Храна будућности или биотероризам
Храна будућности или биотероризам
Др Татјана М. Бранков Папић
прво издање, 2013.
Издавач: Службени гласник
Аутор се прихватио сигурно најконтроверзније теме с краја XX и почетка XXI века, теме која ће још годинама бити предмет спора научника, јавности, компанија и држава. У студији је експлицитно исказана забринутост због могућих негативних последица примене технологије генетског инжењеринга на човечанство, као и због њене улоге у поновном прикривеном васкрсавању еугенике и неодлучности државних институција широм света у одбрани аутохтоних врста биљака и животиња. Студија ће допринети и опонентима и пропонентима генетски модификованог инжењеринга да сагледају бројне аспекте ове технологије, која води или стварању новог живота или самоуништењу постојећег.
(Проф. др Ковиљко Ловре)
Трансгена технологија поделила је научну и ширу јавност на присталице и противнике. Прву групу карактерише моћ, другу бројност. Ово није случајно, и достиже ниво борбе за Орвелову државу и против ње. Трансгена технологија је, сада је већ сасвим јасно, добила обележје једног од стубова глобализације и афирмисања корпорација као држава. Моћ трансгене технологије у промени света који познајемо изузетно је велика и у јавности недовољно позната. Надам се да ће ова студија др Татјане Папић Бранков обогатити не само јавност Србије већ и, како се то сада каже, региона, новим подацима, који ће допринети бољем разумевању модерне биотехнологије као и формирању личног и колективног става.
(Проф. др Миодраг Димитријевић)
Др Татјана М. Бранков Папић
1. Основни биографски подаци
Име, средње име и презиме: Татјана (Милан) Бранков
Датум и место рођења: 18. јун 1975. године; Требиње, Босна и Херцеговина
Установа где је запослен: Европски универзитет
Звање / радно место: Доцент
2. Стручна биографија, дипломе и звања
Основне студије:
- Назив установе: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет.
- Место и година завршетка: Нови Сад, 1998.
Магистеријум:
- Назив установе: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет.
- Место и година завршетка: Нови Сад, 2000.
- Наслов магистарске тезе: ”Ефективност азотобактера у земљшту под усевом пшенице”
- Ужа научна област: Магистар пољопривредних наука.
Докторат:
- Назив установе: Универзитет у Новом Саду, Економски факултет, Суботица.
- Место и година завршетка: Суботица, 2008.
- Наслов дисертације: ”Економске и етичке импликације дифузије генетски модификоване хране”
- Ужа научна област: Доктор економских наука
Досадашњи избори у наставна и научна звања:
- Доцент (Европски Универзитет)
brankov.tatjana@gmail.com
Др Татјана М. Бранков Папић
прво издање, 2013.
Издавач: Службени гласник
Аутор се прихватио сигурно најконтроверзније теме с краја XX и почетка XXI века, теме која ће још годинама бити предмет спора научника, јавности, компанија и држава. У студији је експлицитно исказана забринутост због могућих негативних последица примене технологије генетског инжењеринга на човечанство, као и због њене улоге у поновном прикривеном васкрсавању еугенике и неодлучности државних институција широм света у одбрани аутохтоних врста биљака и животиња. Студија ће допринети и опонентима и пропонентима генетски модификованог инжењеринга да сагледају бројне аспекте ове технологије, која води или стварању новог живота или самоуништењу постојећег.
(Проф. др Ковиљко Ловре)
Трансгена технологија поделила је научну и ширу јавност на присталице и противнике. Прву групу карактерише моћ, другу бројност. Ово није случајно, и достиже ниво борбе за Орвелову државу и против ње. Трансгена технологија је, сада је већ сасвим јасно, добила обележје једног од стубова глобализације и афирмисања корпорација као држава. Моћ трансгене технологије у промени света који познајемо изузетно је велика и у јавности недовољно позната. Надам се да ће ова студија др Татјане Папић Бранков обогатити не само јавност Србије већ и, како се то сада каже, региона, новим подацима, који ће допринети бољем разумевању модерне биотехнологије као и формирању личног и колективног става.
(Проф. др Миодраг Димитријевић)
Др Татјана М. Бранков Папић
1. Основни биографски подаци
Име, средње име и презиме: Татјана (Милан) Бранков
Датум и место рођења: 18. јун 1975. године; Требиње, Босна и Херцеговина
Установа где је запослен: Европски универзитет
Звање / радно место: Доцент
2. Стручна биографија, дипломе и звања
Основне студије:
- Назив установе: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет.
- Место и година завршетка: Нови Сад, 1998.
Магистеријум:
- Назив установе: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет.
