Са ГМО има зависности и ризика, нема контроле
Др Драган Васиљевић, директор Института за јавно здравље, професор на факултетима медицинских наука у Крагујевцу, најпознатији крагујевачки нутрициониста
ШТА ЈЕ ГМО?
По дефиницији у нашем Закону који је донет 2009. године се "каже" да је то организам, осим људског, чија је генетичка основа промењена рекомбинацијом ДНК, употребом технологије. То је организам, биљни или животињски, коме се при узгоју методом генетског инжењеринга уноси ген или гени неког другог организма. Лично сам противник тога из простог разлога - ту нема контроле, не зна се шта ће се десити у природи. У лабораторији се добијају разне ситуације и ту ништа није спорно. Међутим, у природи, где има олуја, ветра, разношење гена, питање је какве ће комбинације настати и шта ће се догодити. Примера ради, у свету су се радили експерименти са парадајзом. Да би добили да успева зими ван стакленика, узели су ген риба са севера и убризгали га у парадајз да има ген да издржи зимске температуре. У "преводу" то значи да једемо парадајз са укусом рибе, што је за време поста одлична ствар. Па онда, прасе без холестерола, и разноразне идеје које падају људима на памет. Нико не размишља о томе да "ђаво никад не спава". Ко о томе не размишља у старту је изгубио битку.
СРБИЈА НЕ МОЖЕ ДА ИСПРАТИ ГМО
Поента приче коју форсира данашњи министар, а он је професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, познаје ту материју, је форсирање запада који захтева да у промету имамо те намирнице, због уласка у у Европску Унију. Наша законска регулатива не дозвољава ни производњу ни промет ГМО. На западу то дозвољавају, али уз обележавање на декларацији. Тако се информишете у продавници, па купите ако хоћете. Дата је могућност избора. Ако министар то хоће да уведе у Србији, ја се плашим да то не може да "држи воду" и опет је прост разлог, а то кажем као човек из струке, радим у превентивој установи од 1996. године, дуго година пратим ту проблематику. Србија то не може да спроведе зато што нема ланац лабораторија који то може да испрати, стојим иза тога, све своје дипломе дајем.
Ми смо у Институту купили ПЦР апарат, кредитом на четири године, јер смо се надали томе. Прво смо очекивали да ће бити ујдурма са микотоксинима - и била је. Следећа која ће се десити је са ГМО, већ се наговештава. Опремили смо се, ангажовали смо младу особу са медицинског факултета која има просек 10 да се усавршава. Осваја већ то и за два-три месеца моћи ћемо да радимо тестирања ГМО у соји и кукурузу. Знаћемо да ли су генетски модификоване или нису. Народу ћемо рећи: донесите ово што имамо на тржишту, урадићемо и рећи ћемо - јесте или није.
На прсте једне руке можете да набројите ко то у Србији сада може да ради. А да бисмо пустили да то буде на декларацији, држава мора да се припреми. Како? Мора да постави ланац лабораторија које ће да контролишу промет и да потврђује да ли је нешто ГМО или није. Тврдим да цела Србија једе ГМО. А то не сме тако, код нас Закон забрањује ГМО. Навешћу два примера, најчешћа. На декларацијама чоколада ћете да прочитате састав... у којем је и лецитин из соје. Ко гарантује да то није лецитин и ГМ соје? Нико не гарантује јер то нико не ради. Друго: сви се од нечега лечимо, сви смо попили макар неку капсулу ове године, а на капсули: лецитин, опет од соје. Ко у Србији гарантује да није ГМ соја? Нико. Према томе, кроз капсулу и чоколаду, гарантујем да смо сви узели ГМО.
ЗАШТИТА ОД ГМО
Држава Србија мора да направи систем контроле, да постави мониторинг на здраве ноге, да функционише како треба и опреми лабораторије. Дакле: кадрови, опрема, простор, овлашћења, акредитација - на списак: "та лабораторија у Србији има кадрова, опрему и простор, има овлашћења министарства, нека се договоре да ли из здравства или пољопривреде, и акредитована је у Акредитационом телу Србије, фирма има акредитацију четири године". Са тим списком на сајт АТС да ко год хоће од грађана може да преконтролише, али што је много важније, да то чини држава Србија. У Италији има 250 лабораторија које то раде на конто државе и то чине феноменално. Битна је и концентрација, колико чега има. Ако дозволе промет ГМО и закон мора да се мења, наведе се у којој концентрацији може да има, као и у којим лабораторијама се контролише. Онда је то под контролом. Најбоље је да народ то не купује, онда нико неће да увози - то је одбрана ако ЕУ инсистира да то морамо да урадимо. Јер, ако хоћете да уђете у ЕУ, морате да поштујете њихова правила игре. Против сам производње.
