КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
  • Крагујевац без ГМО
    • Аутор Декларације >
      • Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као
      • Презентација: ГМО у Србији
      • Онлајн медији: Шеварлић >
        • “Џепни уговори” трују Србију
        • Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хекта&
        • Мутанти у тањиру
        • Народ је против
        • Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потре&#
        • Тројански коњ за српски тањир
        • Због ГМО ћемо губити милијарде
        • ГМО није питање генетике, већ националне о
        • Пооштрити примену закона о ГМО
        • У 167 земаља у свету није дозвољен ни узгој, ни 
      • Видео: Шеварлић
    • Први одговори крагујевачких НВО о Маршу п
    • Марш против Монсанта и у Крагујевцу?
    • Службени лист: Декларација о ГМО
    • Да нас држава чује – не треба нам ГМО!
    • Усвојена Декларација: Крагујевац без ГМО
    • Одборници Крагујевца одлучују о Декларац
    • Градско веће Крагујевца за Декларацију
    • Питање за ГО парламентарних странака
    • Акција: Потпиши "НЕ ЖЕЛИМ ГМО!"
    • Гостовање на Радио Крагујевцу, 9. 12. 2013.
    • Трибина КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО >
      • Презентација: Крагујевац и Србија без ГМО
      • Снимак трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ GMO
      • Прилог РТК: Трибина против ГМО
      • Агенција Танјуг на трибини
      • Писмо проф. Димитријевића Крагујевчанима
      • Подршка Крагујевцу без ГМО
      • Најава трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
    • АНКЕТА: Да ли си против ГМО у Крагујевцу?
  • Предлагачи
    • Самоуправа
  • Србија без ГМО
    • Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији ни
    • Председник Николић о ГМО: И ја сам против то&
    • Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја '&#
    • Најпаметнија одлука за 10 година
    • Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad : Petrović, Monsanto Srbija
    • Ковин – следећа општина против ГМО
    • Произведен је "плазма милки сендвич" - не сад
    • Једногласно, и Лапово против ГМО
    • Ускоро први српски производ са ознаком НЕ 
    • Лебане без ГМО
    • Градови и општине Србије против ГМО
    • Скупштина Србије о ГМО
  • Документи
    • Закон о безбедности хране
    • CI: Biosafety Project Report
    • Прво јавно слушање на тему 'Утицај ГМО'
    • Криминалитет 'белог оковратника' у индуст
    • Истраживање Библиотека Народне скупштин
    • Анализа о дозвољености производње и употl
    • Устав Републике Србије
    • Устав Мађарске
    • Закон о ГМО
    • Прва Декларација против ГМО у Србији
    • Како избећи ГМ храну
    • Презентација базирана на књигама "Генетсl
    • Статистика у свету
    • No scientific consensus on GMO safety
    • GMO Myths and Truths
  • Чланци
    • Кад Французи забране ГМО, они то учине трај&#
    • У Вермонту (САД) предложен закон о обележав&#
    • Медведев: Русија неће увозити ГМО произво >
      • GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
    • Француска забранила Монсанто >
      • ГМО јабука ускоро на столу?
    • ГМ храна – Пандорина кутија >
      • Нови ГМО парадајз из Канаде, стара забрана &#
    • Aко буде избора, одржати и референдум о ГMO >
      • Градови Србије се удружују против ГМО
    • Са ГМО има зависности и ризика, нема контро&# >
      • ДНК из ГМ биљака може се пренети на људе
    • Генетске мутације биљака убијају људе >
      • Заустављена изградња Монсантове фабрике
    • Опасна игра генима >
      • Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
    • Љајић: Законом против ГМО >
      • ГМО Капитализам
    • Србија потписница Дунав соја Декларације >
      • Зашто ГМО изазива забринутост?
    • Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО >
      • Пожега: Одборници одлучили да протерају Г
    • Произвођачи соје траже ознаку за храну бе >
      • ГМО храна стиже на рафове без јасних ознак
    • Скуп против ГMO у Београду >
      • Милиони људи у свету устали против ГМО!
    • Позив професора Шеварлића >
      • За Србију без ГМО
    • СТО одбила Србију због ГМО хране >
      • ГМО компаније нам пишу законе
    • ЗАГРЛИМО СКУПШТИНУ ПРОТИВ ГМО >
      • Борба око „хране за Франкенштајна”
    • Етикете крију мутиране гене >
      • ГМО би уништио пчеларство Србије
    • Испод жита гурају ГМ законе >
      • Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране оправ
    • Стварање ГМО производа није под контролоl >
      • Нису нам потребне ГМО биљке
    • ГМО уцена >
      • Мутанти прете тржишту Србије
    • Будућност су људи који се баве органском п >
      • Жеља Џејмија Оливера: Научити свако дете о &#
    • Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потроm
  • Видео
    • Интервју др Арпада Пустајиа - превод на срп&#
    • ГМО - Светска опасност, превод на српски
    • Семена смрти - превод на српски
    • Шта је ГМО? - Објашњено у једном минуту
    • ГМО рулет - анимирани преглед
    • Без превода
  • Фото
  • О ГМО
    • Храна будућности или биотероризам >
      • Делови из књиге
    • Френ Реј: Семе (трилер)
    • Технологија самоуништења (Јошт/Кокс)

