ГМО би уништио пчеларство Србије
Дошао сам као представник 8500 чланова Савеза пчеларских организација Србије, који стрепе да ће Србија поклекнути и прихватити гајење и промет семена генетски модификованих биљака.
Међутим, ја сам овде и као лекар, епидемиолог, представник једне од фундаменталних медицинских наука, која нам је вековима говорила зашто обољевамо, и учила нас како да обољевање спречимо, јер је то најјефтинији вид очувања здравља. Додуше, сада је потцењена, у овом чудном свету у коме живимо, јер је сада популарније дати 10.000 евра за компликовану операцију на срцу и тиме показати бригу о здрављу народа, него уложити 100 евра у превенцију, па да та особа никада не заврши на операционом столу. Јер, кога је данас брига шта ће нам се догађати за 50 година?
Размишљајући како да вас најбоље упознам са мојим начином размишљања, одмах на старту сам се разочарао. Питао сам се, има ли сврхе говорити о опасностима које технологија генетског модификовања суштински носи са собом, када деца свих народа света још увек у школи не уче да не смеју пити воду из пластичне флаше након 9 месеци од пуњења јер више није за људску употребу, када не уче да не смеју палити пластику јер ће у диму бити диоксина који су изузетно карциногене материје, итд. Кад све то знам, питам се шта је важније?
Ја сам човек који изузетно поштује цивилизацијске тековине Сједињених америчких држава. Пре свега зато што њихове власти тачно знају шта ће се догађати у њиховој земљи и свету кроз 50 година, што они своју будућност кроје, а не чекају је. Што знају где иде сваки уложени долар, и какве ће ефекте дати. То је заиста за поштовање, јер то је земља која се труди да брине о својој будућности. Знамо ли ми шта ће се десити, рецимо већ сутра, у овој држави, када се будемо пробудили? А тек кроз 50 година, то ретко кога интересује, зар не? Зато очекујем од ове власти да настави путем којим је пошла, да истраје, и уозбиљи ову државу по свим питањима. Наравно, и по питањима непредвидљивог ризика, што ГМО свакако јесте.
Имао сам прилику да љубазношћу УСАИД-а обиђем изузетно развијену пољопривредну државу САД-а, Охајо. Гледао сам и дивио се. А кад сам почео да слушам одговоре на своја питања, остао сам збуњен. Власник 200 високомлечних крава, са скоро 60 литара млека дневно по крави, каже да је те, 2009. године, морао да позајмљује новац од своје супруге учитељице, како би опстао. А његове краве једу практично искључиво ГМО храну.
Знам, рећи ћете, не причај о економији, овде смо да причамо о здрављу. Али, подсетио бих вас на дефиницију здравља Светске здравствене организације још из 1946. године, да је здравље потпуно телесно, душевно и социјално благостање, а не само одсуство болести и изнемоглости. Власник споменутих 200 крава урадио је све што је од њега тражено, ушао у производњу ГМО хране, а зарадио је страх за сопствени опстанак, иако напорно ради целе године. Значи, разболео се.
Такође, морам да нас све заједно вратим у 1992. годину, када сам уписао Медицински факултет. На једном од својих првих часова, професор биологије објаснио нам је нешто што ме је запрепастило. Рекао је да грашак садржи протеин који у 100% случајева изазива рак. Али је такође рекао да га човечанство довољно дуго једе, те да је развило механизам који га у 100% случајева спречава, тако да нико не може да добије рак од грашка.
А ја се усуђујем да се питам, ко је од нас овде присутних, Бог на Земљи, да може да нам тврди да у генетски модификованим организмима нема нових протеина који могу имати овакву исту последицу, па да више наредних генерација заправо буду заморци ове технологије? Они који су из света медицине, врло добро знају да свака врста хране утиче на човека, позитивно или негативно. Такође знају да смо у нашу исхрану само у последњих пола века увели толико нових хемикалија, адитива и конзерванаса, које свакодневно уништавају наше здравље. За сваку од њих, наука је утврдила штетну дозу, али кажем, за сваку од њих, не и за све заједно. Јер, то је исто као када уђете у пољопривредну апотеку и од једног отрова попијете дозу која вас неће убити. Али, ако од сваког од стотинак присутних отрова попијете такође дозу која вас неће убити, сумњам да ћете преживети.