ГМО У ЕВРОПИ И СВЕТУ
Јак је лоби у свету, то су изузетно моћне фирме а, на жалост, свако има своју цену. И студентима на универзитету говорим - диплома није на продају. Али тога има у свету, па и у Србији, разни људи се "продају". Има онога што не знамо, па се плашимо тога, а има и онога што се зна сигурно. Ако гледам само науку, питајте било којег стручњака, ветеринара, лекара, агронома, биолога, молекуларог биолога који се бави генима - нема контроле тих комбинација у природи, не знате шта ће да се деси. Кад на њиви посејете ГМ семе, па дуне ветар и разнесе га, нико жив не зна шта ће да се деси у контакту са другим биљкама и животињама. Из тог разлога је код мене све време одбојност према ГМО, нема контроле. Затим, да би неки рад био компетентан, меродаван са научне стране, потребан је одређени број испитаника, животиња, људи, биљака, потребно је више радова истом методологијом, па дужи низ година да би све било меродавно. Има радова са подацима да су животиње храњене ГМ храном па су добијали нека обољења. Светске фирме које су направиле богатство са ГМО форсирају то, потплаћују, а кад једне године купите семе од њих, следеће морате опет. Они диктирају цену, а ви постајете економски зависни од њих, не можете сами да произведете семе.
У свету имате неке државе у којима је обавезно обележавање ГМО, као што је Јапан, Европска Унија, Филипини, скоро цела Швајцарска, Аустралија итд, а у некима не мора, као у Русији и Канади. Државама је остављено да то уреде својим законима. Најчешће модификоване намирнице су кукуруз, соја, уљана репа, кромпир, памук и парадајз. Дешава се и са месом јер имате животиње које се хране ГМ храном, као што су кукуруз и соја. Потрошачи купују такво месо незнајући чиме су храњене животиње. Незванично сам чуо да у неким деловима Србије има ГМ усева. Ако се то дешава без знања државе и законске регулативе то је још опасније. Контрола је у целој ситуацији најважнија, да се све стави у законске оквире и под мониторинг.
УНАПРЕЂИВАЊЕ ИСХРАНЕ?
Моћне фирме са Запада имају лепу причу како ће да нам унапреде исхрану. А шта нама треба да унапреде? Ми имамо довољно имања да унапредимо органску храну, а не ГМ. Само што органска храна без мотике не може, а ја се плашим да су се Срби одвикли од мотичице. То ће теже да иде у ово време, лакше им је да баце хемикалије или ГМО, него да копају. Али, нама та прича да ћемо са ГМО да добијемо већу количину хране уопште није потребна. Класичним методама можемо да произведемо хране колико год хоћемо. Та прича "држи воду" за Африку, где нема довољно хране, тамо људи гладују. Мени су довољни ови наши плодови, овим нашим начином рада створени. Ми ни по питању пестицида нисмо сигурни, а камоли са ГМ храном. Позадина свега је економска корист, то је чист бизнис - али на уштрб здравља. То је фалсификовање намирница које се ради због економске добити, не води се рачуна о здрављу уопште, па се тако фалсификују пљескавице, бурек... Зна се како се то фалсификује, ми овде откријемо, па су казне велике. Тако је и са ГМО. Они хоће да убаце нешто што је несигурно са научне стране да би зарадили. Новац их занима, а за наше здравље их баш брига - гледају себе и свој интерес.