ГМ храна – Пандорина кутија

Picture
Испитивања на људима су мало вршена, али извештаји лекара из целог света указују на повећану појаву разних болести код особа које користе ГМ храну – побачаја, канцера, непознатих алергија, појава нових бактерија отпорних на антибиотике јер се користе гени резистентни на антибиотике као маркери при трансгеној рекомбинацији, и појаву стерилности мушкараца. Код волонтера храњених једним оброком који је садржао ГМ соју показало се да ГМ ДНК преживљава варење и да је уочљив у дигестивном тракту. Уочен је хоризонтални трансфер гена отпорног на антибиотике и гена Bt инсектицида из ГМ хране у бактеријe утробе, што je веома озбиљан проблем. 

Крајем прошлог века биотехнологију су обележила достигнућа у области генетског инжењеринга. Идеја је била да се пожељни гени из једног организма вештачким путем пребаце у геном другог организма. Молекуларним биолозима је то пошло за руком употребом ензима који могу да исеку поједине гене и других ензима који те исте гене могу да "залепе" на туђу ДНК. То је отворило неслућене могућности за примену у пољопривреди, стварањем нових сорти које су отпорне на болести, штеточине, стресне услове суше и мраза, сорти које могу да у својим ћелијама синтетишу разне лекове или биопестициде, итд.

Међутим, ова технологија је у суштини јако непрецизна, јер се са пожељним генима пребацују и неки непожељни, што је по нашем генетичару проф. Димитријевићу попут операције на мозгу која се врши лопатом. Још је већи проблем злоупотребе таквих нових, генетски модификованих организама. Свако научно откриће може да се употреби на добробит или на пропаст човека, у зависности од тога у чијим се рукама нађе. Највећа опасност прети од стварања биолошког оружја, али и од неиспитаних дугорочних последица несмотрене употребе ГМО. Све су то увидели научници тог времена, па су 1975. године изгласали забрану даљих истраживања док се не прикупи довољно сазнања. Кола су кренула низбрдо када су до тог знања дошле мултинационалне компаније које су у својој похлепи за профитом успеле да патентирају ГМО биљке. Забрињавајући је тренд ширења ових усева – 2009. године било је засејано 9 милиона хектара. Данас се оне сеју у 18 земаља на 133 милиона хектара, и то највише кукуруз, соја, памук и пиринач. Највеће површине под ГМО усевима су у САД - 59%, Аргентини - 20%, Канади и Бразилу по 6%, а затим и у Кини.

У почетку су се научници заиста водили племенитом жељом да помогну искорењивању глади у сиромашним земљама, као и појефтињењу и поједностављењу пољопривредне производње. Предности ГМ биљака су велике.

Отпорност на хербициде

Највеће површине се управо налазе под ГМ биљкама отпорним на глифосат (тотални хербицид "раундап"и семе "раундап реди" фирме Монсанто). Довољно је једно третирање да се усев ослободи од свих корова, што смањује цену производње и ризик од загађења.

Отпорност на штеточине и болести

У употреби су "Bt" сорте кукуруза, соје, памука и кромпира, код којих је убечен ген из бактерије Bacillus thuringiensis (отуда назив Bt) и које производе сопствени инсектицид. Bt кромпир се води као пестицид, а не као биљка. На отпорности на гљивичне и вирусне болести мало се радило, али биотехнолози обећавају да ће се то постићи код следеће генерације ГМ биљака.

