КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
  • Крагујевац без ГМО
    • Аутор Декларације >
      • Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као
      • Презентација: ГМО у Србији
      • Онлајн медији: Шеварлић >
        • “Џепни уговори” трују Србију
        • Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хекта&
        • Мутанти у тањиру
        • Народ је против
        • Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потре&#
        • Тројански коњ за српски тањир
        • Због ГМО ћемо губити милијарде
        • ГМО није питање генетике, већ националне о
        • Пооштрити примену закона о ГМО
        • У 167 земаља у свету није дозвољен ни узгој, ни 
      • Видео: Шеварлић
    • Први одговори крагујевачких НВО о Маршу п
    • Марш против Монсанта и у Крагујевцу?
    • Службени лист: Декларација о ГМО
    • Да нас држава чује – не треба нам ГМО!
    • Усвојена Декларација: Крагујевац без ГМО
    • Одборници Крагујевца одлучују о Декларац
    • Градско веће Крагујевца за Декларацију
    • Питање за ГО парламентарних странака
    • Акција: Потпиши "НЕ ЖЕЛИМ ГМО!"
    • Гостовање на Радио Крагујевцу, 9. 12. 2013.
    • Трибина КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО >
      • Презентација: Крагујевац и Србија без ГМО
      • Снимак трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ GMO
      • Прилог РТК: Трибина против ГМО
      • Агенција Танјуг на трибини
      • Писмо проф. Димитријевића Крагујевчанима
      • Подршка Крагујевцу без ГМО
      • Најава трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
    • АНКЕТА: Да ли си против ГМО у Крагујевцу?
  • Предлагачи
    • Самоуправа
  • Србија без ГМО
    • Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији ни
    • Председник Николић о ГМО: И ја сам против то&
    • Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја '&#
    • Најпаметнија одлука за 10 година
    • Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad : Petrović, Monsanto Srbija
    • Ковин – следећа општина против ГМО
    • Произведен је "плазма милки сендвич" - не сад
    • Једногласно, и Лапово против ГМО
    • Ускоро први српски производ са ознаком НЕ 
    • Лебане без ГМО
    • Градови и општине Србије против ГМО
    • Скупштина Србије о ГМО
  • Документи
    • Закон о безбедности хране
    • CI: Biosafety Project Report
    • Прво јавно слушање на тему 'Утицај ГМО'
    • Криминалитет 'белог оковратника' у индуст
    • Истраживање Библиотека Народне скупштин
    • Анализа о дозвољености производње и употl
    • Устав Републике Србије
    • Устав Мађарске
    • Закон о ГМО
    • Прва Декларација против ГМО у Србији
    • Како избећи ГМ храну
    • Презентација базирана на књигама "Генетсl
    • Статистика у свету
    • No scientific consensus on GMO safety
    • GMO Myths and Truths
  • Чланци
    • Кад Французи забране ГМО, они то учине трај&#
    • У Вермонту (САД) предложен закон о обележав&#
    • Медведев: Русија неће увозити ГМО произво >
      • GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
    • Француска забранила Монсанто >
      • ГМО јабука ускоро на столу?
    • ГМ храна – Пандорина кутија >
      • Нови ГМО парадајз из Канаде, стара забрана &#
    • Aко буде избора, одржати и референдум о ГMO >
      • Градови Србије се удружују против ГМО
    • Са ГМО има зависности и ризика, нема контро&# >
      • ДНК из ГМ биљака може се пренети на људе
    • Генетске мутације биљака убијају људе >
      • Заустављена изградња Монсантове фабрике
    • Опасна игра генима >
      • Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
    • Љајић: Законом против ГМО >
      • ГМО Капитализам
    • Србија потписница Дунав соја Декларације >
      • Зашто ГМО изазива забринутост?
    • Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО >
      • Пожега: Одборници одлучили да протерају Г
    • Произвођачи соје траже ознаку за храну бе >
      • ГМО храна стиже на рафове без јасних ознак
    • Скуп против ГMO у Београду >
      • Милиони људи у свету устали против ГМО!
    • Позив професора Шеварлића >
      • За Србију без ГМО
    • СТО одбила Србију због ГМО хране >
      • ГМО компаније нам пишу законе
    • ЗАГРЛИМО СКУПШТИНУ ПРОТИВ ГМО >
      • Борба око „хране за Франкенштајна”
    • Етикете крију мутиране гене >
      • ГМО би уништио пчеларство Србије
    • Испод жита гурају ГМ законе >
      • Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране оправ
    • Стварање ГМО производа није под контролоl >
      • Нису нам потребне ГМО биљке
    • ГМО уцена >
      • Мутанти прете тржишту Србије
    • Будућност су људи који се баве органском п >
      • Жеља Џејмија Оливера: Научити свако дете о &#
    • Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потроm
  • Видео
    • Интервју др Арпада Пустајиа - превод на срп&#
    • ГМО - Светска опасност, превод на српски
    • Семена смрти - превод на српски
    • Шта је ГМО? - Објашњено у једном минуту
    • ГМО рулет - анимирани преглед
    • Без превода
  • Фото
  • О ГМО
    • Храна будућности или биотероризам >
      • Делови из књиге
    • Френ Реј: Семе (трилер)
    • Технологија самоуништења (Јошт/Кокс)

Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хектара

Picture
Према резултатима последњег пописа пољопривреде, у Србији просечно газдинство има 4,5 хектара земљишта. Читава "армија" газдинстава - њих чак 487.018, што је 77,5% укупног броја, има посед до 5 хектара.