Интерес Србије је да не пусти ГМО, као што је по постојећем закону. Ако то не може, зато што мора да уђе у Европску Унију, па мора да се игра како они свирају, онда под одређеним условима може да се пусти промет, а производња никако. Ако пустимо ГМО на њиве, за дуги низ година ми смо завршили и са органском храном која полако постаје хит на том истом западу. Промет из увоза обележити на декларацији, па ко хоће да купује нека купује, ко неће - не мора. То је та демократија у одлучивању ко ће шта да узима. То је тај неки минимум, при чему је мониторинг обавезан. Зашто? У реду је да буде декларација где пише да има ГМО, али и да тамо где не пише да има ГМО будемо сигурни да је тако. Па кад купујем без ГМО, који не желим, да будем сигуран у то. Држава мора да оспособи лабораторије, понављам. Тренутно је у Србији забрањен ГМО, и у производњи и у промету, а контрола је врло "танка". Навео сам лецитин од соје. Ми не знамо да ли је ГМ или није, а убачен је у чоколаду и капсуле. Да ли ми једемо ГМО или не, нико се сада и не труди да мониторингом докаже.
ЗДРАВСТВЕНА БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ У СРБИЈИ
Ова тема је врло незгодна. У 2010. години је ступио на снагу нови Закон о безбедности хране у Србији где је све контроле намирница биљног и животињског порекла преузело Министарство пољопривреде, значи ветеринари и агрономи. Са друге стране, у Министарству здравља које је то некада радило, од те године је за контролу остала вода, минерална вода, дечја храна, нека нова храна за коју нико не зна шта је, као и предмети од опште употребе са којима ради само министарство: флашице, креме, вате, улошци... Ја то мало вулгарно кажем, људи једнако је - стока, јер ветеринар треба да контролише шта ће човек да једе. Ветеринар има своје место тамо где се производи храна, у млекари, месари, кланици. Агрономи треба да буду на њиви, да контролишу семе, расе итд, у производњи где има кекса, на пример, и осталих биљних производа. Здравствена струка треба да контролише промет и оно што купујемо. То је мени логично. Међутим, то је све прешло у министарство пољопривреде и сада имам шизофрену ситуацију. Нов закон је ступио на снагу, а Србија није припремљена за то, па имамо ситуацију да нико низашта није крив. Кад је донет закон, министарство здравља је отпустили санитарне инспекторе, неко је отишао у пензију, остао је мали број јер им се смањио обим посла - намирнице су "дате" министарству пољопривреде, а оно није примило нове кадрове да се спреми за те анализе, остали су исти кадрови који физички то не могу да постигну, огроман је посао контрола намирница.
Увоз је посебна прича. До пре годину и по дана смо контролисали сваки камион који је ушао, и намирнице и сваки предмет од опште употребе. Тада је неко донео неку одредбу (да не улазим у политику, нисам никада био члан ни једне партије, нити ме то интересује - већ само струка), где се дозвољава контрола само 150 узорака месечно на нивоу целе Србије - што је практично ништа. Само наш Институт је до тада контролисао 300 узорака, а имамо 48 таквих лабораторија у Србији. Ми годину и по дана у Србији не знамо шта је увежено. Верујем да су на западу испразнили све могуће магацине.
БОРБА СТРУЧНИХ И СНАЛАЖЉИВИХ
Институт за јавно здравље у Крагујевцу и ланац 20 завода и четири института, оформљени су и служе тој сврси да контролишу те исправности. Изменама закона може свашта да нам се узме из руку, као инструменти контроле. Институти су формирани да би контролисали воду, ваздух, земљиште, намирнице - и утицај на здравље. Превентивно делујемо да не дође до обољења. Намирнице је сада "узело" Министарство пољопривреде. Прети се да ће аеро-загађење да нам узме Минстарство екологије. Ово за шта смо ми формирани губи тако своју функцију, не можемо да одговоримо о утицају тих фактора на наше здравље. Својим унутрашњим снагама се боримо и дајемо мишљење министарствима, Скупштини града и Батуту, као капи свих института. Ових година је бивало да неке намирнице нису добре, дешавало се да једне зиме у киселом купусу нађемо тешке метале, живу. Извели смо инспекцију да се та серија уништи. Нашли смо међу предметима од опште употребе шоље из Кине које пуштају воду, па смо слали налаз да се то уништи пре него што и уђе у земљу. Једном месечно радимо анализе намирница са Тржницом, хвала Богу схватили су, тако да и обавештавамо народ. Човек коме смо нашли ешерихију у сиру и кајмаку не може да уђе у Тржницу док не донесе други налаз да је хигијенски све добро урађено. Направили смо систем на нивоу округа и града, заједничким снагама и разумевањем свих људи који се за то питају. Функционишемо колико-толико добро захваљујући нашој упорности, знању и умешности да то спроводимо. Ја се плашим да ћемо неким законским решењем које најављују и ми да изгубимо снагу да се боримо, а онда постоји опасност.
РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА СА ГМО
Да бисмо све ставили "под конац", да се не своди на нашу сналажљивост, ова држава под хитно мора да врати Министарству здравља контролу намирница у промету, a у производњи да остане ветерини и пољопривреди. Такође и да створи услове за мониторинг, праћење здравствене безбедности намирница, без обзира да ли су у питању микотоксини, ГМО, пестициди, тешки метали, микробиологија. Да здравствене установе контролишу и редовно обавештавају јавност, надлежна министарства и локалну власт. Тек онда можемо да кажемо да смо нешто постигли, ту је велика сигурност. Сада Институт то контролише у Крагујевцу, спремамо се да контролишемо и ГМО, рачунам да ћемо с пролећа бити "у седлу" да то радимо. Крагујевац тако добија једну установу која може да одговори. За овај централни део Србије моћи ћемо да контролишемо у свако доба дана и ноћи, ставићемо се на располагање држави Србији. Својим средствима смо то обезбедили, одвојили смо од своје зараде.
То треба Србија да омогући овим институтима које има, уз нас у Крагујевцу ту су и Градски завод у Београду, Батут и ВМА, као и још некима који се одреде. Уз ГМО, што нам је тема, пестициди су врло интересантна ствар. Ја западу не верујем, а сад ћу вам рећи пример. Ми имамо позитивну листу пестицида које контролишемо. Стигну нам, рецимо, банане, јабуке, па их контролишемо по правилнику где постоји списак пестицида. Ови са запада знају ту нашу листу и некада провуку пестицид који није на листи, па онда ми јуримо, откривамо га, враћамо са царине. Пестициди су такође средство за манипулацију код увоза, уз тешке метале, ГМО, микотоксине, итд. То се контролише у наведеним институтима и заводима, и то иде токовима којима сам задовољан.
ОДГОВОРНОСТ?
Размишљао сам ко је крив. Сви смо ми криви, неки говоре, неки ћуте. Имамо владу која функционише неких годину дана, а прича се о изборима на пролеће. Већ три-четири пута се прекидају континуитет, нико ништа не може да постигне у влади. Долазе смене, једни-други, ми ту ништа не можемо да урадимо са плановима и идејама кад дође неко трећи. Ни наша струка ништа не може да уради без континуитета. Садашња министарка има итекако разумевања за превентиве и контролу, Крагујевчанка је, и већ је поставила неке ствари у министарству да се контролишу намирнице како треба. Ако буде избора, идемо све из почетка, то у Србији никако није добро. Никако да овде завршимо нешто започето, да затворимо једну књигу и отворимо нову - све су нам књиге полуотворене.
ОПТИМИСТИЧКИ ЗАКЉУЧАК
Ми у Крагујевцу контролишемо све што може да се контролише. Изборили смо се неким својим везама, а жалост, ништа без тога не може да се уради. Јуримо, тражимо, били смо много досадни. Ставили смо под контролу и пијацу, и промет, и производњу хране које има у Крагујевцу. Ми то овако "на мишиће" можемо да држимо још годину-две. Ако држава не среди систем са свим законима и прописима, бојим се да ћемо и ми бити као неке средине у Србије које немају контролу.
За крај, налазим се у радној групи Министарства здравља за доношење декларације, новог правилника, где ће све бити још боље регулисано, прихватиће се норме Светске здравствене организације. Имате "моду" по радњама, појави се неки производ, окачи се етикета "лечи то и то". По тој новој декларацији то неће смети да буде. Не може за неку воду са магнезијумом, а има их више, да се каже: "лечи срце". То не може да буде. Може да се наведе шта вода садржи и шта те компоненте помажу. За ситне текстове на производима сам купио лупу и њу носим кад идем у продавницу. На производу пише крупним словима: посно. И то је ујдурма произвођача. А ситним слови стоји: могући састојци - млеко у праху, сурутка итд. Зашто онда оно пише крупним словима? Све су то врсте преваре, зарад добити.
Радио Златоусти 90,5МХз
Емисија: Од десет до један
Аутор: Гордана Јоцић
10. 12. 2013.
