ГМО није питање генетике, већ националне одрживости
Држава би требало да доноси законе који штите домаћу конвенционалну и органску пољопривредну производњу, а не да форсира измене закона којима се дозвољава промет ГМО производа, истакли су представници неколико удружења потрошача на данашњој конференцији за новинаре.
Они су подсетили да укидање забране промета ГМО није услов за приступање Србије Светској трговинској организацији нити Европској унији, као што то многи званичници у нашој земљи ових дана тврде.
Представник удружења потрошача “Еколошка визија” Мирољуб Алексић рекао је да су ту по среди неки други интереси и додао да предложеним Нацртом закона о заштити потрошача држава у великој мери обесмишљава потрошачка права.
Он је подсетио да је у Србији последњих година одржано више научних скупова на којима је указивано да је ГМО штетан по људско здравље, многе локалне самоуправе су доносиле акте којима штите своју територију од ГМО, на снази је, као и у многим земљама у свету, закон који се забрањује промет и производња ГМО, а министар пољопривреде Драган Гламочић се залаже за увођење ГМО у Србији.
- Звучи фрапантно изјава министра Гламочића да нема валидних доказа да је ГМО штетна по здравље - рекао је Алексић подсетивши на тврдњу министра спољне и унутрашње трговине Расима Љајића да Србија мора да дозволи ГМО зарад Светске трговинске организације, и да је отпор грађана последица незнања.
С обзиром на то да ће промет ГМО, како сада ствари стоје, највероватније бити дозвољен у Србији, неопходно је у закон о зашити потрошача унети измене које се односе на прецизно декларисање ових производа као и ригорозне казне за непоштовање закона, навео је он.
Алексић је подсетио да је упркос закону који забрањује промет и производњу, ГМО већ присутан у Србији, те да је 2010. године пронађено више од 200 тона ГМО соје на пољима у Србији, што је количина која се не може сматрати експерименталном.
Према његовим речима процењује се да је у Србији тренутно између шест и 10 хиљада хектара прекривено ГМО сојом.
Представник Покрета потрошача Београда Петар Богосављевић је навео да би држава уместо што форсира измене закона о ГМО, требало да донесе законе којима се штити конвецнионална и органска производња од ГМО, што не било у колизији са неким међународним захтевима.
Он је подсетио да је Привредна комора Србије у сарадњи са владом донела акт о Србији без ГМО као и да је велики број општина у земљи усвојило документа којима штите своју територију од ГМО.
“Србија је сувише мала земља да би дозволила ГМО, јер би то уништило њену конвенционалну и органску производњу”, навео је Богосављевић.
Представници неколико удружења построшача су такође навели да је највећа замерка предложеном Нацрту закона о заштити потрошача уплив државе у сектор заштите потрошача.
Овим законским предлогом предвиђено је формирање Центра за решавање потрошачких спорова који ће функционисати под контролом државе, а готово свуда у свету потрошачима у остваривању права помажу организације невладиног сектора.
Удружења потрошача су најавила стварање савеза независних удружења која се баве заштитом потрошача у Србији, јер су незадовољни условима које је министарство трговине прописало за евиденцију и доказивање репрезентативности ових организација.
Они су такође предочили да чекају мишљење Уставног суда од кога су тражили одговор о одлуци о евидентирању и репрезентативности организација које се баве заштитом потрошача.
Влада ће погрешити ако буде доносила одлуку за или против ГМО, само на основу ставова једне струке-генетичарске, јер то није питање само генетике, већ питање националне одрживости, прехрамбене безбедности земље и њеног економског поробљавања, оценио је данас председник Удружења аграрних економиста Миладин Шеварлић.
Он је, у паузи научног скупа о ГМО у Српској академији наука, изразио бојазан “да влада нема слуха за пољопривреду и да ће увођење ГМО-а, бити забијање глоговог коца у полууништено аграрно биће Србије”. Према његовој оцени, томе може допринети и висок степен корупције у Србији, који је потврдила и ЕУ.
- Мислим да ће моћици и представници ГМ компанија пронаћи вероватно довољан број оних, који ће гласати против економских, националних и одрживих интереса Србије, чак иако буду ишли фазно, да се прво дозволи увоз производа и прерађевина на бази ГМО и њихов пласман код нас, чак и уз видљиво, а не микроскопско обелажавање - казао је Шеварлић.
Он је истакао да је више него сигурно да ће то нанети штету нашој пољопривреди, јер за толики део, наши произвођачи неће имати пласман на сопственом тржишту, изгубићемо и маркетиншку препознатљивост да је Србија земља без ГМО, а онда ће сви тражити додатне анализе и оних производа који нису ГМО.
На нивоу године, директна штета само по основу набавке ГМО семена, за пет биљних врста и разлике у цени продајне вредности износиће око 500 милиона евра. Он је навео пример да ГМ соја костса око 450 евра по тони, обична 550, а органска више од 800.
- Убрзо ћемо изгубити и наше институте са свим банкама аутохтоних сорти и хибрида, а губитак ће бити додатних пола милијарде, што значи да је укупни губитак два пута већи, него што се улаже у развој пољопривреде - казао је Шеварлић. Он је пдосетио да су ГМО усеви у свету били поражавајући по биодиверзитет.
