КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
  • Крагујевац без ГМО
    • Аутор Декларације >
      • Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као
      • Презентација: ГМО у Србији
      • Онлајн медији: Шеварлић >
        • “Џепни уговори” трују Србију
        • Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хекта&
        • Мутанти у тањиру
        • Народ је против
        • Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потре&#
        • Тројански коњ за српски тањир
        • Због ГМО ћемо губити милијарде
        • ГМО није питање генетике, већ националне о
        • Пооштрити примену закона о ГМО
        • У 167 земаља у свету није дозвољен ни узгој, ни 
      • Видео: Шеварлић
    • Први одговори крагујевачких НВО о Маршу п
    • Марш против Монсанта и у Крагујевцу?
    • Службени лист: Декларација о ГМО
    • Да нас држава чује – не треба нам ГМО!
    • Усвојена Декларација: Крагујевац без ГМО
    • Одборници Крагујевца одлучују о Декларац
    • Градско веће Крагујевца за Декларацију
    • Питање за ГО парламентарних странака
    • Акција: Потпиши "НЕ ЖЕЛИМ ГМО!"
    • Гостовање на Радио Крагујевцу, 9. 12. 2013.
    • Трибина КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО >
      • Презентација: Крагујевац и Србија без ГМО
      • Снимак трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ GMO
      • Прилог РТК: Трибина против ГМО
      • Агенција Танјуг на трибини
      • Писмо проф. Димитријевића Крагујевчанима
      • Подршка Крагујевцу без ГМО
      • Најава трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
    • АНКЕТА: Да ли си против ГМО у Крагујевцу?
  • Предлагачи
    • Самоуправа
  • Србија без ГМО
    • Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији ни
    • Председник Николић о ГМО: И ја сам против то&
    • Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја '&#
    • Најпаметнија одлука за 10 година
    • Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad : Petrović, Monsanto Srbija
    • Ковин – следећа општина против ГМО
    • Произведен је "плазма милки сендвич" - не сад
    • Једногласно, и Лапово против ГМО
    • Ускоро први српски производ са ознаком НЕ 
    • Лебане без ГМО
    • Градови и општине Србије против ГМО
    • Скупштина Србије о ГМО
  • Документи
    • Закон о безбедности хране
    • CI: Biosafety Project Report
    • Прво јавно слушање на тему 'Утицај ГМО'
    • Криминалитет 'белог оковратника' у индуст
    • Истраживање Библиотека Народне скупштин
    • Анализа о дозвољености производње и употl
    • Устав Републике Србије
    • Устав Мађарске
    • Закон о ГМО
    • Прва Декларација против ГМО у Србији
    • Како избећи ГМ храну
    • Презентација базирана на књигама "Генетсl
    • Статистика у свету
    • No scientific consensus on GMO safety
    • GMO Myths and Truths
  • Чланци
    • Кад Французи забране ГМО, они то учине трај&#
    • У Вермонту (САД) предложен закон о обележав&#
    • Медведев: Русија неће увозити ГМО произво >
      • GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
    • Француска забранила Монсанто >
      • ГМО јабука ускоро на столу?
    • ГМ храна – Пандорина кутија >
      • Нови ГМО парадајз из Канаде, стара забрана &#
    • Aко буде избора, одржати и референдум о ГMO >
      • Градови Србије се удружују против ГМО
    • Са ГМО има зависности и ризика, нема контро&# >
      • ДНК из ГМ биљака може се пренети на људе
    • Генетске мутације биљака убијају људе >
      • Заустављена изградња Монсантове фабрике
    • Опасна игра генима >
      • Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
    • Љајић: Законом против ГМО >
      • ГМО Капитализам
    • Србија потписница Дунав соја Декларације >
      • Зашто ГМО изазива забринутост?
    • Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО >
      • Пожега: Одборници одлучили да протерају Г
    • Произвођачи соје траже ознаку за храну бе >
      • ГМО храна стиже на рафове без јасних ознак
    • Скуп против ГMO у Београду >
      • Милиони људи у свету устали против ГМО!
    • Позив професора Шеварлића >
      • За Србију без ГМО
    • СТО одбила Србију због ГМО хране >
      • ГМО компаније нам пишу законе
    • ЗАГРЛИМО СКУПШТИНУ ПРОТИВ ГМО >
      • Борба око „хране за Франкенштајна”
    • Етикете крију мутиране гене >
      • ГМО би уништио пчеларство Србије
    • Испод жита гурају ГМ законе >
      • Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране оправ
    • Стварање ГМО производа није под контролоl >
      • Нису нам потребне ГМО биљке
    • ГМО уцена >
      • Мутанти прете тржишту Србије
    • Будућност су људи који се баве органском п >
      • Жеља Џејмија Оливера: Научити свако дете о &#
    • Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потроm
  • Видео
    • Интервју др Арпада Пустајиа - превод на срп&#
    • ГМО - Светска опасност, превод на српски
    • Семена смрти - превод на српски
    • Шта је ГМО? - Објашњено у једном минуту
    • ГМО рулет - анимирани преглед
    • Без превода
  • Фото
  • О ГМО
    • Храна будућности или биотероризам >
      • Делови из књиге
    • Френ Реј: Семе (трилер)
    • Технологија самоуништења (Јошт/Кокс)

Борба око „хране за Франкенштајна”

Picture
У трговинским преговорима САД и ЕУ најтеже питање ће бити приступ америчких генетски модификованих пољопривредних производа тржишту Европе

Европски фронт одбијања разговора са САД о ГМО предводе Французи (Фото Ројтерс)
Од нашег сталног дописника

Вашингтон – САД и Европа идућег месеца почињу преговоре о трговинском пакту који треба да уклони међусобне баријере и створи највеће на свету заједничко тржиште. „Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство”, како га је окарактерисао председник Барак Обама.

