КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
  • Крагујевац без ГМО
    • Аутор Декларације >
      • Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као
      • Презентација: ГМО у Србији
      • Онлајн медији: Шеварлић >
        • “Џепни уговори” трују Србију
        • Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хекта&
        • Мутанти у тањиру
        • Народ је против
        • Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потре&#
        • Тројански коњ за српски тањир
        • Због ГМО ћемо губити милијарде
        • ГМО није питање генетике, већ националне о
        • Пооштрити примену закона о ГМО
        • У 167 земаља у свету није дозвољен ни узгој, ни 
      • Видео: Шеварлић
    • Први одговори крагујевачких НВО о Маршу п
    • Марш против Монсанта и у Крагујевцу?
    • Службени лист: Декларација о ГМО
    • Да нас држава чује – не треба нам ГМО!
    • Усвојена Декларација: Крагујевац без ГМО
    • Одборници Крагујевца одлучују о Декларац
    • Градско веће Крагујевца за Декларацију
    • Питање за ГО парламентарних странака
    • Акција: Потпиши "НЕ ЖЕЛИМ ГМО!"
    • Гостовање на Радио Крагујевцу, 9. 12. 2013.
    • Трибина КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО >
      • Презентација: Крагујевац и Србија без ГМО
      • Снимак трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ GMO
      • Прилог РТК: Трибина против ГМО
      • Агенција Танјуг на трибини
      • Писмо проф. Димитријевића Крагујевчанима
      • Подршка Крагујевцу без ГМО
      • Најава трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
    • АНКЕТА: Да ли си против ГМО у Крагујевцу?
  • Предлагачи
    • Самоуправа
  • Србија без ГМО
    • Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији ни
    • Председник Николић о ГМО: И ја сам против то&
    • Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја '&#
    • Најпаметнија одлука за 10 година
    • Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad : Petrović, Monsanto Srbija
    • Ковин – следећа општина против ГМО
    • Произведен је "плазма милки сендвич" - не сад
    • Једногласно, и Лапово против ГМО
    • Ускоро први српски производ са ознаком НЕ 
    • Лебане без ГМО
    • Градови и општине Србије против ГМО
    • Скупштина Србије о ГМО
  • Документи
    • Закон о безбедности хране
    • CI: Biosafety Project Report
    • Прво јавно слушање на тему 'Утицај ГМО'
    • Криминалитет 'белог оковратника' у индуст
    • Истраживање Библиотека Народне скупштин
    • Анализа о дозвољености производње и употl
    • Устав Републике Србије
    • Устав Мађарске
    • Закон о ГМО
    • Прва Декларација против ГМО у Србији
    • Како избећи ГМ храну
    • Презентација базирана на књигама "Генетсl
    • Статистика у свету
    • No scientific consensus on GMO safety
    • GMO Myths and Truths
  • Чланци
    • Кад Французи забране ГМО, они то учине трај&#
    • У Вермонту (САД) предложен закон о обележав&#
    • Медведев: Русија неће увозити ГМО произво >
      • GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
    • Француска забранила Монсанто >
      • ГМО јабука ускоро на столу?
    • ГМ храна – Пандорина кутија >
      • Нови ГМО парадајз из Канаде, стара забрана &#
    • Aко буде избора, одржати и референдум о ГMO >
      • Градови Србије се удружују против ГМО
    • Са ГМО има зависности и ризика, нема контро&# >
      • ДНК из ГМ биљака може се пренети на људе
    • Генетске мутације биљака убијају људе >
      • Заустављена изградња Монсантове фабрике
    • Опасна игра генима >
      • Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
    • Љајић: Законом против ГМО >
      • ГМО Капитализам
    • Србија потписница Дунав соја Декларације >
      • Зашто ГМО изазива забринутост?
    • Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО >
      • Пожега: Одборници одлучили да протерају Г
    • Произвођачи соје траже ознаку за храну бе >
      • ГМО храна стиже на рафове без јасних ознак
    • Скуп против ГMO у Београду >
      • Милиони људи у свету устали против ГМО!
    • Позив професора Шеварлића >
      • За Србију без ГМО
    • СТО одбила Србију због ГМО хране >
      • ГМО компаније нам пишу законе
    • ЗАГРЛИМО СКУПШТИНУ ПРОТИВ ГМО >
      • Борба око „хране за Франкенштајна”
    • Етикете крију мутиране гене >
      • ГМО би уништио пчеларство Србије
    • Испод жита гурају ГМ законе >
      • Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране оправ
    • Стварање ГМО производа није под контролоl >
      • Нису нам потребне ГМО биљке
    • ГМО уцена >
      • Мутанти прете тржишту Србије
    • Будућност су људи који се баве органском п >
      • Жеља Џејмија Оливера: Научити свако дете о &#
    • Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потроm
  • Видео
    • Интервју др Арпада Пустајиа - превод на срп&#
    • ГМО - Светска опасност, превод на српски
    • Семена смрти - превод на српски
    • Шта је ГМО? - Објашњено у једном минуту
    • ГМО рулет - анимирани преглед
    • Без превода
  • Фото
  • О ГМО
    • Храна будућности или биотероризам >
      • Делови из књиге
    • Френ Реј: Семе (трилер)
    • Технологија самоуништења (Јошт/Кокс)

Зашто ГМО изазива забринутост?