Да би та ситна газдинства лакше пласирала своје производе и одржала се у тржишној утакмици, неопходно је да се удруже у пољопривредне задруге. Међутим, за разлику од Италије, Холандије, Данске, Норвешке, Француске, Словеније, где фармери не могу да замисле пословање без задруга, у Србији је овај вид удруживања земљорадника у последњих двадесетак година слабо развијен.

Гашење задруга, газдинстава и села

Иако постоје и значајнији показатељи развоја задругарства од број задруга, како каже Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београд и члан Радне групе за израду Нацрта закона о задругама, евидентно је да број од 1.200 у Србији указује на одумирање тог вида удруживања у годинама транзиције.

- Због примене Закона о стечају из 2009, чије је поједине одредбе Уставни суд у јулу 2012. прогласио неуставним, земљорадничко задругарство у Србији је доживело својеврсну еутаназију ликвидацијом чак 736 задруга, што је 38% од њиховог укупног броја, за непуне три године. У Шумадијском, Поморавском, Колубарском, Мачванском и Зајечарском округу је ликвидирано више од половине, а у Јабланичком, Пчињском, Борском, Нишавском, Пиротском, Топличком округу око две трећине укупног броја земљорадничких задруга – каже за "еКапију" професор Шеварлић.

У подручјима где су нестале задруге, пољопривредници су препуштени на милост или немилост накупцима или приватним предузетницима, а читави региони остали су без задруга, као најприхватљивијег модела одрживости села која се полако празне.

До последње деценије 20. века, задруге су биле ослонац развоја домаће пољопривреде. Као разлог њиховог суноврата од почетка деведесетих, наш саговорник наводи одсуство примене међународних задружних принципа, нередовног спровођења задружне ревизије, као и то што директори и запослени доминирају над задругарима у доношењу одлука о пословању задруга.

Одређеном делу имовине је и "изгубљен траг" или је незаконито преведена из задружне у друштвену, а затим и у приватну својину, у периоду постсоцијалистичке транзиције.

- Добар део одговорности сносе и задругари, који имовину задруге нису заштитили као своју, као и задружни руководиоци захваљујући чијим поступцима је уништен највећи део задруга. Свакако, одговорност сноси и држава која је протеклих деценија доносила прописе који су имовину задругара правно категорисале као друштвену, а не задружну, што је правни преседан у свету – наглашава Шеварлић.

Закон о задругама

Нови закон о задругама, који ће пред посланицима Скупштине Србије бити до краја маја, требало би да реши имовинско питање земљшта.

Од укупно 105.779 ха пољопривредног земљишта у Србији, највећи проценат је у државној својини (57.459 ха или 54,3%), у друштвеној својини је 30.100 хектара што је 28,5%, док задружно земљиште заузима 18.220 ха, односно 17,2%.

Нови закон ће коначно омогућити да имовина за коју се докаже да је стечена радом задругара, буде уписана као - имовина задруге.

- Нови закон омогућиће и превођење имовине из друштвене ("свачије и ничије") у задружну својину, али тек по истеку пет година током којих би држава или други заинтересовани могли да доказују право на ту имовину и да је изузму из задруга - каже Шеварлић.

Међутим, како каже наш саговорник, ни у припреми овог нацрта Закона о задруга није било политичке воље да се задружни сектор укључи у процес реституције, као што је то држава урадила са национализованом имовином цркава и физичких лица.

- Процењујем да је из задруга "нестало" око 401.109 ха пољопривредног земљишта, што, према цени коју је држава уговорила у продаји земљишта компанији "Ал Дахра", вреди преко 4,8 млрд ЕУР. Само у периоду од почетка транзиције, из задружног сектора је нестало 48.106 ха или скоро трећина тадашњег задружног земљишта, што би данас вредело приближно 600 мил ЕУР.

Да ће нови закон бар делимично решити проблем имовине задруге, сматра и Саша Радивојевић, директор Земљорадничке задруге "Шимановци", али и додаје да се оне сусрећу са многим другим проблемима.

- Старе задруге једва састављају крај са крајем, не добијају субвенције нити било какву другу помоћ државе, тешко долазе до кредита јер не могу да заложе имовину која је уписана као друштвена, имају проблема са кооперантима који не враћају дугове. Осим тога, задруге имају конкренцију која откупљује пољоривредне производе за кеш, конкуренцију која услуге пољопривредном механизацијом наплаћује у кешу и без пореза, па је самим тим и повољнија од задруга, а такве нико не контролише нити кажњава – истиче Радивојевић.

Задруга "Шимановци" је основана давне 1905, а данас има 48 задругара, око 200 коопераната и 16 запослених, а њен директор сматра да пропадају оне задруге које су се затварале у себе и окретеле леђа селу и кооперантима

- Запослени у задругама су се претходних двадесетак година понашали као самоуправљачи, у старим задругама 90-их година уместо радничког савета установљавани су управни одбор којима се ништа суштински није променило, па су опет исти људи управљали задругом. Свест задругара и запослених је промењена у оним задругама које су имале смену генерација, па су само оне имале шансу да преживе до данашњих дана – тврди Радивојевић и додаје је да је стање у задругарству тешко и неизвесно, јер је ипак то "фабрика под отвореним небом".

Ирина Милошевић
еКапија
21. 05. 2013.|


Powered by Create your own unique website with customizable templates.