- Место и година завршетка: Нови Сад, 2000.
- Наслов магистарске тезе: ”Ефективност азотобактера у земљшту под усевом пшенице”
- Ужа научна област: Магистар пољопривредних наука.
Докторат:
- Назив установе: Универзитет у Новом Саду, Економски факултет, Суботица.
- Место и година завршетка: Суботица, 2008.
- Наслов дисертације: ”Економске и етичке импликације дифузије генетски модификоване хране”
- Ужа научна област: Доктор економских наука
Досадашњи избори у наставна и научна звања:
- Доцент (Европски Универзитет)
brankov.tatjana@gmail.com
Представљена књига ХРАНА БУДУЋНОСТИ ИЛИ БИОТЕРОРИЗАМ
У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 16. априла представљена је књига Храна будућности или биотероризам Татјане Папић Бранков.
О књизи су говорили Петар Арбутина, уредник, др Ковиљко Ловре, рецензент, и ауторка.
Арбутина је констатовао да се ауторка прихватила сигурно најконтроверзније теме с краја 20. и почетка 21. века, која ће још годинама представљати предмет спора научника, јавности, компанија и држава, јер је битна за будућност људског рода, али и наше планете.
Он је оценио да је Татјана Папић Бранков написала књигу на веома стручан начин, пошто је годинама, са мултидисциплинарним приступом, истраживала утицај модерне биотехнологије на људе. Текст је, и осим сложености тема које се обрађују у књизи, веома читљив и разумљив за најшири круг читалаца.
Арбутина сматра да термин „биотероризам“ никако није прејак, јер то јесте оно што се збива у глобалним размерама и да је реч последицама опаснијим од класичног тероризма, јер храна у којој су коришћени генетски модификовани састојци стиже до свакога.
„Студија је без сумње први свеобухватнији покушај да се домаћој научној, стручној и лаичкој јавности презентује комплексна проблематика генетске модификације“, истакао је Ловре.
Он сматра да ауторка експлицитно исказује забринутост за човечанство, услед могућих негативних последица примене технологије генетског инжењеринга и улоге ове технологије у поновном прикривеном васкрсавању еугенике, али и незаинтересованости државних институција широм света да устану у одбрану аутохтоних врста биљака и животиња.
Ловре је похвалио напор ауторке да посвети толику пажњу проблемима у вези са генетски модификованим организмима, јер је у нашим научним круговима та тема маргинализована, а постојећа законска регулатива је недоречена.
Ауторка је подвукла да главни аргумент у прилог томе да је генетски модификована храна пут за искорењивање глади у свету не стоји, с обзиром на то да се зна да постоје огромни вишкови хране која није равномерно дистрибуирана, јер се научници нису потрудили да осигурају веће приносе пиринча који је основна исхрана у земљама у којима је мањак хране.
Она је нагласила да се залаже за то да се светска јавност информише о томе какав је дугорочан утицај генетски модификоване хране на људе, уместо ширења пропаганде мултинационалних компанија о томе да је та храна нешкодљива, јер конкретни лабораторијски тестови показују супротно.
Татјана Папић Бранков је научна сарадница Института за економику пољопривреде у Београду. Дипломирала је заштиту биља, има два магистерија из биотехничких наука и докторат из економије.
Службени гласник - Клуб читалаца
17. април 2013.
О књизи су говорили Петар Арбутина, уредник, др Ковиљко Ловре, рецензент, и ауторка.
Арбутина је констатовао да се ауторка прихватила сигурно најконтроверзније теме с краја 20. и почетка 21. века, која ће још годинама представљати предмет спора научника, јавности, компанија и држава, јер је битна за будућност људског рода, али и наше планете.
Он је оценио да је Татјана Папић Бранков написала књигу на веома стручан начин, пошто је годинама, са мултидисциплинарним приступом, истраживала утицај модерне биотехнологије на људе. Текст је, и осим сложености тема које се обрађују у књизи, веома читљив и разумљив за најшири круг читалаца.
Арбутина сматра да термин „биотероризам“ никако није прејак, јер то јесте оно што се збива у глобалним размерама и да је реч последицама опаснијим од класичног тероризма, јер храна у којој су коришћени генетски модификовани састојци стиже до свакога.
„Студија је без сумње први свеобухватнији покушај да се домаћој научној, стручној и лаичкој јавности презентује комплексна проблематика генетске модификације“, истакао је Ловре.
Он сматра да ауторка експлицитно исказује забринутост за човечанство, услед могућих негативних последица примене технологије генетског инжењеринга и улоге ове технологије у поновном прикривеном васкрсавању еугенике, али и незаинтересованости државних институција широм света да устану у одбрану аутохтоних врста биљака и животиња.
