, дипл. инж. ратарства sneskovic22@sbb.rs
Извор: Институт за примену науке у пољопеивреди
