Стварање ГМО производа није под контролом
Процес стварања ГМО производа не може да се контролише од тренутка кад научници у ћелију биљлке убаце ДНК неког другог живог организма, тако да може доћи до мутације ткива, упозорио је данас амерички молекуларни биолог Џон Фаган, који је и сам годинама радио, на креирању таквих производа.
Фаган је на Међународној конренецији о ГМО, у Београду, рекао да у том процесу убачени ДНК уништава природне гене у ћелији, са непознатим исходом и да би требало ставити мораторијум на производњу и промет ГМО хране, док ту технологију не буде било могуће ставити под контролу.
Он је навео да се као научник, уверио да постоје проблеми, да ти производи изазивају алергије код људи, да садрже отрове, а и да им је смањена нутритивна вредност. Фаган је навео да је исхрана ГМО кукурузом, код експерименталих животиња, на крају четвртог месеца довела до стварања тумора и концентације отрова у јетри и бубрезима.
Слични ефекти испољили су се и на здравље људи у Јужној Америци.
Он је нагласио да Србија мора да каже "не" ГМО производима, као што је то већ учинило 167 земаља, додајући да Србија годишње има извоз свог семена у вредности од 500 милиона долара, што ће изгубити ако у земљу додје ГМО.
Према његовим речима, циљ компаније Монсанто, највећег производјача ГМО семена, јесте да преузме целокупну производњу семена и да извлачи новац из српске економије, и њих не интересује лош утицај на здравље и живот.
Научница из Индије Вандана Шива је рекла да мултинационалне компаније своје ГМО семе третирају као патент који продају и да је она водила велику борбу да то не прихвати индијски Завод за патенте.
На крају је прихваћено да те компаније не производе ништа ново, већ да само ген, који милионима година постоји у природи, премештају у други организам. На тај начин је индијским пољопривредницима омогућено да задрже и стара семена, која би у противном била забрањена.
Шива је предочила да је 50 одсто земаља ЕУ забранило производњу и коришћење ГМО и поставила питање како то онда ЕУ може да захтева од земаља које нису чланице. Генетичар из Хрватске Маријан Јошт је рекао да у Хрватској постоји Савет за ГМО, у којем, нажалост, већину чланова чине промотери тих производа.
"Хрватска за сада успева да се одупре таквим производима, али ако је ЕУ буде притисла, бојим се да ће пристати", рекао је Јошт.
Професор са Новосадског универзитета Миодраг Димитријевић сматра да Србија треба да штити свој национални интерес, а то је да остане зона слободна од ГМО-а.
Ми поседујемо комплетну технологију производње класичног семенског материјала и научне потенцијале, имамо и семенску робу која је довољна за наше тржиште и за извоз, додао је он.
"Од нас се тражи да нашу технологију компромитујемо и напустимо и да будемо у ситуацији да купујемо производе тудје технологије. Сви учесници су данас истакли да је ГМО семе неспојиво са органском производњом, јер долази до контаминације земљишта, што Србија никако не би требало да прихвати", истакао је Димитријевић.
Професор Пољопривредног факултета у Земуну Миладин Шеварлић рекао је да би захтевани нови закон о ГМО нанео велике штете пољопривреди и потрошачима у Србији.
Наши грађани нису довољно информисани о могућим последицама, а досадашње толератно понашање надлежних државних органа према илегалном гајењу ГМ соје на нашој територији, говори томе у прилог. Председник Одбора за екологију у Народној Скупштини Милица Вујић Марковић је рекла да ће тај Одбор предложити други закон о ГМО, који предвидја формирање стручног савета који одобрава скупштина, изузетно високе казне за оне који гаје ГМО, као и мораторијум на производњу и промет ГМО до 2020. године.
Танјуг
Фаган је на Међународној конренецији о ГМО, у Београду, рекао да у том процесу убачени ДНК уништава природне гене у ћелији, са непознатим исходом и да би требало ставити мораторијум на производњу и промет ГМО хране, док ту технологију не буде било могуће ставити под контролу.
Он је навео да се као научник, уверио да постоје проблеми, да ти производи изазивају алергије код људи, да садрже отрове, а и да им је смањена нутритивна вредност. Фаган је навео да је исхрана ГМО кукурузом, код експерименталих животиња, на крају четвртог месеца довела до стварања тумора и концентације отрова у јетри и бубрезима.
Слични ефекти испољили су се и на здравље људи у Јужној Америци.
Он је нагласио да Србија мора да каже "не" ГМО производима, као што је то већ учинило 167 земаља, додајући да Србија годишње има извоз свог семена у вредности од 500 милиона долара, што ће изгубити ако у земљу додје ГМО.
Према његовим речима, циљ компаније Монсанто, највећег производјача ГМО семена, јесте да преузме целокупну производњу семена и да извлачи новац из српске економије, и њих не интересује лош утицај на здравље и живот.
Научница из Индије Вандана Шива је рекла да мултинационалне компаније своје ГМО семе третирају као патент који продају и да је она водила велику борбу да то не прихвати индијски Завод за патенте.
На крају је прихваћено да те компаније не производе ништа ново, већ да само ген, који милионима година постоји у природи, премештају у други организам. На тај начин је индијским пољопривредницима омогућено да задрже и стара семена, која би у противном била забрањена.
Шива је предочила да је 50 одсто земаља ЕУ забранило производњу и коришћење ГМО и поставила питање како то онда ЕУ може да захтева од земаља које нису чланице. Генетичар из Хрватске Маријан Јошт је рекао да у Хрватској постоји Савет за ГМО, у којем, нажалост, већину чланова чине промотери тих производа.
"Хрватска за сада успева да се одупре таквим производима, али ако је ЕУ буде притисла, бојим се да ће пристати", рекао је Јошт.
Професор са Новосадског универзитета Миодраг Димитријевић сматра да Србија треба да штити свој национални интерес, а то је да остане зона слободна од ГМО-а.
Ми поседујемо комплетну технологију производње класичног семенског материјала и научне потенцијале, имамо и семенску робу која је довољна за наше тржиште и за извоз, додао је он.
"Од нас се тражи да нашу технологију компромитујемо и напустимо и да будемо у ситуацији да купујемо производе тудје технологије. Сви учесници су данас истакли да је ГМО семе неспојиво са органском производњом, јер долази до контаминације земљишта, што Србија никако не би требало да прихвати", истакао је Димитријевић.
Професор Пољопривредног факултета у Земуну Миладин Шеварлић рекао је да би захтевани нови закон о ГМО нанео велике штете пољопривреди и потрошачима у Србији.
Наши грађани нису довољно информисани о могућим последицама, а досадашње толератно понашање надлежних државних органа према илегалном гајењу ГМ соје на нашој територији, говори томе у прилог. Председник Одбора за екологију у Народној Скупштини Милица Вујић Марковић је рекла да ће тај Одбор предложити други закон о ГМО, који предвидја формирање стручног савета који одобрава скупштина, изузетно високе казне за оне који гаје ГМО, као и мораторијум на производњу и промет ГМО до 2020. године.
Танјуг