Ловре је похвалио напор ауторке да посвети толику пажњу проблемима у вези са генетски модификованим организмима, јер је у нашим научним круговима та тема маргинализована, а постојећа законска регулатива је недоречена.
Ауторка је подвукла да главни аргумент у прилог томе да је генетски модификована храна пут за искорењивање глади у свету не стоји, с обзиром на то да се зна да постоје огромни вишкови хране која није равномерно дистрибуирана, јер се научници нису потрудили да осигурају веће приносе пиринча који је основна исхрана у земљама у којима је мањак хране.
Она је нагласила да се залаже за то да се светска јавност информише о томе какав је дугорочан утицај генетски модификоване хране на људе, уместо ширења пропаганде мултинационалних компанија о томе да је та храна нешкодљива, јер конкретни лабораторијски тестови показују супротно.
Татјана Папић Бранков је научна сарадница Института за економику пољопривреде у Београду. Дипломирала је заштиту биља, има два магистерија из биотехничких наука и докторат из економије.
Службени гласник - Клуб читалаца
17. април 2013.
Прехрамбени биотероризам
Гајење ГМ хране довешће до монокултурне производње, уништавања биодиверзитета и монополизације од стране корпорација целог процеса од производње до потрошача, речено на представљању књиге „Храна будућности или биотероризам“ др Татјане Папић Бранков
Питање генетски модификованих организама (ГМО) у исхрани представља једно од најактуелнијих глобалних проблема око којих је јавност, и шира и стручна, подељена у два оштро супротстављена табора. Дилема за или против ГМО поставља се и пред грађане Србије, а ово се питање последњих месеци поставља све чешће како се примиче рок за испуњавање услова за улазак у Светску трговинску организацију и ЕУ по којима се не сме забрањивати трговина ГМ производима.
Због учесталог помињања промене Закона о генетски модификованим организмима из 2009. године који забрањује узгајање и промет ГМО - после чега би у нашим продавницама могла осванути ГМ храна - од посебне важности постаје научна литература која разоткрива биотехнологију, трансгене и последице њиховог коришћења у људској исхрани, али и по животну средину и економију једне земље.
Пропаганда уместо науке
У књизи Храна будућности или биотероризам у издању Службеног гласника, Татјана Папић Бранков научни сарадник на Институту за економику пољопривреде, дошла је до закључка да литература о ГМо највећим делом представља пропагандни материјал биотехнолошких корпорација док критичка истраживања не могу да се пробију до научних часописа и шире јавности.
Резултат мојих вишегодишњих истраживања је велико НЕ генетски модификованој храни. Када сам почела рад на доктроској дисертацији суочила сам се са хиљадама страница текста о ГМ, али сам схватила да сам у ствари затрпана пропагандним материјалом компанија, а да је веома мало независних истраживања. Налазимо се у току највећег прехрамбеног експериманта у историји, а његов циљ је довођење сиромашних земаља у вазалски положај, сматра Папић Бранков.
Она је дошла и до закључка да мултинационалне корпорације (МНК) неретко сасвим погрешно интерпретирају научне резултате а у складу са оним што им одговара. Тако су након огромног пројекта који је ЕУ финансирала са 200 милиона евра од 2001. до 2009. године и у оквиру ког је урађено 50 студија, а 10 се односило на утицај ГМ хране на здравље људи, прогласили да је ГМ храна безбедна као и конвенционална, иако у тим студијама није ништа показано. Према речима ауторке, ЕУ је бацила 200 милиона евра а да није одговорила на основно питање.
Студије које тврде да је ГМ храна безбедна су углавном наручена истраживања, тврди она.
Сламање отпора јавности
Утицај мултинационалних корпорација је често већи од утицаја држава, па чак и оних најмоћнијих. Тако је након великог поскупљења семена соје 2009. године, Министарство правде САД покренуло истрагу против Монсанта како би се открило да ли злоупотребљава монополску позицију. Основно питање је у ствари било да ли ће Монсанто дозволити фармерима приступ семену соје 2014. године након што истекне период патентне заштите. Цела истрага је окончана тихо, а једино је Монсанто дао саопштење да је истрага прекинута без резултата.
У промоцији ГМО велику улогу играју лобисти, односно организације које промовишу генетски модификовану храну, често и уз подмићивање државних службеника. Тако често ни рестриктивни закони не могу спречити узгој и продају ГМ хране. Пример је Шри Ланка која је, како тврди Папић Бранков, 2001. године прва увела забрану узгоја ГМО, али под притиском САД и СТО тај закон никада није ступио на снагу. У 2006. години усвојен је закон о увозу ГМ хране, а 2007. о обележавању, међутим, данас њихов министар пољопривреде отворено говори да се та храна увелико користи и да то никоме не смета.