Извор: Радио Златоусти
- Ми смо у Институту купили ПЦР апарат. За два-три месеца моћи ћемо да радимо тестирања ГМО у соји и кукурузу. Знаћемо да ли су генетски модификоване или нису
- Држава Србија мора да направи систем контроле, да постави мониторинг на здраве ноге, да функционише како треба и опреми лабораторије
- Позадина свега је економска корист, то је чист бизнис - али на уштрб здравља. Најбоље је да народ то не купује, онда нико неће да увози
ШТА ЈЕ ГМО?
По дефиницији у нашем Закону који је донет 2009. године се "каже" да је то организам, осим људског, чија је генетичка основа промењена рекомбинацијом ДНК, употребом технологије. То је организам, биљни или животињски, коме се при узгоју методом генетског инжењеринга уноси ген или гени неког другог организма. Лично сам противник тога из простог разлога - ту нема контроле, не зна се шта ће се десити у природи. У лабораторији се добијају разне ситуације и ту ништа није спорно. Међутим, у природи, где има олуја, ветра, разношење гена, питање је какве ће комбинације настати и шта ће се догодити. Примера ради, у свету су се радили експерименти са парадајзом. Да би добили да успева зими ван стакленика, узели су ген риба са севера и убризгали га у парадајз да има ген да издржи зимске температуре. У "преводу" то значи да једемо парадајз са укусом рибе, што је за време поста одлична ствар. Па онда, прасе без холестерола, и разноразне идеје које падају људима на памет. Нико не размишља о томе да "ђаво никад не спава". Ко о томе не размишља у старту је изгубио битку.
СРБИЈА НЕ МОЖЕ ДА ИСПРАТИ ГМО
Поента приче коју форсира данашњи министар, а он је професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, познаје ту материју, је форсирање запада који захтева да у промету имамо те намирнице, због уласка у у Европску Унију. Наша законска регулатива не дозвољава ни производњу ни промет ГМО. На западу то дозвољавају, али уз обележавање на декларацији. Тако се информишете у продавници, па купите ако хоћете. Дата је могућност избора. Ако министар то хоће да уведе у Србији, ја се плашим да то не може да "држи воду" и опет је прост разлог, а то кажем као човек из струке, радим у превентивој установи од 1996. године, дуго година пратим ту проблематику. Србија то не може да спроведе зато што нема ланац лабораторија који то може да испрати, стојим иза тога, све своје дипломе дајем.
Ми смо у Институту купили ПЦР апарат, кредитом на четири године, јер смо се надали томе. Прво смо очекивали да ће бити ујдурма са микотоксинима - и била је. Следећа која ће се десити је са ГМО, већ се наговештава. Опремили смо се, ангажовали смо младу особу са медицинског факултета која има просек 10 да се усавршава. Осваја већ то и за два-три месеца моћи ћемо да радимо тестирања ГМО у соји и кукурузу. Знаћемо да ли су генетски модификоване или нису. Народу ћемо рећи: донесите ово што имамо на тржишту, урадићемо и рећи ћемо - јесте или није.
На прсте једне руке можете да набројите ко то у Србији сада може да ради. А да бисмо пустили да то буде на декларацији, држава мора да се припреми. Како? Мора да постави ланац лабораторија које ће да контролишу промет и да потврђује да ли је нешто ГМО или није. Тврдим да цела Србија једе ГМО. А то не сме тако, код нас Закон забрањује ГМО. Навешћу два примера, најчешћа. На декларацијама чоколада ћете да прочитате састав... у којем је и лецитин из соје. Ко гарантује да то није лецитин и ГМ соје? Нико не гарантује јер то нико не ради. Друго: сви се од нечега лечимо, сви смо попили макар неку капсулу ове године, а на капсули: лецитин, опет од соје. Ко у Србији гарантује да није ГМ соја? Нико. Према томе, кроз капсулу и чоколаду, гарантујем да смо сви узели ГМО.
ЗАШТИТА ОД ГМО
Држава Србија мора да направи систем контроле, да постави мониторинг на здраве ноге, да функционише како треба и опреми лабораторије. Дакле: кадрови, опрема, простор, овлашћења, акредитација - на списак: "та лабораторија у Србији има кадрова, опрему и простор, има овлашћења министарства, нека се договоре да ли из здравства или пољопривреде, и акредитована је у Акредитационом телу Србије, фирма има акредитацију четири године". Са тим списком на сајт АТС да ко год хоће од грађана може да преконтролише, али што је много важније, да то чини држава Србија. У Италији има 250 лабораторија које то раде на конто државе и то чине феноменално. Битна је и концентрација, колико чега има. Ако дозволе промет ГМО и закон мора да се мења, наведе се у којој концентрацији може да има, као и у којим лабораторијама се контролише. Онда је то под контролом. Најбоље је да народ то не купује, онда нико неће да увози - то је одбрана ако ЕУ инсистира да то морамо да урадимо. Јер, ако хоћете да уђете у ЕУ, морате да поштујете њихова правила игре. Против сам производње.
