Пооштрити примену закона о ГМО
СУБОТИЦА - Председник друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић сматра да треба пооштрити примену садашњег закона о генетички модификовина организмима (ГМО) и оштро санкционисати оне који илегално увозе или узгајају ГМО у Србији.
Поводом изјаве министра пољопривреде Драгана Гламочића да се Закон о ГМО не мора мењати због Светске трговинске организације већ због нас, Шеварлић је рекао новинарима на пољопривредном форуму "Храна за Европу" у Суботици, да се не мора мењати закон, већ се могу донети уредбе.
Тим уредбама, сматра он, поједине одредбе закона ће бити детаљно разрађене, а на основу њих ће се санкционисати они који "илегално увозе, дистрибуирају и узгајају генетички модификоване организме".
"За то држава треба да обезбеди лабораторију и да буде далеко мања корумпираност него што данас јесте, што је такође једна од основних примедби из Европске уније", казао је Шеварлић.
Он се не слаже са мишљенима да ГМО производи нису штетни за здравље људи, и додаје да такав став има и већина светске стручне јавности.
Такође је поставио питање "моралне легитимности" парламента Србије, за који каже да "у својим редовима нема ни једног пољопривредника, изузев Маријана Ристичевића, да се изјашњава о тако круцијалној ствари из домена који тангира око 11 одсто становника Србије", односно пољопривредника који живе од те делатности.
Поводом органске пољопривреде у Србији, што је једна од тема другог дана форума "Храна за Европу", Шеварлић је истакао да процес цертификације треба да се прошири на колективне групе пољопривредника, а не само индивидуалне произвођаче. Тиме би се, по његовом мишљењу, смањили трошкови цертификације газдинстава, односно површина за органску производњу.
С друге стране, додаје Шеварлић, тиме би се омогућило удруживање пољопривредника који улазе у процес органске пољопривреде, јер су појединачно мали да производе количине које би биле "тржишно препознатљиве", поготово за извоз.
Он такође сматра да држава у овом смислу треба да помогне изградњу прерађивачких капацитета који ће бити цертификовани за прераду органских производа.
"Само извозом виших фаза прераде органских производа ова земља може да заради десетине хиљада евра по хектару, а не само извозом сирових органских производа", рекао је Шеварлић, наводећи позитивна искуства Аустрије и Италије.
Он сматра да треба одредити зоне за органску пољопривреду, посебно у Војводини, које би биле заштићене одређеним коридорима од индустријске пољопривредне производње, а које би, како је рекао, могле да имају штетан утицај на суседне органске парцеле.
Пољопривредни форум "Храна за Европу" у Суботици, који се одржава у организацији Економског института и Друштва аграрних економиста Србије, завршава се данас панелима о финансирању агропривреде и органској пољопривреди.
Првог дана форума, који је отворио министар Гламочић, поред ГМО, доминирале су теме дисконтинуитета аграрне политике и повлашћеног положаја Хрватских дуванџија на домаћем тржишту.
На форуму учествују водећи стручњаци из ових области, бивши министри пољопривреде, као и генерални директори и менаџери пољопривредних, прехрамбених компанија и задруга, трговинских ланаца, банака, осигуравајућих кућа.
Танјуг
Поводом изјаве министра пољопривреде Драгана Гламочића да се Закон о ГМО не мора мењати због Светске трговинске организације већ због нас, Шеварлић је рекао новинарима на пољопривредном форуму "Храна за Европу" у Суботици, да се не мора мењати закон, већ се могу донети уредбе.
Тим уредбама, сматра он, поједине одредбе закона ће бити детаљно разрађене, а на основу њих ће се санкционисати они који "илегално увозе, дистрибуирају и узгајају генетички модификоване организме".
"За то држава треба да обезбеди лабораторију и да буде далеко мања корумпираност него што данас јесте, што је такође једна од основних примедби из Европске уније", казао је Шеварлић.
Он се не слаже са мишљенима да ГМО производи нису штетни за здравље људи, и додаје да такав став има и већина светске стручне јавности.
Такође је поставио питање "моралне легитимности" парламента Србије, за који каже да "у својим редовима нема ни једног пољопривредника, изузев Маријана Ристичевића, да се изјашњава о тако круцијалној ствари из домена који тангира око 11 одсто становника Србије", односно пољопривредника који живе од те делатности.
Поводом органске пољопривреде у Србији, што је једна од тема другог дана форума "Храна за Европу", Шеварлић је истакао да процес цертификације треба да се прошири на колективне групе пољопривредника, а не само индивидуалне произвођаче. Тиме би се, по његовом мишљењу, смањили трошкови цертификације газдинстава, односно површина за органску производњу.
С друге стране, додаје Шеварлић, тиме би се омогућило удруживање пољопривредника који улазе у процес органске пољопривреде, јер су појединачно мали да производе количине које би биле "тржишно препознатљиве", поготово за извоз.
Он такође сматра да држава у овом смислу треба да помогне изградњу прерађивачких капацитета који ће бити цертификовани за прераду органских производа.
"Само извозом виших фаза прераде органских производа ова земља може да заради десетине хиљада евра по хектару, а не само извозом сирових органских производа", рекао је Шеварлић, наводећи позитивна искуства Аустрије и Италије.
Он сматра да треба одредити зоне за органску пољопривреду, посебно у Војводини, које би биле заштићене одређеним коридорима од индустријске пољопривредне производње, а које би, како је рекао, могле да имају штетан утицај на суседне органске парцеле.
Пољопривредни форум "Храна за Европу" у Суботици, који се одржава у организацији Економског института и Друштва аграрних економиста Србије, завршава се данас панелима о финансирању агропривреде и органској пољопривреди.
Првог дана форума, који је отворио министар Гламочић, поред ГМО, доминирале су теме дисконтинуитета аграрне политике и повлашћеног положаја Хрватских дуванџија на домаћем тржишту.
На форуму учествују водећи стручњаци из ових области, бивши министри пољопривреде, као и генерални директори и менаџери пољопривредних, прехрамбених компанија и задруга, трговинских ланаца, банака, осигуравајућих кућа.
Танјуг