Преко Атлантика се годишње већ размењује роба у вредности од око хиљаду милијарди долара, а смањивање регулаторних оптерећења на обе стране ово би требало да знатно повећа и обема економијама, још грогираним од минуле економске кризе, пружи неопходан допинг.

Интерес је дакле заједнички, али то не значи да ће споразумевање бити брзо. Напротив. И то пре свега због најделикатније области сваке националне економије: пољопривреде, односно производње хране.

У овом случају није реч о сукобу два увелико различита система и чињенице да европски фармери страхују од конкуренције америчких, који су најпродуктивнији на свету (према великим америчким фармама велике европске су као баште за хоби-пољопривреднике), него и због различитог приступа „генетски модификованим организмима” (ГМО): производима са поља чији је генетски код промењен да би им се повећала отпорност на хербициде, да би успевали у сушним подручјима и разним другим интервенцијама у оно што је створила природа био остварен главни циљ: повећање приноса и према томе и профита.

Оно што Европљани сматрају „храном за Франкенштајна”, у САД је наиме не само нешто сасвим нормално, него и преовлађујуће. Према подацима Европске комисије, прошле године у САД је у категорији ГМО било 88 одсто произведеног кукуруза, 94 одсто памука и 93 одсто соје.

У ЕУ, ГМО је само експеримент на око један одсто укупног пољопривредног земљишта, углавном у Шпанији. Једина два генетски модификована семена која су у ЕУ званично одобрена јесу једна врста кромпира, чији патент држи БАСФ, и једна врста кукуруза, главног играча у ГМО бизнису, америчке корпорације „Монсанто”. Тај кромпир се више не користи, док је „Монсантов” кукуруз појединачним одлукама забрањен у Француској, Немачкој и још неким земљама.

Како пише „Вашингтон пост”, уочи почетка преговора на столу је списак области о којима треба да се постигну споразуми, при чему ће ГМО производи „готово извесно бити део ширих дискусија о смањивању рестрикција за проток пољопривредних производа у оба смера”.

Очекивања су да ће притисак америчких преговарача да ЕУ промени своју политику бити велики и да ће бити потегнут стари аргуменат да „Европљани игноришу науку предајући се сујеверју”.

Објашњавајући ове разлике у приступу, „Вашингтон пост” констатује да се амерички регулатори „ослањају на краткорочне научне студије о безбедности нових технологија да би им дали зелено светло”, док су њихове европске колеге много опрезније „усредсређујући се више на оно што можда не знају него на оно што знају”.

Према (за Американце) најповољнијем сценарију, по којем би ЕУ олабавила постојеће ГМО рестрикције, то би било условљено обавезом јасног обележавања намирница са ГМО састојцима, што као пракса још не постоји у САД, премда је у току неколико иницијатива за тако нешто.

Према „Вашингтон посту”, најспремнији за разговоре о ГМО на европској страни су Немци, британски премијер Дејвид Камерон такође каже да је „све на столу”, док фронт одбијања предводе Французи, чија је министарка трговине Никол Брик дневнику „Либерасион” прошлог месеца изјавила да то „није предмет за дискусију”.

ГМО је ових дана овде у вестима и због неколико других повода. Један је иницијатива сенатора Џефа Мерклија, демократе из Аризоне, да се амандманом промени предлог новог закона о фармама (који се овде обнавља сваких неколико година), да би се елиминисао такозвани Закон о заштити „Монсанта”.

„Монсанто”, биотехнолошка мултинационална корпорација са 20.000 запослених, годишњим прометом од 13,5 милијарди долара и профитом од 2,5 милијарди, успео је да почетком ове године излобира да се у закон којим је избегнута фискална блокада владе убаци неколико одредби које са тим немају суштинске везе, а које му омогућавају да игнорише евентуалне судске одлуке о забрани промета генетски модификованих семена.

Тај закон је ступио на снагу у марту, пошто га је потписао Обама, на велико изненађење јавности која је тек тада сазнала шта се крије иза бенигног наслова „Одредбе за осигурање фармера”.

„Монсанто” је добио и спор пред Врховним (уставним) судом, који је пресудио да Вернон Боумен, 76-годишњи фармер из државе Индијана, власник фарме од 120 хектара (минијатурне по амерички стандардима), нема право да од ГМО семена које је купио од „Монсанта” производи сопствено, нити да своје њиве засејава ГМО семеном које се продаје у силосима као сточна храна.

Милан Мишић
21. 5. 2013.
Powered by Create your own unique website with customizable templates.