Отпорност на хладноћу

Од једне врсте риба која оживи после залеђивања, узет је ген против смрзавања и убачен у дуван и кромпир којима је тако јако проширен ареал успевања.

Јестиве вакцине и лекови

Већ се ради на стварању ГМ парадајза и кромпира, који ће производити антитела и лековите супстанце и који ће бити и храна и лек.

Међутим, истраживања независних научника показују да је храна од ГМ биљака врло опасна, нарочито ако се користи у дужем периоду. Британски научник Арпад Пустаи и руска научница Ирина Ермакова дошли су до сличних резултата - експерименталне животиње храњене ГМ кромпиром и сојом, у односу на контролу, имале су за 20% смањене унутрашње органе, укључујући ту и мозак, 55% више угинућа младунаца, повећану стопу обољења од рака, а трећа генерација им је била стерилна.

Амерички пољопривредни произвођачи су приметили да ни дивљач неће да се храни ГМ усевима. ГМО драстично утичу на загађење и уништавање животне средине. У Орегону су научници открили да је ГМ бактерија

Klebsiella planticola која разграђује остатке дрвета и кукуруза у земљишту уништила и све гљиве азотофиксаторе и тако учинила земљиште неплодним. Ово је само један пример несмотрености и незнања, који показује колико је ово опасна технологија.

Испитивања на људима су мало вршена, али извештаји лекара из целог света указују на повећану појаву разних болести код особа које користе ГМ храну – побачаја, канцера, непознатих алергија, појава нових бактерија отпорних на антибиотике јер се користе гени резистентни на антибиотике као маркери при трансгеној рекомбинацији, и појаву стерилности мушкараца. Код волонтера храњених једним оброком који је садржао ГМ соју показало се да ГМ ДНК преживљава варење и да је уочљив у дигестивном тракту. Уочен је хоризонтални трансфер гена отпорног на антибиотике и гена Bt инсектицида из ГМ хране у бактеријe утробе, што je веома озбиљан проблем. Алармантне су изјаве Била Гејтса о редукцији људске популације преко здравственог система и вакцина, и по речима Мича Хејна, председника фирме Epicyte, они већ имају контрацептивни ГМ кукуруз који производи антитела против сперматозоида (гени су узети од жена које имају ретку болест имуне неплодности чија антитела нападају сперматозоиде). Овакав кукуруз се шаље у сиромашне земље путем фонда Гејтса, Рокфелера и "Агра" Кофиja Анана, као "хуманитарна помоћ".

Ако би се ГМ биљке узгајале у Србији, онда би и генетски немодификоване биљке биле измењене због утицаја полена на целу врсту, а то би уништило и домаћу производњу семена те би без посла би остало 50.000 људи. Наш Закон о генетички модификованим организмима не дозвољава гајење ГМО, као ни стављање у промет производа од њих. Нека тако и остане.

Драгомир Радић, стручни сарадник ПССС Смедерево

* * *

Пољопривредне саветодавне и стручне службе Републике Србије

ПССC Крагујевац
Цара Лазара 15,
034/335923
poljstanicakg@open.telekom.rs
  • Директор: Драгана Јелић, дипл. инж.
  • Др Јасмина Предојевић Симовић, директор poljstanicakg@open.telekom.rs
  • Добривоје Поповић, дипл. инж. ратарства dobrivojano@open.telekom.rs
  • Горан Јоксић, дипл. инж. сточарства goranjo@krstarica.com
  • Снешка Новковић, дипл. инж. воћарства poljstanicakg@open.telekom.rs
  • Марко Вељковић, дипл. инж. сточарства poljstanicakg@open.telekom.rs
  • Бранивоје Анђелић, дипл. инж. заштите биља andjelicbra@open.telekom.rs
  • Драгана Томић, дипл. инж. заштите биља tomicdr1@open.telekom.rs
  • Љиљана Вуксановић, дипл. биолог ljvuksanovic@gmail.com
  • Сузана Нешковић, дипл. инж. ратарства sneskovic22@sbb.rs

Извор: Институт за примену науке у пољопеивреди
Powered by Create your own unique website with customizable templates.