Исто важи и за ГМО. Неко је увео ГМО у исхрану људи, ни не знајући чега све новог има у тој храни, и тврди нам да је безбедна. До недавно, није урађен ни један једини дугорочни експеримент, иако се ГМО користи годинама. Сада, када је недавно урађен један једини, он се ниподаштава од компанија које су забринуте за свој профит. Али, и да није урађен, ја бих опет питао, ко је овде међу нама Бог да би могао да гарантује да нема нечег новог што ће на наш организам утицати погубно? Зар нам нису довољне све оне жртве кроз историју које су нас еволуцијски стварале, које су страдале само од грашка, рецимо, да бисмо ми данас користили вековну храну наших предака без бојазни од штета по здравље. Или нас они не интересују, јер су они дошли, прошли и умрли, као што некога можда не интересују ни будуће генерације, које ће тек доћи, проћи и умрети. Да ли нас заиста не интересују?
Када погледамо колико је данас генетски модификованих ратарских усева који практично садрже инсектициде уграђене биотехнологијама, морамо се запитати да ли је могуће да они немају утицаја на пчеле? По истраживањима на Универзитету у Мериленду, од инсектицида једне биљке нема штете по пчеле. Мада има и потпуно супротних закључака других истраживања. Али, свеједно, НИКО није радио истраживање са поленом и нектаром већег броја таквих биљака. Као када уђете у апотеку. И НИКО није радио истраживање током зиме. Јер, летња пчела живи до месец дана. Међутим, зимска пчела и до шест месеци, и једе полен који је ускладиштен у саћу, тако уносећи много веће дозе него преко лета, када су рађени експерименти. Истоветан проблем имамо и са неоникотиноидима, инсектицидима који ретко убијају пчеле лети, због мале дозе у којој се налазе у полену и кратког живота пчела, али зато на пролеће кошнице остану без пчела, јер су дуговечне зимске пчеле целе јесени и зиме конзумирале тај полен, и вероватно тако унеле превелику дозу и умрле.
Генетски модификоване биљке које су отпорне на штетне инсекте, садрже гене бактерије Bacillus thuringiensis, који својим деловањем стварају протеине са инсектицидним својствима. Последњи податак који ми је доступан говори да су се такве биљке још 2004. године гајиле на 22,4 милиона хектара широм света. Данас је под свим генетски модификованим биљкама чак 160 милиона хектара укупно, што је тачно 50 пута већа површина од површина под ораницама које Србија има.
Токсин који стварају гени Bacillus thuringiensis-а у биљкама, смањује активност излета пчела из кошнице. Ти експерименти из 2001. године нису показали директно штетно дејство токсина на пчеле, али у тим експериментима уопште нису проучавани сублетални ефекти на пчеле. Тиме су се бавили на Универзитету Џена у Немачкој од 2001-2004. године, и утврђено је да пчеле које се инфицирају микроспоридијама, много брже угињавају и микроспоридије им наносе много већу штету када су истовремено изложене и токсину Bacillus thuringiensis-а, него када њега нема. А микроспоридија има у свакој кошници на свету. Очигледно је да се истраживања морају наставити, али је проблем што они који имају новац, не желе да финансирају таква истраживања јер немају интереса, а они који имају интереса немају новац.
Можда широј јавности није познато, али ветар може да однесе полен и до 50км далеко. Прошле године је Европски суд правде 6. септембра донео пресуду по тужби једног пчелара из Немачке, коме је у меду нађен генетски модификовани полен кукуруза, због чега није могао да га стави у промет, а да он за то није могао бити крив. Европски суд правде онда је донео пресуду да он има право на накнаду штете, и да се такав мед никако не може ставити у промет. Од тада, практично потпуно је стао увоз меда у ЕУ из земаља које гаје генетски модификовано биље, јер је апсолутно немогуће да у таквим земљама не буде генетски модификованог полена у меду. Према томе, ако би Србија дозволила гајење генетски модификованих биљака, аутоматски би уништила сектор пчеларства, који гро меда извози баш у ЕУ. Уз то, српско пчеларство је у наглом развоју, јер природни услови нису искоришћени ни 0,5%, јер само толики проценат пчелињих паша користимо. Број пчелара расте, природни ресурси су неисцрпни, тренутно се извози мед за 5-7 милиона евра годишње, са тенденцијом да се за две године утростручи, ако држава буде водила мудру политику, у коју уопште не желимо да сумњамо. Пчеларство је данас и најбољи вид самозапошљавања, што у овој кризи када нових радних места скоро да нема, није за потцењивање. Процењујемо да би се у наредном периоду у српском пчеларству могло отворити око 6000 нових радних места, ако не за пуну просечну плату, што могу остварити само професионални пчелари, оно бар као попуњавање дела, кризом уништеног, кућног буџета. У супротном, када би се дозволило гајење генетски модификованих биљака, не да не би било нових радних места, већ би се и ових постојећих 8500, само међу чланством Савеза пчеларских организација Србије, потпуно угасило.
