КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
  • Крагујевац без ГМО
    • Аутор Декларације >
      • Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као
      • Презентација: ГМО у Србији
      • Онлајн медији: Шеварлић >
        • “Џепни уговори” трују Србију
        • Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хекта&
        • Мутанти у тањиру
        • Народ је против
        • Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потре&#
        • Тројански коњ за српски тањир
        • Због ГМО ћемо губити милијарде
        • ГМО није питање генетике, већ националне о
        • Пооштрити примену закона о ГМО
        • У 167 земаља у свету није дозвољен ни узгој, ни 
      • Видео: Шеварлић
    • Први одговори крагујевачких НВО о Маршу п
    • Марш против Монсанта и у Крагујевцу?
    • Службени лист: Декларација о ГМО
    • Да нас држава чује – не треба нам ГМО!
    • Усвојена Декларација: Крагујевац без ГМО
    • Одборници Крагујевца одлучују о Декларац
    • Градско веће Крагујевца за Декларацију
    • Питање за ГО парламентарних странака
    • Акција: Потпиши "НЕ ЖЕЛИМ ГМО!"
    • Гостовање на Радио Крагујевцу, 9. 12. 2013.
    • Трибина КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО >
      • Презентација: Крагујевац и Србија без ГМО
      • Снимак трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ GMO
      • Прилог РТК: Трибина против ГМО
      • Агенција Танјуг на трибини
      • Писмо проф. Димитријевића Крагујевчанима
      • Подршка Крагујевцу без ГМО
      • Најава трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
    • АНКЕТА: Да ли си против ГМО у Крагујевцу?
  • Предлагачи
    • Самоуправа
  • Србија без ГМО
    • Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији ни
    • Председник Николић о ГМО: И ја сам против то&
    • Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја '&#
    • Најпаметнија одлука за 10 година
    • Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad : Petrović, Monsanto Srbija
    • Ковин – следећа општина против ГМО
    • Произведен је "плазма милки сендвич" - не сад
    • Једногласно, и Лапово против ГМО
    • Ускоро први српски производ са ознаком НЕ 
    • Лебане без ГМО
    • Градови и општине Србије против ГМО
    • Скупштина Србије о ГМО
  • Документи
    • Закон о безбедности хране
    • CI: Biosafety Project Report
    • Прво јавно слушање на тему 'Утицај ГМО'
    • Криминалитет 'белог оковратника' у индуст
    • Истраживање Библиотека Народне скупштин
    • Анализа о дозвољености производње и употl
    • Устав Републике Србије
    • Устав Мађарске
    • Закон о ГМО
    • Прва Декларација против ГМО у Србији
    • Како избећи ГМ храну
    • Презентација базирана на књигама "Генетсl
    • Статистика у свету
    • No scientific consensus on GMO safety
    • GMO Myths and Truths
  • Чланци
    • Кад Французи забране ГМО, они то учине трај&#
    • У Вермонту (САД) предложен закон о обележав&#
    • Медведев: Русија неће увозити ГМО произво >
      • GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
    • Француска забранила Монсанто >
      • ГМО јабука ускоро на столу?
    • ГМ храна – Пандорина кутија >
      • Нови ГМО парадајз из Канаде, стара забрана &#
    • Aко буде избора, одржати и референдум о ГMO >
      • Градови Србије се удружују против ГМО
    • Са ГМО има зависности и ризика, нема контро&# >
      • ДНК из ГМ биљака може се пренети на људе
    • Генетске мутације биљака убијају људе >
      • Заустављена изградња Монсантове фабрике
    • Опасна игра генима >
      • Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
    • Љајић: Законом против ГМО >
      • ГМО Капитализам
    • Србија потписница Дунав соја Декларације >
      • Зашто ГМО изазива забринутост?
    • Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО >
      • Пожега: Одборници одлучили да протерају Г
    • Произвођачи соје траже ознаку за храну бе >
      • ГМО храна стиже на рафове без јасних ознак
    • Скуп против ГMO у Београду >
      • Милиони људи у свету устали против ГМО!
    • Позив професора Шеварлића >
      • За Србију без ГМО
    • СТО одбила Србију због ГМО хране >
      • ГМО компаније нам пишу законе
    • ЗАГРЛИМО СКУПШТИНУ ПРОТИВ ГМО >
      • Борба око „хране за Франкенштајна”
    • Етикете крију мутиране гене >
      • ГМО би уништио пчеларство Србије
    • Испод жита гурају ГМ законе >
      • Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране оправ
    • Стварање ГМО производа није под контролоl >
      • Нису нам потребне ГМО биљке
    • ГМО уцена >
      • Мутанти прете тржишту Србије
    • Будућност су људи који се баве органском п >
      • Жеља Џејмија Оливера: Научити свако дете о &#
    • Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потроm
  • Видео
    • Интервју др Арпада Пустајиа - превод на срп&#
    • ГМО - Светска опасност, превод на српски
    • Семена смрти - превод на српски
    • Шта је ГМО? - Објашњено у једном минуту
    • ГМО рулет - анимирани преглед
    • Без превода
  • Фото
  • О ГМО
    • Храна будућности или биотероризам >
      • Делови из књиге
    • Френ Реј: Семе (трилер)
    • Технологија самоуништења (Јошт/Кокс)

Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као 'димна завеса'

Picture
Народ треба да зна, кад су политичари већ „глуви“ за аргументе које износим, да бисмо само за увоз ГМ семена соје и кукуруза сваке године морали да плаћамо око 340 милиона евра – колико износи и укупан аграрни буџет Србије

Епидемија смртоносне болести бубрега настале као последица коришћења rаундап хербицида са глифосатом, навела је 2014. власти Шри Ланке и Ел Салвадора на храбар потез забране коришћења хербицида убице. Слична процедура покренута је и у Бразилу. Становници америчке државе Вермонт управо славе победу због увођења Закона о обавезном обележавању ГМ хране.

Србија представља светли пример на мапи nо-ГМО земаља, а Компанија „Бамби“ је направила историјски искорак стављањем ознаке "Не садржи ГМО" на један од својих производа за децу.

Обратили смо се оснивачу националног покрета Србија без ГМО, др Миладину Шеварлићу, професору Пољопривредног факултета у Београду, да нам уз помоћ економске науке изложи аргументе везане за економску штету од увођења ГМО у Србију.
 
У својству стручњака за економски аспект пољопривреде, покренули сте свенародни референдум за Србију без ГМО. Резултати су импресивни.

Кад смо схватили да „експерти“ за националну безбедност хране покушавају да − без консултације са народом – промене Закон о ГМО (забрана увоза, производње и промета ГМ хране) предузели смо кораке да на основу јавног изјашњавања у локалним самоуправама добијемо одговор на питање: Шта жели народ? До данас је око 110 општина и градова у Србији усвојило Декларацију против ГМО, што чини две трећине општина и представља плебисцитарно изјашњавање народних трибуна. Општине декларисане као nо-ГМО покривају већ 70 одсто територије и 80 одсто становништва Србије. Али ми се на томе нећемо зауставити: следећи корак је формирање Националног савеза „Србија без ГМО“ да бисмо институционализовали покрет локалних самоуправа одлучних да заштите своје ресурсе, пољопривредну производњу и потрошаче. Затим следи повезивање Националног савеза са Конференцијом европских региона – ГМО free, чиме нашем покрету обезбеђујемо подршку у правном, организационом и финансијском погледу, укључујући се у европску породицу од преко 5.000 локалних самоуправа и региона. 

Удруживање са Европом нам омогућава да преко њихових институција остваримо елементарна људска права у борби против ГМО лобиста у Србији. Народ треба да зна, кад су политичари већ „глуви“ за аргументе које износим, да бисмо само за увоз ГМ семена соје и кукуруза сваке године морали да плаћамо око 340 милиона евра – колико износи и укупан аграрни буџет Србије! А где су семена осталих пољопривредних усева, садница…?

Како тумачите недавно објављену одредбу владе о контроли нелегалне производње ГМ соје?

Поздрављам одлуку Министарства пољопривреде о најављеној ригорозној контроли сетве, уз упозорење пољопривредницима да не сеју ГМ соју. У противном, инспектори ће је уништити. Одговараће и они који откупљују ГМ соју и сви који је ставе у ланац исхране. Међутим, постоји опасност од дуго најављиване промене Закона о ГМО, што би ову одлуку учинило контрапродуктивном. Уколико се нашим пољопривредницима забрани гајење ГМ соје, а дозволи увоз и промет сточне хране и производа од меса и млека од стоке храњене ГМ сојом, што се до сада није контролисало, онда ће они бити у подређеном положају услед нелојалне конкуренције, а наше тржиште − вредно неколико милијарди евра − биће поклоњено страним компанијама, што би у потпуности уништило српску пољопривреду и прехрамбену индустрију. Плашим се да би најава спречавања узгоја ГМ соје могла послужити као „димна завеса“ за лобисте мултинационалних агробизнис гиганата, чије би присуство на нашем либерализованом тржишту Србију претворило у депонију ГМ хране.

Сем критике аграрне политике, ви предњачите у проналажењу решења за опстанак српске пољопривреде.

Најједноставнија решења су најбоља. Сем залагања за заштиту домаћих сорти и домаћег тржишта, залажем се за оживљавање удруживања и задругарства. У томе је најдаље отишао СПОС – Савез пчеларских организација Србије. Они  окупљају 183 удружења, са преко 10.000 регистрованих пчеларских газдинстава и они су као  НВО први  усвојили декларацију против ГМО. Декларацију је усвојило и Друштво српских домаћина, а очекујемо да ће је усвојити и сва еколошка удружења, пољопривредне организације и удружења потрошача, као и научна и стручна друштва.

