Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја 'семена зла'
ЛАКШЕ је полицији да пронађе саксију са марихунаом, него пољопривредним инспекторима да уоче њиву од неколико хектара засејану генетски модификованом сојом.
Овим речима др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду, коментарише вест да је Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде најавила редовну контролу усева соје, са циљем спречавања гајења и промета ГМ соје. Пољопривредници су упозорени да је забрањен узгој ГМ соје, па ће инспекција уништавати комплетне усеве, а против власника ће бити покренуте казнене мере. Казне су, иначе, симболичне и износе од 30.000 до 50.000 динара. Трошкови уништавања падају на терет власника њиве, а за то се ангажује "треће лице". Такође, газдинства која гаје ГМ соју изгубиће све врсте субвенција.
- Поздрављам инспекцију што је најавила контролу и што ће подизати кривичне пријаве, јер до сада никада нико није одговарао због узгоја "семена зла" - каже др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факулета у Београду.
- Годинама се на хиљадама хектара узгаја ГМ соја, а највеће површине су у Мачви и Срему, околини Вршца, између Новог Сада и Каћа, код Бечеја, у западном Банату... Трагедија је што надлежни не реагују као Мађарска прошле године када је хиљаде хектара ГМ кукуруза спалила - напалмом. Мађарска је због тога лане и Уставом забранила било какву генетичку мутацију!
Професор тврди да Србија нема контролу над ГМ сојом ни у томе да ли одлази на фарме као сточна исхрана и улази у ланац људске исхране. Не постоје ни јавни подаци о количини увезене ГМ соје из САД, Бразила и Аргентине.
- Не постоји одговарајућа царинска контрола за увоз семена за узгој ГМ соје, јер не стоји оправдање да се она увози у кесама у аутомобилима или на бициклима који прелазе границу, зато што је потребна огромна количина за само један хектар - објашњава Шеварлић.
- Лане је у Србији нађена ГМ соја на 23 хектара, што је четири одсто контролисаног узорка. Процењујем да је најмање 3.000 хектара под ГМ сојом. Скупштине 110 градова и општина потписале су Декларацију о забрани соје, што говори да је свест израженија на локалном него на националном нивоу!
Упркос строгој забрани пољопривредници упорно гаје ГМ соју и то сваке године све више, па су резултати инспектора све катастрофалнији. Поред Мачве, која је "пионир" у ГМ соји, сада је гаје и у Јужнобачком округу и јужном Банату. Посебан проблем представљају околне земље, у БиХ у Семберији, на пример, Асоцијација пољопривредних удружења утврдила је да се од 700 хектара на којима се сеје соја, чак на половини те површине користе ГМ семе!
СТОЧНА ХРАНА
НАЈВЕЋИ проблем представља увезена ГМ сојина сачма, која преко сточне хране улази у ланац исхране људи. Наша земља уопште нема евиденцију о количини увезене ГМ соје из САД, Бразила, Аргентине и околних земаља, а све је више производа који нису означени да садрже сировине од ГМО. - У Србију улазе и прерађевине од меса, попут машински откоштеног меса, које нису означене да садрже сировине од ГМО - каже Шеварлић.
- Те прерађевине долазе из земаља са којима имамо потписан споразум о бесцаринском увозу (Црна Гора, БиХ и Македонија), а уопште немају прехрамбену производњу.
Новости
А. Крсмановић
16. април 2014.
Овим речима др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду, коментарише вест да је Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде најавила редовну контролу усева соје, са циљем спречавања гајења и промета ГМ соје. Пољопривредници су упозорени да је забрањен узгој ГМ соје, па ће инспекција уништавати комплетне усеве, а против власника ће бити покренуте казнене мере. Казне су, иначе, симболичне и износе од 30.000 до 50.000 динара. Трошкови уништавања падају на терет власника њиве, а за то се ангажује "треће лице". Такође, газдинства која гаје ГМ соју изгубиће све врсте субвенција.
- Поздрављам инспекцију што је најавила контролу и што ће подизати кривичне пријаве, јер до сада никада нико није одговарао због узгоја "семена зла" - каже др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факулета у Београду.
- Годинама се на хиљадама хектара узгаја ГМ соја, а највеће површине су у Мачви и Срему, околини Вршца, између Новог Сада и Каћа, код Бечеја, у западном Банату... Трагедија је што надлежни не реагују као Мађарска прошле године када је хиљаде хектара ГМ кукуруза спалила - напалмом. Мађарска је због тога лане и Уставом забранила било какву генетичку мутацију!
Професор тврди да Србија нема контролу над ГМ сојом ни у томе да ли одлази на фарме као сточна исхрана и улази у ланац људске исхране. Не постоје ни јавни подаци о количини увезене ГМ соје из САД, Бразила и Аргентине.
- Не постоји одговарајућа царинска контрола за увоз семена за узгој ГМ соје, јер не стоји оправдање да се она увози у кесама у аутомобилима или на бициклима који прелазе границу, зато што је потребна огромна количина за само један хектар - објашњава Шеварлић.
- Лане је у Србији нађена ГМ соја на 23 хектара, што је четири одсто контролисаног узорка. Процењујем да је најмање 3.000 хектара под ГМ сојом. Скупштине 110 градова и општина потписале су Декларацију о забрани соје, што говори да је свест израженија на локалном него на националном нивоу!
Упркос строгој забрани пољопривредници упорно гаје ГМ соју и то сваке године све више, па су резултати инспектора све катастрофалнији. Поред Мачве, која је "пионир" у ГМ соји, сада је гаје и у Јужнобачком округу и јужном Банату. Посебан проблем представљају околне земље, у БиХ у Семберији, на пример, Асоцијација пољопривредних удружења утврдила је да се од 700 хектара на којима се сеје соја, чак на половини те површине користе ГМ семе!
СТОЧНА ХРАНА
НАЈВЕЋИ проблем представља увезена ГМ сојина сачма, која преко сточне хране улази у ланац исхране људи. Наша земља уопште нема евиденцију о количини увезене ГМ соје из САД, Бразила, Аргентине и околних земаља, а све је више производа који нису означени да садрже сировине од ГМО. - У Србију улазе и прерађевине од меса, попут машински откоштеног меса, које нису означене да садрже сировине од ГМО - каже Шеварлић.
- Те прерађевине долазе из земаља са којима имамо потписан споразум о бесцаринском увозу (Црна Гора, БиХ и Македонија), а уопште немају прехрамбену производњу.
Новости
А. Крсмановић
16. април 2014.