Такође, експерименти рађени у Италији, показују да генетски модификована уљана репица статистички значајно лучи мање нектара, са садржајем шећера у нектару који је нижи за 20% у односу на класичну уљану репицу.
Експеримент рађен у Канади 2004. године показао је да су цветови генетски модификоване репице отпорне на хербицид, били мање посећени од стране пчела због опрашивања, него цветови класичне или органске репице. Очигледно је да пчеле нешто осећају и знају што ми не знамо, али на жалост, још нисмо овладали немуштим језиком. Ако будемо чекали да овладамо, сумњам да ћемо се добро провести.
Пољопривредни факултет у Летонији истраживао је утицај ширења полена генетски модификованог биља на органске фарме, јер је ризик превелики. Ако бисмо то размотрили и у Србији, схватили бисмо да су све површине под органским биљем апсолутно угрожене, и да се пчеле онда не би имале где да поставе, а да у меду не буде полена генетски модификованих биљака.
Према Студији о статусу опрашивача у Северној Америци која је урађена 2006, почетак нестајања пчела у Америци, назван Colony collapse disorder, поклапа се са тренутком апсолутне масовности гајења генетски модификованих биљака.
Још 2007. године је др Лукас, тадашњи члан европског парламента и члан комитета за заштиту животне средине, упозоравао да је апсолутно немогуће да конвенционална и органска поља остану ГМО слободна, ако у околини имају поља са засејаним генетски модификованим биљем.
На крају, желим да вам се захвалим на пажњи. Био бих пресрећан ако сам све нас бар мало подстакао на дубље размишљање о овом проблему, јер сам сигуран да када би се довољно удубили, нико од нас не би имао недоумице како даље. Примите пуно поздрава од пчелара Србије, ви сте њихова једина нада!
Др мед. Родољуб Живадиновић
Председник Савеза пчеларских организација Србије
У Народној скупштини Републике Србије на Првом јавном слушању Одбора за заштиту животне средине на тему ГМО
Међутим, ја сам овде и као лекар, епидемиолог, представник једне од фундаменталних медицинских наука, која нам је вековима говорила зашто обољевамо, и учила нас како да обољевање спречимо, јер је то најјефтинији вид очувања здравља. Додуше, сада је потцењена, у овом чудном свету у коме живимо, јер је сада популарније дати 10.000 евра за компликовану операцију на срцу и тиме показати бригу о здрављу народа, него уложити 100 евра у превенцију, па да та особа никада не заврши на операционом столу. Јер, кога је данас брига шта ће нам се догађати за 50 година?
Размишљајући како да вас најбоље упознам са мојим начином размишљања, одмах на старту сам се разочарао. Питао сам се, има ли сврхе говорити о опасностима које технологија генетског модификовања суштински носи са собом, када деца свих народа света још увек у школи не уче да не смеју пити воду из пластичне флаше након 9 месеци од пуњења јер више није за људску употребу, када не уче да не смеју палити пластику јер ће у диму бити диоксина који су изузетно карциногене материје, итд. Кад све то знам, питам се шта је важније?
Ја сам човек који изузетно поштује цивилизацијске тековине Сједињених америчких држава. Пре свега зато што њихове власти тачно знају шта ће се догађати у њиховој земљи и свету кроз 50 година, што они своју будућност кроје, а не чекају је. Што знају где иде сваки уложени долар, и какве ће ефекте дати. То је заиста за поштовање, јер то је земља која се труди да брине о својој будућности. Знамо ли ми шта ће се десити, рецимо већ сутра, у овој држави, када се будемо пробудили? А тек кроз 50 година, то ретко кога интересује, зар не? Зато очекујем од ове власти да настави путем којим је пошла, да истраје, и уозбиљи ову државу по свим питањима. Наравно, и по питањима непредвидљивог ризика, што ГМО свакако јесте.
Имао сам прилику да љубазношћу УСАИД-а обиђем изузетно развијену пољопривредну државу САД-а, Охајо. Гледао сам и дивио се. А кад сам почео да слушам одговоре на своја питања, остао сам збуњен. Власник 200 високомлечних крава, са скоро 60 литара млека дневно по крави, каже да је те, 2009. године, морао да позајмљује новац од своје супруге учитељице, како би опстао. А његове краве једу практично искључиво ГМО храну.