У међувремену је попустио отпор јавности, престале су са радом невладине организације које су се опирале ГМО и они су на широка врата ушли у земљу, истиче ауторка књиге.
У Србији је, за сада, јавност скоро једногласно против генетски модификоване хране, а према истраживању односа јавности према ГМ храни које је обављено у периоду од јуна до септембра 2011. године, ову храну прихвата свега 15 одсто грађана. Најчешћи разлози против ГМ хране су забринутост за здравље, етичке дилеме и неповерење у стране компаније које производе ГМ храну. Према истраживању, чак ни нижа цена ГМ хране у односу на обичну не би код велике већине грађана била разлог за куповину, упркос сиромаштву. Оно што је истраживање показало је и да између 42 и 46 одсто грађана нема поверења у државне институције за контролу хране.
Технологија ГМО и профит
Ковиљко Ловре, професор на Економском факултету у Суботици, рецензент књиге указује на проблеме који ће настати у земљама које дозволе комерцијално гајење ГМ биљака.
То ће довести до монокултурне производње и уништавања биодиверзитета и монополизације целог процеса од производње, до потрошача, од стране корпорација. У књизи је пластично описана агресивност мултинационалних компанија усмерена и на потрошаче и на државне институције и на тржиште. Две организације сасвим невиних назива раде као портпароли мултинационалних корпорација у промоцији ГМО. То су Институт за одговорне технологије који оперише у Јужној Америци и Африци, док је за европско тржиште, а посебно за земље СССР задужена Грађанска мрежа за послове са иностранством, наводи Ловре.
Главна теза заговорника ГМ хране је да нема доказа да је ова храна штетна за људе. Ловре истиче да постоје лабараторијски експерименти који су показали штетност за животње, па се пита због чега се нешто слично не би могло десити и људима.
Са појавом ГМО, поново су васкрснула у САД друштва за еугенику која су на врхунцу била у нацистичкој Немачкој, а које је тада, а и данас финансира једна америчка фондација. На пример, у једној јужноамеричкој земљи где је кукуруз главни прехрамбени производ пласиран је ГМ кукуруз у комерцијалну производњу и употребу. У једној регији 40 одсто фертилних жена је постало стерилно, а тек када је држава подигла цео проблем на виши ниво, кукуруз је повучен из употребе, наводи Ловре.
У књизи се говори и националним политикама према ГМО великих земаља, али и Србије, као и пракси биотехнолошких корпорација да туже фармере и терају их у банкрот, док се у споровима са државама увек нагоде и плате огромне одштете.
Када је генетски модификована храна увођена, пласиран је мит да ће да реши глад у свету. Технологија има добар потенцијал али је до сада употребљавана у лоше намере, само како би корпорације оствариле што већи профит, закључила је ауторка Татјана Папић Бранков.
БалканМагазин
Милош Обрадовић
среда, 17. април 2013.
Питање генетски модификованих организама (ГМО) у исхрани представља једно од најактуелнијих глобалних проблема око којих је јавност, и шира и стручна, подељена у два оштро супротстављена табора. Дилема за или против ГМО поставља се и пред грађане Србије, а ово се питање последњих месеци поставља све чешће како се примиче рок за испуњавање услова за улазак у Светску трговинску организацију и ЕУ по којима се не сме забрањивати трговина ГМ производима.
Због учесталог помињања промене Закона о генетски модификованим организмима из 2009. године који забрањује узгајање и промет ГМО - после чега би у нашим продавницама могла осванути ГМ храна - од посебне важности постаје научна литература која разоткрива биотехнологију, трансгене и последице њиховог коришћења у људској исхрани, али и по животну средину и економију једне земље.
Пропаганда уместо науке
У књизи Храна будућности или биотероризам у издању Службеног гласника, Татјана Папић Бранков научни сарадник на Институту за економику пољопривреде, дошла је до закључка да литература о ГМо највећим делом представља пропагандни материјал биотехнолошких корпорација док критичка истраживања не могу да се пробију до научних часописа и шире јавности.
Резултат мојих вишегодишњих истраживања је велико НЕ генетски модификованој храни. Када сам почела рад на доктроској дисертацији суочила сам се са хиљадама страница текста о ГМ, али сам схватила да сам у ствари затрпана пропагандним материјалом компанија, а да је веома мало независних истраживања. Налазимо се у току највећег прехрамбеног експериманта у историји, а његов циљ је довођење сиромашних земаља у вазалски положај, сматра Папић Бранков.
