Произвођачи соје траже ознаку за храну без ГМО
Европски произвођачи соје позвали су Европску унију да више усмери потрошаче на храну која није прављена од генетски модификованих (ГМ) производа, можда и да уведе ознаке "без ГМО" у прехрамбеној индустрији на европском нивоу. Сада неке земље имају националне режиме означавања хране без ГМО али се они прилично разликују. Од компанија у ЕУ захтева се само да означавају производе који имају више од 0,9% ГМО. Бројна истраживања показују да већина Европљана није за ГМ храну и да их углавном брине да ли је безбедна.
"Садашња политика ЕУ не подржава довољно производњу соје која није генетски модификована упркос томе што потрошачи јасно траже храну без ГМО", истакао је у интервјуу за ЕуроАктив председник Европског удружења произвођача природних сојиних производа (ЕНСА) Бернард Дерикер.
"У ЕУ је 66% грађана забринуто око ГМО у храни и пићу а европска правила о обележавању (ГМ хране) нису у пуној мери усклађена, што може да збуни потрошаче", навео је Дерикер позивајући се на истраживање Еуробарометар из 2010. о ризицима везаним за храну.
Друго специјално истраживање Европске комисије из исте године показало је да 61% Европљана не мисли да треба подржавати развој ГМО.
Европска унија има систем којим се од компанија тражи да означе свој производ ако садржи више од 0,9% ГМО.
Дерикер сматра да тај систем није у реду јер не узима у обзир ГМО из хранива у производима животињског порекла.
Белгијанац Барт Стас, из групе Зелени-Европска слободна алијанса у Европском парламенту, предочио је на конференцији у организацији Удружења одржаној почетком новембра да "85% увозног сојиног хранива садржи ГМО".
Зелени европосланик заложио се да се широм ЕУ на производе стављају посебне ознаке "без ГМО".
Бројне компаније својевољно означавају своје производе без ГМО. Међу њима је и белгијски произвођач соје Алпро, који је члан Удружења.
Почетком 2013. године (у фебруару) Удружење се обратило Европској комисији позивајући је да "на нивоу ЕУ усклади прописе о коришцењу ознаке 'без ГМО' на прехрамбеним производима".
Неке европске земље имају националне режиме означавања али се они знатно разликују. Тако у Финској ознаку "без ГМО" може да носи само производ који је 100% без ГМО, у Немачкој производ који има мање од 0,1% ГМО а у Француској за ту ознаку могу да се квалификују производи биљног порекла с мање од 0,1% ГМО.
Међутим, Европској комисији није лако да усклади системе означавања јер, како каже Вернер Босманс из Комисијног директората за природну средину, "постоји подела по већини питања".
Дерикер подржава усклађивање ознака на прехрамбеним производима у ЕУ, укључујући оних које указују на утицај неког производа на здравље људи и човекову околину.
ПОЗАДИНА
Европска комисија у јулу 2010. године предложила је да се чланицама ЕУ омогући већа флексибилност у одлучивању о узгоју ГМО на својој територији. Предлог је изазвао поделе међу чланицама и блокиран је.
Бројне земље ЕУ примењују тзв. заштитну клаузулу на основу које могу привремено да ограниче или забране употребу и/или продају ГМ производа на својој територији. Међутим, чланица мора да има оправдане разлоге због којих сматра да ГМ производ представља претњу здрављу људи или животној средини.
У ЕУ је дозвољена комерцијална производња само две ГМ културе - кукуруза отпорног на инсекте и кромпира са модификованим скробом за индустријску употребу.
Од укупно 129.000 хекатара, на колико се у 2012. години у ЕУ гајио ГМ кукуруз, више од 90% је у Шпанији.
Седам чланица ЕУ - Аустрија, Бугарска, Француска, Грчка, Мађарска, Немачка и Луксембург, увеле су националне "заштитне" забране производње Монсантовог кукуруза МОН 810 отпорног на инсекте.
Еуроактив
7. 12. 2013.
"Садашња политика ЕУ не подржава довољно производњу соје која није генетски модификована упркос томе што потрошачи јасно траже храну без ГМО", истакао је у интервјуу за ЕуроАктив председник Европског удружења произвођача природних сојиних производа (ЕНСА) Бернард Дерикер.
"У ЕУ је 66% грађана забринуто око ГМО у храни и пићу а европска правила о обележавању (ГМ хране) нису у пуној мери усклађена, што може да збуни потрошаче", навео је Дерикер позивајући се на истраживање Еуробарометар из 2010. о ризицима везаним за храну.
Друго специјално истраживање Европске комисије из исте године показало је да 61% Европљана не мисли да треба подржавати развој ГМО.
Европска унија има систем којим се од компанија тражи да означе свој производ ако садржи више од 0,9% ГМО.
Дерикер сматра да тај систем није у реду јер не узима у обзир ГМО из хранива у производима животињског порекла.
Белгијанац Барт Стас, из групе Зелени-Европска слободна алијанса у Европском парламенту, предочио је на конференцији у организацији Удружења одржаној почетком новембра да "85% увозног сојиног хранива садржи ГМО".
Зелени европосланик заложио се да се широм ЕУ на производе стављају посебне ознаке "без ГМО".
Бројне компаније својевољно означавају своје производе без ГМО. Међу њима је и белгијски произвођач соје Алпро, који је члан Удружења.
Почетком 2013. године (у фебруару) Удружење се обратило Европској комисији позивајући је да "на нивоу ЕУ усклади прописе о коришцењу ознаке 'без ГМО' на прехрамбеним производима".
Неке европске земље имају националне режиме означавања али се они знатно разликују. Тако у Финској ознаку "без ГМО" може да носи само производ који је 100% без ГМО, у Немачкој производ који има мање од 0,1% ГМО а у Француској за ту ознаку могу да се квалификују производи биљног порекла с мање од 0,1% ГМО.
Међутим, Европској комисији није лако да усклади системе означавања јер, како каже Вернер Босманс из Комисијног директората за природну средину, "постоји подела по већини питања".
Дерикер подржава усклађивање ознака на прехрамбеним производима у ЕУ, укључујући оних које указују на утицај неког производа на здравље људи и човекову околину.
ПОЗАДИНА
Европска комисија у јулу 2010. године предложила је да се чланицама ЕУ омогући већа флексибилност у одлучивању о узгоју ГМО на својој територији. Предлог је изазвао поделе међу чланицама и блокиран је.
Бројне земље ЕУ примењују тзв. заштитну клаузулу на основу које могу привремено да ограниче или забране употребу и/или продају ГМ производа на својој територији. Међутим, чланица мора да има оправдане разлоге због којих сматра да ГМ производ представља претњу здрављу људи или животној средини.
У ЕУ је дозвољена комерцијална производња само две ГМ културе - кукуруза отпорног на инсекте и кромпира са модификованим скробом за индустријску употребу.
Од укупно 129.000 хекатара, на колико се у 2012. години у ЕУ гајио ГМ кукуруз, више од 90% је у Шпанији.
Седам чланица ЕУ - Аустрија, Бугарска, Француска, Грчка, Мађарска, Немачка и Луксембург, увеле су националне "заштитне" забране производње Монсантовог кукуруза МОН 810 отпорног на инсекте.
Еуроактив
7. 12. 2013.
