КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
  • Крагујевац без ГМО
    • Аутор Декларације >
      • Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као
      • Презентација: ГМО у Србији
      • Онлајн медији: Шеварлић >
        • “Џепни уговори” трују Србију
        • Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хекта&
        • Мутанти у тањиру
        • Народ је против
        • Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потре&#
        • Тројански коњ за српски тањир
        • Због ГМО ћемо губити милијарде
        • ГМО није питање генетике, већ националне о
        • Пооштрити примену закона о ГМО
        • У 167 земаља у свету није дозвољен ни узгој, ни 
      • Видео: Шеварлић
    • Први одговори крагујевачких НВО о Маршу п
    • Марш против Монсанта и у Крагујевцу?
    • Службени лист: Декларација о ГМО
    • Да нас држава чује – не треба нам ГМО!
    • Усвојена Декларација: Крагујевац без ГМО
    • Одборници Крагујевца одлучују о Декларац
    • Градско веће Крагујевца за Декларацију
    • Питање за ГО парламентарних странака
    • Акција: Потпиши "НЕ ЖЕЛИМ ГМО!"
    • Гостовање на Радио Крагујевцу, 9. 12. 2013.
    • Трибина КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО >
      • Презентација: Крагујевац и Србија без ГМО
      • Снимак трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ GMO
      • Прилог РТК: Трибина против ГМО
      • Агенција Танјуг на трибини
      • Писмо проф. Димитријевића Крагујевчанима
      • Подршка Крагујевцу без ГМО
      • Најава трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
    • АНКЕТА: Да ли си против ГМО у Крагујевцу?
  • Предлагачи
    • Самоуправа
  • Србија без ГМО
    • Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији ни
    • Председник Николић о ГМО: И ја сам против то&
    • Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја '&#
    • Најпаметнија одлука за 10 година
    • Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad : Petrović, Monsanto Srbija
    • Ковин – следећа општина против ГМО
    • Произведен је "плазма милки сендвич" - не сад
    • Једногласно, и Лапово против ГМО
    • Ускоро први српски производ са ознаком НЕ 
    • Лебане без ГМО
    • Градови и општине Србије против ГМО
    • Скупштина Србије о ГМО
  • Документи
    • Закон о безбедности хране
    • CI: Biosafety Project Report
    • Прво јавно слушање на тему 'Утицај ГМО'
    • Криминалитет 'белог оковратника' у индуст
    • Истраживање Библиотека Народне скупштин
    • Анализа о дозвољености производње и употl
    • Устав Републике Србије
    • Устав Мађарске
    • Закон о ГМО
    • Прва Декларација против ГМО у Србији
    • Како избећи ГМ храну
    • Презентација базирана на књигама "Генетсl
    • Статистика у свету
    • No scientific consensus on GMO safety
    • GMO Myths and Truths
  • Чланци
    • Кад Французи забране ГМО, они то учине трај&#
    • У Вермонту (САД) предложен закон о обележав&#
    • Медведев: Русија неће увозити ГМО произво >
      • GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
    • Француска забранила Монсанто >
      • ГМО јабука ускоро на столу?
    • ГМ храна – Пандорина кутија >
      • Нови ГМО парадајз из Канаде, стара забрана &#
    • Aко буде избора, одржати и референдум о ГMO >
      • Градови Србије се удружују против ГМО
    • Са ГМО има зависности и ризика, нема контро&# >
      • ДНК из ГМ биљака може се пренети на људе
    • Генетске мутације биљака убијају људе >
      • Заустављена изградња Монсантове фабрике
    • Опасна игра генима >
      • Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
    • Љајић: Законом против ГМО >
      • ГМО Капитализам
    • Србија потписница Дунав соја Декларације >
      • Зашто ГМО изазива забринутост?
    • Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО >
      • Пожега: Одборници одлучили да протерају Г
    • Произвођачи соје траже ознаку за храну бе >
      • ГМО храна стиже на рафове без јасних ознак
    • Скуп против ГMO у Београду >
      • Милиони људи у свету устали против ГМО!
    • Позив професора Шеварлића >
      • За Србију без ГМО
    • СТО одбила Србију због ГМО хране >
      • ГМО компаније нам пишу законе
    • ЗАГРЛИМО СКУПШТИНУ ПРОТИВ ГМО >
      • Борба око „хране за Франкенштајна”
    • Етикете крију мутиране гене >
      • ГМО би уништио пчеларство Србије
    • Испод жита гурају ГМ законе >
      • Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране оправ
    • Стварање ГМО производа није под контролоl >
      • Нису нам потребне ГМО биљке
    • ГМО уцена >
      • Мутанти прете тржишту Србије
    • Будућност су људи који се баве органском п >
      • Жеља Џејмија Оливера: Научити свако дете о &#
    • Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потроm
  • Видео
    • Интервју др Арпада Пустајиа - превод на срп&#
    • ГМО - Светска опасност, превод на српски
    • Семена смрти - превод на српски
    • Шта је ГМО? - Објашњено у једном минуту
    • ГМО рулет - анимирани преглед
    • Без превода
  • Фото
  • О ГМО
    • Храна будућности или биотероризам >
      • Делови из књиге
    • Френ Реј: Семе (трилер)
    • Технологија самоуништења (Јошт/Кокс)