Она је дошла и до закључка да мултинационалне корпорације (МНК) неретко сасвим погрешно интерпретирају научне резултате а у складу са оним што им одговара. Тако су након огромног пројекта који је ЕУ финансирала са 200 милиона евра од 2001. до 2009. године и у оквиру ког је урађено 50 студија, а 10 се односило на утицај ГМ хране на здравље људи, прогласили да је ГМ храна безбедна као и конвенционална, иако у тим студијама није ништа показано. Према речима ауторке, ЕУ је бацила 200 милиона евра а да није одговорила на основно питање.
Студије које тврде да је ГМ храна безбедна су углавном наручена истраживања, тврди она.
Сламање отпора јавности
Утицај мултинационалних корпорација је често већи од утицаја држава, па чак и оних најмоћнијих. Тако је након великог поскупљења семена соје 2009. године, Министарство правде САД покренуло истрагу против Монсанта како би се открило да ли злоупотребљава монополску позицију. Основно питање је у ствари било да ли ће Монсанто дозволити фармерима приступ семену соје 2014. године након што истекне период патентне заштите. Цела истрага је окончана тихо, а једино је Монсанто дао саопштење да је истрага прекинута без резултата.
У промоцији ГМО велику улогу играју лобисти, односно организације које промовишу генетски модификовану храну, често и уз подмићивање државних службеника. Тако често ни рестриктивни закони не могу спречити узгој и продају ГМ хране. Пример је Шри Ланка која је, како тврди Папић Бранков, 2001. године прва увела забрану узгоја ГМО, али под притиском САД и СТО тај закон никада није ступио на снагу. У 2006. години усвојен је закон о увозу ГМ хране, а 2007. о обележавању, међутим, данас њихов министар пољопривреде отворено говори да се та храна увелико користи и да то никоме не смета.
У међувремену је попустио отпор јавности, престале су са радом невладине организације које су се опирале ГМО и они су на широка врата ушли у земљу, истиче ауторка књиге.
У Србији је, за сада, јавност скоро једногласно против генетски модификоване хране, а према истраживању односа јавности према ГМ храни које је обављено у периоду од јуна до септембра 2011. године, ову храну прихвата свега 15 одсто грађана. Најчешћи разлози против ГМ хране су забринутост за здравље, етичке дилеме и неповерење у стране компаније које производе ГМ храну. Према истраживању, чак ни нижа цена ГМ хране у односу на обичну не би код велике већине грађана била разлог за куповину, упркос сиромаштву. Оно што је истраживање показало је и да између 42 и 46 одсто грађана нема поверења у државне институције за контролу хране.
Технологија ГМО и профит
Ковиљко Ловре, професор на Економском факултету у Суботици, рецензент књиге указује на проблеме који ће настати у земљама које дозволе комерцијално гајење ГМ биљака.
То ће довести до монокултурне производње и уништавања биодиверзитета и монополизације целог процеса од производње, до потрошача, од стране корпорација. У књизи је пластично описана агресивност мултинационалних компанија усмерена и на потрошаче и на државне институције и на тржиште. Две организације сасвим невиних назива раде као портпароли мултинационалних корпорација у промоцији ГМО. То су Институт за одговорне технологије који оперише у Јужној Америци и Африци, док је за европско тржиште, а посебно за земље СССР задужена Грађанска мрежа за послове са иностранством, наводи Ловре.
Главна теза заговорника ГМ хране је да нема доказа да је ова храна штетна за људе. Ловре истиче да постоје лабараторијски експерименти који су показали штетност за животње, па се пита због чега се нешто слично не би могло десити и људима.
Са појавом ГМО, поново су васкрснула у САД друштва за еугенику која су на врхунцу била у нацистичкој Немачкој, а које је тада, а и данас финансира једна америчка фондација. На пример, у једној јужноамеричкој земљи где је кукуруз главни прехрамбени производ пласиран је ГМ кукуруз у комерцијалну производњу и употребу. У једној регији 40 одсто фертилних жена је постало стерилно, а тек када је држава подигла цео проблем на виши ниво, кукуруз је повучен из употребе, наводи Ловре.
У књизи се говори и националним политикама према ГМО великих земаља, али и Србије, као и пракси биотехнолошких корпорација да туже фармере и терају их у банкрот, док се у споровима са државама увек нагоде и плате огромне одштете.
Када је генетски модификована храна увођена, пласиран је мит да ће да реши глад у свету. Технологија има добар потенцијал али је до сада употребљавана у лоше намере, само како би корпорације оствариле што већи профит, закључила је ауторка Татјана Папић Бранков.
БалканМагазин
Милош Обрадовић
среда, 17. април 2013.