ГМО У ЕВРОПИ И СВЕТУ
Јак је лоби у свету, то су изузетно моћне фирме а, на жалост, свако има своју цену. И студентима на универзитету говорим - диплома није на продају. Али тога има у свету, па и у Србији, разни људи се "продају". Има онога што не знамо, па се плашимо тога, а има и онога што се зна сигурно. Ако гледам само науку, питајте било којег стручњака, ветеринара, лекара, агронома, биолога, молекуларог биолога који се бави генима - нема контроле тих комбинација у природи, не знате шта ће да се деси. Кад на њиви посејете ГМ семе, па дуне ветар и разнесе га, нико жив не зна шта ће да се деси у контакту са другим биљкама и животињама. Из тог разлога је код мене све време одбојност према ГМО, нема контроле. Затим, да би неки рад био компетентан, меродаван са научне стране, потребан је одређени број испитаника, животиња, људи, биљака, потребно је више радова истом методологијом, па дужи низ година да би све било меродавно. Има радова са подацима да су животиње храњене ГМ храном па су добијали нека обољења. Светске фирме које су направиле богатство са ГМО форсирају то, потплаћују, а кад једне године купите семе од њих, следеће морате опет. Они диктирају цену, а ви постајете економски зависни од њих, не можете сами да произведете семе.
У свету имате неке државе у којима је обавезно обележавање ГМО, као што је Јапан, Европска Унија, Филипини, скоро цела Швајцарска, Аустралија итд, а у некима не мора, као у Русији и Канади. Државама је остављено да то уреде својим законима. Најчешће модификоване намирнице су кукуруз, соја, уљана репа, кромпир, памук и парадајз. Дешава се и са месом јер имате животиње које се хране ГМ храном, као што су кукуруз и соја. Потрошачи купују такво месо незнајући чиме су храњене животиње. Незванично сам чуо да у неким деловима Србије има ГМ усева. Ако се то дешава без знања државе и законске регулативе то је још опасније. Контрола је у целој ситуацији најважнија, да се све стави у законске оквире и под мониторинг.
УНАПРЕЂИВАЊЕ ИСХРАНЕ?
Моћне фирме са Запада имају лепу причу како ће да нам унапреде исхрану. А шта нама треба да унапреде? Ми имамо довољно имања да унапредимо органску храну, а не ГМ. Само што органска храна без мотике не може, а ја се плашим да су се Срби одвикли од мотичице. То ће теже да иде у ово време, лакше им је да баце хемикалије или ГМО, него да копају. Али, нама та прича да ћемо са ГМО да добијемо већу количину хране уопште није потребна. Класичним методама можемо да произведемо хране колико год хоћемо. Та прича "држи воду" за Африку, где нема довољно хране, тамо људи гладују. Мени су довољни ови наши плодови, овим нашим начином рада створени. Ми ни по питању пестицида нисмо сигурни, а камоли са ГМ храном. Позадина свега је економска корист, то је чист бизнис - али на уштрб здравља. То је фалсификовање намирница које се ради због економске добити, не води се рачуна о здрављу уопште, па се тако фалсификују пљескавице, бурек... Зна се како се то фалсификује, ми овде откријемо, па су казне велике. Тако је и са ГМО. Они хоће да убаце нешто што је несигурно са научне стране да би зарадили. Новац их занима, а за наше здравље их баш брига - гледају себе и свој интерес.