Храна будућности или биотероризам

Picture
Храна будућности или биотероризам 
Др Татјана М. Бранков Папић
прво издање, 2013.

Издавач: Службени гласник

Аутор се прихватио сигурно најконтроверзније теме с краја XX и почетка XXI века, теме која ће још годинама бити предмет спора научника, јавности, компанија и држава. У студији је експлицитно исказана забринутост због могућих негативних последица примене технологије генетског инжењеринга на човечанство, као и због њене улоге у поновном прикривеном васкрсавању еугенике и неодлучности државних институција широм света у одбрани аутохтоних врста биљака и животиња. Студија ће допринети и опонентима и пропонентима генетски модификованог инжењеринга да сагледају бројне аспекте ове технологије, која води или стварању новог живота или самоуништењу постојећег.
 
(Проф. др Ковиљко Ловре) 
 
Трансгена технологија поделила је научну и ширу јавност на присталице и противнике. Прву групу карактерише моћ, другу бројност. Ово није случајно, и достиже ниво борбе за Орвелову државу и против ње. Трансгена технологија је, сада је већ сасвим јасно, добила обележје једног од стубова глобализације и афирмисања корпорација као држава. Моћ трансгене технологије у промени света који познајемо изузетно је велика и у јавности недовољно позната. Надам се да ће ова студија др Татјане Папић Бранков обогатити не само јавност Србије већ и, како се то сада каже, региона, новим подацима, који ће допринети бољем разумевању модерне биотехнологије као и формирању личног и колективног става.
 
(Проф. др Миодраг Димитријевић)


Др Татјана М. Бранков Папић

1. Основни биографски подаци
 
Име, средње име и презиме: Татјана (Милан) Бранков
Датум и место рођења: 18. јун 1975. године; Требиње, Босна и Херцеговина
Установа где је запослен: Европски универзитет
Звање / радно место: Доцент
 
2. Стручна биографија, дипломе и звања

Основне студије:
 
- Назив установе: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет.
- Место и година завршетка: Нови Сад, 1998.
 
Магистеријум:
- Назив установе: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет.
- Место и година завршетка: Нови Сад, 2000.
- Наслов магистарске тезе: ”Ефективност азотобактера у земљшту под усевом пшенице”
- Ужа научна област: Магистар пољопривредних наука.
 
Докторат:
- Назив установе: Универзитет у Новом Саду, Економски факултет, Суботица.
- Место и година завршетка: Суботица, 2008.
- Наслов дисертације: ”Економске и етичке импликације дифузије генетски модификоване хране”
- Ужа научна област: Доктор економских наука
 
Досадашњи избори у наставна и научна звања:
- Доцент (Европски Универзитет)
 
brankov.tatjana@gmail.com 

Представљена књига ХРАНА БУДУЋНОСТИ ИЛИ БИОТЕРОРИЗАМ 

Picture
У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 16. априла представљена је књига Храна будућности или биотероризам Татјане Папић Бранков.  
 
О књизи су говорили Петар Арбутина, уредник, др Ковиљко Ловре, рецензент, и ауторка.
 
Арбутина је констатовао да се ауторка прихватила сигурно најконтроверзније теме с краја 20. и почетка 21. века, која ће још годинама представљати предмет спора научника, јавности, компанија и држава, јер је битна за будућност људског рода, али и наше планете.
 