 А за бржи опоравак сиромашне, транзицијом опљачкане српске пољопривреде довољно је да се за почетак  промени само једна ставка Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју. Ради се о  чл. 6. који  обавезује пољопривреднике, носиоце РПГ, да годишње прођу кроз невероватан број бирократских процедура ради обнављања регистрације и личног подношења силне документације за субвенције (по ha и грлу стоке) и подстицаје - уколико конкуришу за инвестиционе пројекте. Израчунао сам да ти трошкови износе 2,7 милијарди динара, укључујући проблем превоза сељака из насеља удаљених од пута. 

С друге стране, држава би за свега 1,1 милијарди динара могла да запосли 1300 незапослених агронома, уз бруто зараду од 70.000 динара месечно. На тај начин би 350.000 домаћинстава, носиоца РПГ, добило комплетну стручну помоћ, што би их ослободило обавезе директног контакта са ресорним државним органима. Овом уштедом се аутоматски повећава конкурентност домаће пољопривреде, а  незапослени агрономи би, обједињени и учлањени у Националну задругу Агропривреда, били суфинансирани од стране коопераната задруге, власника РПГ. Ја сваки пројекат сагледавам на начин да предвиђа следећи корак, а у овом случају би ови стручњаци, уз рад, образовање и стицање лиценци, могли би да развију и приватну саветодавну службу, и по тој основи такође растерете државни буџет.

Историјски гледано, на којем нивоу је данашња аграрна струка у пољопривреди Србије?

За Србију је, сем економске рачунице, значајна и економија знања. Наша земља би морала да учини посебан напор уколико жели да се уздигне изнад нивоа пољопривредног саветодавства установљеног 1853. од стране Милоша Обреновића. Он је у то време ишколовао првих 200 сеоских “економа” у „Земаљоделској школи“ у Топчидеру. Ученици су свакодневно пролазили кроз капију на којој је био исписана порука о њиховој мисији у књажевској, сељачкој, постфеудалној пољопривреди: „Агрономи да уче народ како се ради и да га надзиравају.“ Данашњих 228 саветодаваца је само за 10% више него у Милошевој Србији, а притом има 3000 незапослених агронома, иако преко половине од 1500 задруга нема ниједног запосленог са факултетском дипломом.   

Србија је једина земља на свету која је у једном дану отпустила 1658 асистената саветодаваца. За време министра пољопривреде Душана Петровића покренут је национални пројекат за рад по „уговору“ 1680 незапослених агронома, са задатком да обилазе Србију и помажу малим пољопривредним газдиствима.  Нажалост, акција започета новембра 2010. окончала се већ у августу 2012. Сарадник новог министра Горана Кнежевића, обавестио је стручњаке ангажоване на овом пројекту кратком СМС поруком „Са запрепашћењем и жаљењем вас обавештавамо да се пројекат укида“. 

УН су 2014. годину прогласиле Међународном годином породичних пољопривредних газдинстава. Србија је, чини се, окренула леђа малим газдинствима третирајући их као социјалу.

Иако Србија има мали аграрни буџет, несхватљиво је да највећи део (преко четири милијарде), присвајају повлашћене групе на закупљеном државном земљишту, осудивши армију сиромашних пољопривредника на пропаст. Притом је у току десет „транзиционих“ година са тог државног земљишта отпуштено преко 63.000 радника.

Симптоматично је да су заговорници либералне економије наше успешне пољопривредне комбинате називали „алама на државном буџету“, да би након приватизације праћене отпуштањем радника у бесцење распродали њихову земљу, обезбедивши енормно богаћење за тридесетак тајкунских породица и врхушку владајуће партиократије. Они само на основу субвенција за закуп државне земље добијају годишње преко четири милијарде динара, а по основу субвенција за укупан броја грла стоке додатну једну трећину аграрног буџета. Оваква аграрна политика је за десет година уништила преко 150.000 породичних имања, што историја није забележила ни у државама које су преживеле епидемије куге и колере.

ПРЕДУЗЕТНИЦИ

Не спорим да има и добрих аграрних предузетника, а међу њима је и Јанко Медвеђ из Бегеча. Он је постао највећи произвођач и извозник шаргарепе. Овај произвођач нуди нова решења за однос између државе и приватног сектора, не тражећи субвенције за закуп државне земље. Уколико му држава гарантује да ће имати на располагању земљу на дужи период (да би се исплатило улагање у систем за наводњавање) он би на сваких 10 хектара закупљене државне земље запослио по једног радника. Овај пример говори о неопходности промене прописа о закупу државног земљишта, уколико се заиста желе уштеде буџетских средстава за пољопривреду. 

Извор: Печат број 316. Стр. 50-51.
Разговарала Мара Кнежевић Керн
25. 4. 2014.

Powered by Create your own unique website with customizable templates.