Знам, рећи ћете, не причај о економији, овде смо да причамо о здрављу. Али, подсетио бих вас на дефиницију здравља Светске здравствене организације још из 1946. године, да је здравље потпуно телесно, душевно и социјално благостање, а не само одсуство болести и изнемоглости. Власник споменутих 200 крава урадио је све што је од њега тражено, ушао у производњу ГМО хране, а зарадио је страх за сопствени опстанак, иако напорно ради целе године. Значи, разболео се.
Такође, морам да нас све заједно вратим у 1992. годину, када сам уписао Медицински факултет. На једном од својих првих часова, професор биологије објаснио нам је нешто што ме је запрепастило. Рекао је да грашак садржи протеин који у 100% случајева изазива рак. Али је такође рекао да га човечанство довољно дуго једе, те да је развило механизам који га у 100% случајева спречава, тако да нико не може да добије рак од грашка.
А ја се усуђујем да се питам, ко је од нас овде присутних, Бог на Земљи, да може да нам тврди да у генетски модификованим организмима нема нових протеина који могу имати овакву исту последицу, па да више наредних генерација заправо буду заморци ове технологије? Они који су из света медицине, врло добро знају да свака врста хране утиче на човека, позитивно или негативно. Такође знају да смо у нашу исхрану само у последњих пола века увели толико нових хемикалија, адитива и конзерванаса, које свакодневно уништавају наше здравље. За сваку од њих, наука је утврдила штетну дозу, али кажем, за сваку од њих, не и за све заједно. Јер, то је исто као када уђете у пољопривредну апотеку и од једног отрова попијете дозу која вас неће убити. Али, ако од сваког од стотинак присутних отрова попијете такође дозу која вас неће убити, сумњам да ћете преживети.
Исто важи и за ГМО. Неко је увео ГМО у исхрану људи, ни не знајући чега све новог има у тој храни, и тврди нам да је безбедна. До недавно, није урађен ни један једини дугорочни експеримент, иако се ГМО користи годинама. Сада, када је недавно урађен један једини, он се ниподаштава од компанија које су забринуте за свој профит. Али, и да није урађен, ја бих опет питао, ко је овде међу нама Бог да би могао да гарантује да нема нечег новог што ће на наш организам утицати погубно? Зар нам нису довољне све оне жртве кроз историју које су нас еволуцијски стварале, које су страдале само од грашка, рецимо, да бисмо ми данас користили вековну храну наших предака без бојазни од штета по здравље. Или нас они не интересују, јер су они дошли, прошли и умрли, као што некога можда не интересују ни будуће генерације, које ће тек доћи, проћи и умрети. Да ли нас заиста не интересују?
Када погледамо колико је данас генетски модификованих ратарских усева који практично садрже инсектициде уграђене биотехнологијама, морамо се запитати да ли је могуће да они немају утицаја на пчеле? По истраживањима на Универзитету у Мериленду, од инсектицида једне биљке нема штете по пчеле. Мада има и потпуно супротних закључака других истраживања. Али, свеједно, НИКО није радио истраживање са поленом и нектаром већег броја таквих биљака. Као када уђете у апотеку. И НИКО није радио истраживање током зиме. Јер, летња пчела живи до месец дана. Међутим, зимска пчела и до шест месеци, и једе полен који је ускладиштен у саћу, тако уносећи много веће дозе него преко лета, када су рађени експерименти. Истоветан проблем имамо и са неоникотиноидима, инсектицидима који ретко убијају пчеле лети, због мале дозе у којој се налазе у полену и кратког живота пчела, али зато на пролеће кошнице остану без пчела, јер су дуговечне зимске пчеле целе јесени и зиме конзумирале тај полен, и вероватно тако унеле превелику дозу и умрле.
Генетски модификоване биљке које су отпорне на штетне инсекте, садрже гене бактерије Bacillus thuringiensis, који својим деловањем стварају протеине са инсектицидним својствима. Последњи податак који ми је доступан говори да су се такве биљке још 2004. године гајиле на 22,4 милиона хектара широм света. Данас је под свим генетски модификованим биљкама чак 160 милиона хектара укупно, што је тачно 50 пута већа површина од површина под ораницама које Србија има.