Он је оценио да је Татјана Папић Бранков написала књигу на веома стручан начин, пошто је годинама, са мултидисциплинарним приступом, истраживала утицај модерне биотехнологије на људе. Текст је, и осим сложености тема које се обрађују у књизи, веома читљив и разумљив за најшири круг читалаца.
 
Арбутина сматра да термин „биотероризам“ никако није прејак, јер то јесте оно што се збива у глобалним размерама и да је реч последицама опаснијим од класичног тероризма, јер храна у којој су коришћени генетски модификовани састојци стиже до свакога.
 
„Студија је без сумње први свеобухватнији покушај да се домаћој научној, стручној и лаичкој јавности презентује комплексна проблематика генетске модификације“, истакао је Ловре.
 
Он сматра да ауторка експлицитно исказује забринутост за човечанство, услед могућих негативних последица примене технологије генетског инжењеринга и улоге ове технологије у поновном прикривеном васкрсавању еугенике, али и незаинтересованости државних институција широм света да устану у одбрану аутохтоних врста биљака и животиња.
 
Ловре је похвалио напор ауторке да посвети толику пажњу проблемима у вези са генетски модификованим организмима, јер је у нашим научним круговима та тема маргинализована, а постојећа законска регулатива је недоречена.
 
Ауторка је подвукла да главни аргумент у прилог томе да је генетски модификована храна пут за искорењивање глади у свету не стоји, с обзиром на то да се зна да постоје огромни вишкови хране која није равномерно дистрибуирана, јер се научници нису потрудили да осигурају веће приносе пиринча који је основна исхрана у земљама у којима је мањак хране.
 
Она је нагласила да се залаже за то да се светска јавност информише о томе какав је дугорочан утицај генетски модификоване хране на људе, уместо ширења пропаганде мултинационалних компанија о томе да је та храна нешкодљива, јер конкретни лабораторијски тестови показују супротно.
 
Татјана Папић Бранков је научна сарадница Института за економику пољопривреде у Београду. Дипломирала је заштиту биља, има два магистерија из биотехничких наука и докторат из економије.

Службени гласник - Клуб читалаца
17. април 2013. 

Прехрамбени биотероризам

Гајење ГМ хране довешће до монокултурне производње, уништавања биодиверзитета и монополизације од стране корпорација целог процеса од производње до потрошача, речено на представљању књиге „Храна будућности или биотероризам“ др Татјане Папић Бранков

Питање генетски модификованих организама (ГМО) у исхрани представља једно од најактуелнијих глобалних проблема око којих је јавност, и шира и стручна, подељена у два оштро супротстављена табора. Дилема за или против ГМО поставља се и пред грађане Србије, а ово се питање последњих месеци поставља све чешће како се примиче рок за испуњавање услова за улазак у Светску трговинску организацију и ЕУ по којима се не сме забрањивати трговина ГМ производима.

Због учесталог помињања промене Закона о генетски модификованим организмима  из 2009. године који забрањује узгајање и промет ГМО - после чега би у нашим продавницама могла осванути ГМ храна - од посебне важности постаје научна литература која разоткрива биотехнологију, трансгене и последице њиховог коришћења у људској исхрани, али и по животну средину и економију једне земље.

Пропаганда уместо науке

У књизи Храна будућности или биотероризам у издању Службеног гласника, Татјана Папић Бранков научни сарадник на Институту за економику пољопривреде, дошла је до закључка да литература о ГМо највећим делом представља пропагандни материјал биотехнолошких корпорација док критичка истраживања не могу да се пробију до научних часописа и шире јавности.
Резултат мојих вишегодишњих истраживања је велико НЕ генетски модификованој храни. Када сам почела рад на доктроској дисертацији суочила сам се са хиљадама страница текста о ГМ, али сам схватила да сам у ствари затрпана пропагандним материјалом компанија, а да је веома мало независних истраживања. Налазимо се у току највећег прехрамбеног експериманта у историји, а његов циљ је довођење сиромашних земаља у вазалски положај, сматра Папић Бранков.

Она је дошла и до закључка да мултинационалне корпорације (МНК) неретко сасвим погрешно интерпретирају научне резултате а у складу са оним што им одговара. Тако су након огромног пројекта који је ЕУ финансирала са 200 милиона евра од 2001. до 2009. године и у оквиру ког је урађено 50 студија, а 10 се односило на утицај ГМ хране на здравље људи, прогласили да је ГМ храна безбедна као и конвенционална, иако у тим студијама није ништа показано. Према речима ауторке, ЕУ је бацила 200 милиона евра а да није одговорила на основно питање.