Интерес Србије је да не пусти ГМО, као што је по постојећем закону. Ако то не може, зато што мора да уђе у Европску Унију, па мора да се игра како они свирају, онда под одређеним условима може да се пусти промет, а производња никако. Ако пустимо ГМО на њиве, за дуги низ година ми смо завршили и са органском храном која полако постаје хит на том истом западу. Промет из увоза обележити на декларацији, па ко хоће да купује нека купује, ко неће - не мора. То је та демократија у одлучивању ко ће шта да узима. То је тај неки минимум, при чему је мониторинг обавезан. Зашто? У реду је да буде декларација где пише да има ГМО, али и да тамо где не пише да има ГМО будемо сигурни да је тако. Па кад купујем без ГМО, који не желим, да будем сигуран у то. Држава мора да оспособи лабораторије, понављам. Тренутно је у Србији забрањен ГМО, и у производњи и у промету, а контрола је врло "танка". Навео сам лецитин од соје. Ми не знамо да ли је ГМ или није, а убачен је у чоколаду и капсуле. Да ли ми једемо ГМО или не, нико се сада и не труди да мониторингом докаже.
ЗДРАВСТВЕНА БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ У СРБИЈИ
Ова тема је врло незгодна. У 2010. години је ступио на снагу нови Закон о безбедности хране у Србији где је све контроле намирница биљног и животињског порекла преузело Министарство пољопривреде, значи ветеринари и агрономи. Са друге стране, у Министарству здравља које је то некада радило, од те године је за контролу остала вода, минерална вода, дечја храна, нека нова храна за коју нико не зна шта је, као и предмети од опште употребе са којима ради само министарство: флашице, креме, вате, улошци... Ја то мало вулгарно кажем, људи једнако је - стока, јер ветеринар треба да контролише шта ће човек да једе. Ветеринар има своје место тамо где се производи храна, у млекари, месари, кланици. Агрономи треба да буду на њиви, да контролишу семе, расе итд, у производњи где има кекса, на пример, и осталих биљних производа. Здравствена струка треба да контролише промет и оно што купујемо. То је мени логично. Међутим, то је све прешло у министарство пољопривреде и сада имам шизофрену ситуацију. Нов закон је ступио на снагу, а Србија није припремљена за то, па имамо ситуацију да нико низашта није крив. Кад је донет закон, министарство здравља је отпустили санитарне инспекторе, неко је отишао у пензију, остао је мали број јер им се смањио обим посла - намирнице су "дате" министарству пољопривреде, а оно није примило нове кадрове да се спреми за те анализе, остали су исти кадрови који физички то не могу да постигну, огроман је посао контрола намирница.
Увоз је посебна прича. До пре годину и по дана смо контролисали сваки камион који је ушао, и намирнице и сваки предмет од опште употребе. Тада је неко донео неку одредбу (да не улазим у политику, нисам никада био члан ни једне партије, нити ме то интересује - већ само струка), где се дозвољава контрола само 150 узорака месечно на нивоу целе Србије - што је практично ништа. Само наш Институт је до тада контролисао 300 узорака, а имамо 48 таквих лабораторија у Србији. Ми годину и по дана у Србији не знамо шта је увежено. Верујем да су на западу испразнили све могуће магацине.
БОРБА СТРУЧНИХ И СНАЛАЖЉИВИХ
Институт за јавно здравље у Крагујевцу и ланац 20 завода и четири института, оформљени су и служе тој сврси да контролишу те исправности. Изменама закона може свашта да нам се узме из руку, као инструменти контроле. Институти су формирани да би контролисали воду, ваздух, земљиште, намирнице - и утицај на здравље. Превентивно делујемо да не дође до обољења. Намирнице је сада "узело" Министарство пољопривреде. Прети се да ће аеро-загађење да нам узме Минстарство екологије. Ово за шта смо ми формирани губи тако своју функцију, не можемо да одговоримо о утицају тих фактора на наше здравље. Својим унутрашњим снагама се боримо и дајемо мишљење министарствима, Скупштини града и Батуту, као капи свих института. Ових година је бивало да неке намирнице нису добре, дешавало се да једне зиме у киселом купусу нађемо тешке метале, живу. Извели смо инспекцију да се та серија уништи. Нашли смо међу предметима од опште употребе шоље из Кине које пуштају воду, па смо слали налаз да се то уништи пре него што и уђе у земљу. Једном месечно радимо анализе намирница са Тржницом, хвала Богу схватили су, тако да и обавештавамо народ. Човек коме смо нашли ешерихију у сиру и кајмаку не може да уђе у Тржницу док не донесе други налаз да је хигијенски све добро урађено. Направили смо систем на нивоу округа и града, заједничким снагама и разумевањем свих људи који се за то питају. Функционишемо колико-толико добро захваљујући нашој упорности, знању и умешности да то спроводимо. Ја се плашим да ћемо неким законским решењем које најављују и ми да изгубимо снагу да се боримо, а онда постоји опасност.
РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА СА ГМО
Да бисмо све ставили "под конац", да се не своди на нашу сналажљивост, ова држава под хитно мора да врати Министарству здравља контролу намирница у промету, a у производњи да остане ветерини и пољопривреди. Такође и да створи услове за мониторинг, праћење здравствене безбедности намирница, без обзира да ли су у питању микотоксини, ГМО, пестициди, тешки метали, микробиологија. Да здравствене установе контролишу и редовно обавештавају јавност, надлежна министарства и локалну власт. Тек онда можемо да кажемо да смо нешто постигли, ту је велика сигурност. Сада Институт то контролише у Крагујевцу, спремамо се да контролишемо и ГМО, рачунам да ћемо с пролећа бити "у седлу" да то радимо. Крагујевац тако добија једну установу која може да одговори. За овај централни део Србије моћи ћемо да контролишемо у свако доба дана и ноћи, ставићемо се на располагање држави Србији. Својим средствима смо то обезбедили, одвојили смо од своје зараде.
То треба Србија да омогући овим институтима које има, уз нас у Крагујевцу ту су и Градски завод у Београду, Батут и ВМА, као и још некима који се одреде. Уз ГМО, што нам је тема, пестициди су врло интересантна ствар. Ја западу не верујем, а сад ћу вам рећи пример. Ми имамо позитивну листу пестицида које контролишемо. Стигну нам, рецимо, банане, јабуке, па их контролишемо по правилнику где постоји списак пестицида. Ови са запада знају ту нашу листу и некада провуку пестицид који није на листи, па онда ми јуримо, откривамо га, враћамо са царине. Пестициди су такође средство за манипулацију код увоза, уз тешке метале, ГМО, микотоксине, итд. То се контролише у наведеним институтима и заводима, и то иде токовима којима сам задовољан.
ОДГОВОРНОСТ?
Размишљао сам ко је крив. Сви смо ми криви, неки говоре, неки ћуте. Имамо владу која функционише неких годину дана, а прича се о изборима на пролеће. Већ три-четири пута се прекидају континуитет, нико ништа не може да постигне у влади. Долазе смене, једни-други, ми ту ништа не можемо да урадимо са плановима и идејама кад дође неко трећи. Ни наша струка ништа не може да уради без континуитета. Садашња министарка има итекако разумевања за превентиве и контролу, Крагујевчанка је, и већ је поставила неке ствари у министарству да се контролишу намирнице како треба. Ако буде избора, идемо све из почетка, то у Србији никако није добро. Никако да овде завршимо нешто започето, да затворимо једну књигу и отворимо нову - све су нам књиге полуотворене.
ОПТИМИСТИЧКИ ЗАКЉУЧАК
Ми у Крагујевцу контролишемо све што може да се контролише. Изборили смо се неким својим везама, а жалост, ништа без тога не може да се уради. Јуримо, тражимо, били смо много досадни. Ставили смо под контролу и пијацу, и промет, и производњу хране које има у Крагујевцу. Ми то овако "на мишиће" можемо да држимо још годину-две. Ако држава не среди систем са свим законима и прописима, бојим се да ћемо и ми бити као неке средине у Србије које немају контролу.
За крај, налазим се у радној групи Министарства здравља за доношење декларације, новог правилника, где ће све бити још боље регулисано, прихватиће се норме Светске здравствене организације. Имате "моду" по радњама, појави се неки производ, окачи се етикета "лечи то и то". По тој новој декларацији то неће смети да буде. Не може за неку воду са магнезијумом, а има их више, да се каже: "лечи срце". То не може да буде. Може да се наведе шта вода садржи и шта те компоненте помажу. За ситне текстове на производима сам купио лупу и њу носим кад идем у продавницу. На производу пише крупним словима: посно. И то је ујдурма произвођача. А ситним слови стоји: могући састојци - млеко у праху, сурутка итд. Зашто онда оно пише крупним словима? Све су то врсте преваре, зарад добити.
Радио Златоусти 90,5МХз
Емисија: Од десет до један
Аутор: Гордана Јоцић
10. 12. 2013.
Извор: Радио Златоусти