Токсин који стварају гени Bacillus thuringiensis-а у биљкама, смањује активност излета пчела из кошнице. Ти експерименти из 2001. године нису показали директно штетно дејство токсина на пчеле, али у тим експериментима уопште нису проучавани сублетални ефекти на пчеле. Тиме су се бавили на Универзитету Џена у Немачкој од 2001-2004. године, и утврђено је да пчеле које се инфицирају микроспоридијама, много брже угињавају и микроспоридије им наносе много већу штету када су истовремено изложене и токсину Bacillus thuringiensis-а, него када њега нема. А микроспоридија има у свакој кошници на свету. Очигледно је да се истраживања морају наставити, али је проблем што они који имају новац, не желе да финансирају таква истраживања јер немају интереса, а они који имају интереса немају новац.
Можда широј јавности није познато, али ветар може да однесе полен и до 50км далеко. Прошле године је Европски суд правде 6. септембра донео пресуду по тужби једног пчелара из Немачке, коме је у меду нађен генетски модификовани полен кукуруза, због чега није могао да га стави у промет, а да он за то није могао бити крив. Европски суд правде онда је донео пресуду да он има право на накнаду штете, и да се такав мед никако не може ставити у промет. Од тада, практично потпуно је стао увоз меда у ЕУ из земаља које гаје генетски модификовано биље, јер је апсолутно немогуће да у таквим земљама не буде генетски модификованог полена у меду. Према томе, ако би Србија дозволила гајење генетски модификованих биљака, аутоматски би уништила сектор пчеларства, који гро меда извози баш у ЕУ. Уз то, српско пчеларство је у наглом развоју, јер природни услови нису искоришћени ни 0,5%, јер само толики проценат пчелињих паша користимо. Број пчелара расте, природни ресурси су неисцрпни, тренутно се извози мед за 5-7 милиона евра годишње, са тенденцијом да се за две године утростручи, ако држава буде водила мудру политику, у коју уопште не желимо да сумњамо. Пчеларство је данас и најбољи вид самозапошљавања, што у овој кризи када нових радних места скоро да нема, није за потцењивање. Процењујемо да би се у наредном периоду у српском пчеларству могло отворити око 6000 нових радних места, ако не за пуну просечну плату, што могу остварити само професионални пчелари, оно бар као попуњавање дела, кризом уништеног, кућног буџета. У супротном, када би се дозволило гајење генетски модификованих биљака, не да не би било нових радних места, већ би се и ових постојећих 8500, само међу чланством Савеза пчеларских организација Србије, потпуно угасило.
Такође, експерименти рађени у Италији, показују да генетски модификована уљана репица статистички значајно лучи мање нектара, са садржајем шећера у нектару који је нижи за 20% у односу на класичну уљану репицу.
Експеримент рађен у Канади 2004. године показао је да су цветови генетски модификоване репице отпорне на хербицид, били мање посећени од стране пчела због опрашивања, него цветови класичне или органске репице. Очигледно је да пчеле нешто осећају и знају што ми не знамо, али на жалост, још нисмо овладали немуштим језиком. Ако будемо чекали да овладамо, сумњам да ћемо се добро провести.
Пољопривредни факултет у Летонији истраживао је утицај ширења полена генетски модификованог биља на органске фарме, јер је ризик превелики. Ако бисмо то размотрили и у Србији, схватили бисмо да су све површине под органским биљем апсолутно угрожене, и да се пчеле онда не би имале где да поставе, а да у меду не буде полена генетски модификованих биљака.
Према Студији о статусу опрашивача у Северној Америци која је урађена 2006, почетак нестајања пчела у Америци, назван Colony collapse disorder, поклапа се са тренутком апсолутне масовности гајења генетски модификованих биљака.
Још 2007. године је др Лукас, тадашњи члан европског парламента и члан комитета за заштиту животне средине, упозоравао да је апсолутно немогуће да конвенционална и органска поља остану ГМО слободна, ако у околини имају поља са засејаним генетски модификованим биљем.
На крају, желим да вам се захвалим на пажњи. Био бих пресрећан ако сам све нас бар мало подстакао на дубље размишљање о овом проблему, јер сам сигуран да када би се довољно удубили, нико од нас не би имао недоумице како даље. Примите пуно поздрава од пчелара Србије, ви сте њихова једина нада!
Др мед. Родољуб Живадиновић
Председник Савеза пчеларских организација Србије
У Народној скупштини Републике Србије на Првом јавном слушању Одбора за заштиту животне средине на тему ГМО