Picture
Извештај центара САД за надзор над болестима, показао је да су болести повезане са храном, порасле од два до 10 пута у периоду од 1994. године, када је почела комерцијализација генетички модификованих организама (ГМО), до 1999. године.
 
Пошто истраживања дејства на људско здравље нису спровођена довољно дуго, не може са великом прецизношћу да се каже до ког степена ГМО храна може да буде опасна, али су се одређена штена дејства већ испољила 

Према речима америчког молекуларног биолога Џона Фагана, који је био један од учесника Међународне конференције о ГМО одржане у октобру у Београду, САД имају најдужу историју конзумирања ГМ хране, мада истаживања о њеном дејству на здравље нису рађена, "показало се да нешто са тим није у реду". 

Како препознати ГМО храну? 

Генетички модификовани организам је онај у чије је гене уметнут ДНК неке друге несродне врсте, које у природи не могу да се укрштају, а за биљке, то значи уметање гена неке животиње, како би биле отпорне на штеточине и коров. Најпознатије биотехнолошке компаније које се баве производњом и пласманом ГМО -а су Монсанто, Бајер, Синџента, Дау... 

Фаган је подсетио да је реч, пре свега, о фирмама које производе хемијска средства за заштиту биљака и којима је једини циљ стварање профита, па нису заинтересоване за последице. Тамо где расте ГМО, стварају се суперкорови, па су за њихово уништавање потребна све јача хемијска средства, што је изазвало болести код људи. 

Храна са ознаком Кодекс Алиментариус 

Он је навео пример посејаног ГМО кукуруза у Бразилу, поред кога је почео да ниче суперкоров, који није било могуће уништити обичним хербицидима, већ је било потребно додавати све веће и веће количине отрова. То је потпуно уништило земљиште, па се и ГМО кукуруз претворио у коров. 

Слична ситуација је била у Мексику, па су судови забранили његово гајење. Фаган је навео да су САД некада извозиле велике количине пиринча у ЕУ и Јапан, али од кад су почеле да гаје ГМО пиринач, на пољима поред Мисисипија, та су тржишта изгубиле, с обзиром на то да је у производу пронађена већа количина штетних материја по здравље. 

Он је навео и да су становници Аргентине имали пробелема са здрављем, и да се није повећао само број оболелих од најтежих болести, већ и број сиромашних са 15 на 46 одсто пошто се смањио број других усева на рачун ГМО соје. 

ГМ храна се продаје и у Србији? 

Фаган сматра да Србија апсолутно треба да заштити себе, као што су то већ учиниле Немачка, Италија и Француска. 

Само 20 година пошто је 1953. године откривена тродимензионална структура ДНК, Херберт Бојер и Стенли Коен су створили први успешни рекомбинантни ДНК организам. Америчка агенција за храну и лекове одобрила је 1982. године први генетски лек - облик људског инсулина који производи бактерија. 

Први тестови у области генетски модификованих биљака (дуван) су спроводени у Белгији 1986. гдоине, а 1987. први тестови у области генетски модификованих усева (дуван и парадајз) у САД. 

ГМО рижа добар извор витамина А? 

Деведесетих година, појавиле су се прве комерцијалне ГМ биљке - дуван, парадајз и паприка, али се од њиховог гајења одустало јер су били безукусни. Данас се гаје углавном ГМ индустријске и крмне биљке, а највише соја и кукуруз, а нешто мање памук и уљана репица. 

У Европи је први генетски модификован усев- дуван, одобрен у Француској 1994. године. Године 2000. је 130 земаља одобрило Међународни протокол биолошке безбедности, који се залаже за обележавање генетски модификованих усева, али и даље треба да буде ратификован од стране 50 земаља, пре него што ступи на снагу. 

Према подацима из 2012. године, ГМО производи се гаје у свету на 170 милиона хектара, највише у САД, Канади, Јужној Америци и Индији и Кини које имају више од два милиона хектара под ГМО засадима, навела је стручњак Института за кукуруз др Снежана Младеновић Дринић. 

Она је додала да постоји ризик да може доћи до преноса гена са ГМО биљака на комерцијалне или органске усеве, или на корове, па да се створе суперкорови. Дринићева је прецизирала да ГМО гене могу да пренесу инсекти путем полена. 

Све то је изазвало забринутост људи и у Србији, па су еколошке организације одржале протесте пред Скупштином, захтевајући да се не мења Закон о ГМО. Оне су тај свој захтев проследиле и председнику Републике. 

Одбор за природну средину, јавно здравље и безбедност хране при Европском парламенту одлучио је почетком децембра, да и убудуће мора бити означен мед, који садржи полен генетски модификованих биљака. 

Танјуг
29. 12. 2013.

Powered by Create your own unique website with customizable templates.