Студије које тврде да је ГМ храна безбедна су углавном наручена истраживања, тврди она.

Сламање отпора јавности

Утицај мултинационалних корпорација је често већи од утицаја држава, па чак и оних најмоћнијих. Тако је након великог поскупљења семена соје 2009. године, Министарство правде САД покренуло истрагу против Монсанта како би се открило да ли злоупотребљава монополску позицију. Основно питање је у ствари било да ли ће Монсанто дозволити фармерима приступ семену соје 2014. године након што истекне период патентне заштите. Цела истрага је окончана тихо, а једино је Монсанто дао саопштење да је истрага прекинута без резултата.

У промоцији ГМО велику улогу играју лобисти, односно организације које промовишу генетски модификовану храну, често и уз подмићивање државних службеника. Тако често ни рестриктивни закони не могу спречити узгој и продају ГМ хране. Пример је Шри Ланка која је, како тврди Папић Бранков, 2001. године прва увела забрану узгоја ГМО, али под притиском САД и СТО тај закон никада није ступио на снагу. У 2006. години усвојен је закон о увозу ГМ хране, а 2007. о обележавању, међутим, данас њихов министар пољопривреде отворено говори да се та храна увелико користи и да то никоме не смета.

У међувремену је попустио отпор јавности, престале су са радом невладине организације које су се опирале ГМО и они су на широка врата ушли у земљу, истиче ауторка књиге.

У Србији је, за сада, јавност скоро једногласно против генетски модификоване хране, а према истраживању односа јавности према ГМ храни које је обављено у периоду од јуна до септембра 2011. године, ову храну прихвата свега 15 одсто грађана. Најчешћи разлози против ГМ хране су забринутост за здравље, етичке дилеме и неповерење у стране компаније које производе ГМ храну. Према истраживању, чак ни нижа цена ГМ хране у односу на обичну не би код велике већине грађана била разлог за куповину, упркос сиромаштву. Оно што је истраживање показало је и да између 42 и 46 одсто грађана нема поверења у државне институције за контролу хране.

Технологија ГМО и профит

Ковиљко Ловре, професор на Економском факултету у Суботици, рецензент књиге указује на проблеме који ће настати у земљама које дозволе комерцијално гајење ГМ биљака.

То ће довести до монокултурне производње и уништавања биодиверзитета и монополизације целог процеса од производње, до потрошача, од стране корпорација. У књизи је пластично описана агресивност мултинационалних компанија усмерена и на потрошаче и на државне институције и на тржиште. Две организације сасвим невиних назива раде као портпароли мултинационалних корпорација у промоцији ГМО. То су Институт за одговорне технологије који оперише у Јужној Америци и Африци, док је за европско тржиште, а посебно за земље СССР задужена Грађанска мрежа за послове са иностранством, наводи Ловре.

Главна теза заговорника ГМ хране је да нема доказа да је ова храна штетна за људе. Ловре истиче да постоје лабараторијски експерименти који су показали штетност за животње, па се пита због чега се нешто слично не би могло десити и људима.

Са појавом ГМО, поново су васкрснула у САД друштва за еугенику која су на врхунцу била у нацистичкој Немачкој, а које је тада, а и данас финансира једна америчка фондација. На пример, у једној јужноамеричкој земљи где је кукуруз главни прехрамбени производ  пласиран је ГМ кукуруз у комерцијалну производњу и употребу. У једној регији 40 одсто фертилних жена је постало стерилно, а тек када је држава подигла цео проблем на виши ниво, кукуруз је повучен из употребе, наводи Ловре.

У књизи се говори и националним политикама према ГМО великих земаља, али и Србије, као и пракси биотехнолошких корпорација да туже фармере и терају их у банкрот, док се у споровима са државама увек нагоде и плате огромне одштете.

Када је генетски модификована храна увођена, пласиран је мит да ће да реши глад у свету. Технологија има добар потенцијал али је до сада употребљавана у лоше намере, само како би корпорације оствариле што већи профит, закључила је ауторка Татјана Папић Бранков.

БалканМагазин
Милош Обрадовић
среда, 17. април 2013.

Powered by Create your own unique website with customizable templates.