У свету је коришћено “30 модела ГМО, а доминатни су кукуруз, соја, уљана репица, кромпир и пиринач, који су уништили више од 40.000 аутохтоних сорти и хибрида, добијених путем селекције, и неколихо милиона јединки неаграрних биљних врста.
Оне су уништене коришћењем раундапа као тоталног хербицида, као и убацивањем у кукуруз бактерије која производи инсектицид, упозорио је Шеварлић.
Танјуг
Они су подсетили да укидање забране промета ГМО није услов за приступање Србије Светској трговинској организацији нити Европској унији, као што то многи званичници у нашој земљи ових дана тврде.
Представник удружења потрошача “Еколошка визија” Мирољуб Алексић рекао је да су ту по среди неки други интереси и додао да предложеним Нацртом закона о заштити потрошача држава у великој мери обесмишљава потрошачка права.
Он је подсетио да је у Србији последњих година одржано више научних скупова на којима је указивано да је ГМО штетан по људско здравље, многе локалне самоуправе су доносиле акте којима штите своју територију од ГМО, на снази је, као и у многим земљама у свету, закон који се забрањује промет и производња ГМО, а министар пољопривреде Драган Гламочић се залаже за увођење ГМО у Србији.
- Звучи фрапантно изјава министра Гламочића да нема валидних доказа да је ГМО штетна по здравље - рекао је Алексић подсетивши на тврдњу министра спољне и унутрашње трговине Расима Љајића да Србија мора да дозволи ГМО зарад Светске трговинске организације, и да је отпор грађана последица незнања.
С обзиром на то да ће промет ГМО, како сада ствари стоје, највероватније бити дозвољен у Србији, неопходно је у закон о зашити потрошача унети измене које се односе на прецизно декларисање ових производа као и ригорозне казне за непоштовање закона, навео је он.
Алексић је подсетио да је упркос закону који забрањује промет и производњу, ГМО већ присутан у Србији, те да је 2010. године пронађено више од 200 тона ГМО соје на пољима у Србији, што је количина која се не може сматрати експерименталном.
Према његовим речима процењује се да је у Србији тренутно између шест и 10 хиљада хектара прекривено ГМО сојом.
Представник Покрета потрошача Београда Петар Богосављевић је навео да би држава уместо што форсира измене закона о ГМО, требало да донесе законе којима се штити конвецнионална и органска производња од ГМО, што не било у колизији са неким међународним захтевима.
Он је подсетио да је Привредна комора Србије у сарадњи са владом донела акт о Србији без ГМО као и да је велики број општина у земљи усвојило документа којима штите своју територију од ГМО.
“Србија је сувише мала земља да би дозволила ГМО, јер би то уништило њену конвенционалну и органску производњу”, навео је Богосављевић.
Представници неколико удружења построшача су такође навели да је највећа замерка предложеном Нацрту закона о заштити потрошача уплив државе у сектор заштите потрошача.
Овим законским предлогом предвиђено је формирање Центра за решавање потрошачких спорова који ће функционисати под контролом државе, а готово свуда у свету потрошачима у остваривању права помажу организације невладиног сектора.
Удружења потрошача су најавила стварање савеза независних удружења која се баве заштитом потрошача у Србији, јер су незадовољни условима које је министарство трговине прописало за евиденцију и доказивање репрезентативности ових организација.
Они су такође предочили да чекају мишљење Уставног суда од кога су тражили одговор о одлуци о евидентирању и репрезентативности организација које се баве заштитом потрошача.
Влада ће погрешити ако буде доносила одлуку за или против ГМО, само на основу ставова једне струке-генетичарске, јер то није питање само генетике, већ питање националне одрживости, прехрамбене безбедности земље и њеног економског поробљавања, оценио је данас председник Удружења аграрних економиста Миладин Шеварлић.
Он је, у паузи научног скупа о ГМО у Српској академији наука, изразио бојазан “да влада нема слуха за пољопривреду и да ће увођење ГМО-а, бити забијање глоговог коца у полууништено аграрно биће Србије”. Према његовој оцени, томе може допринети и висок степен корупције у Србији, који је потврдила и ЕУ.
- Мислим да ће моћици и представници ГМ компанија пронаћи вероватно довољан број оних, који ће гласати против економских, националних и одрживих интереса Србије, чак иако буду ишли фазно, да се прво дозволи увоз производа и прерађевина на бази ГМО и њихов пласман код нас, чак и уз видљиво, а не микроскопско обелажавање - казао је Шеварлић.
Он је истакао да је више него сигурно да ће то нанети штету нашој пољопривреди, јер за толики део, наши произвођачи неће имати пласман на сопственом тржишту, изгубићемо и маркетиншку препознатљивост да је Србија земља без ГМО, а онда ће сви тражити додатне анализе и оних производа који нису ГМО.
На нивоу године, директна штета само по основу набавке ГМО семена, за пет биљних врста и разлике у цени продајне вредности износиће око 500 милиона евра. Он је навео пример да ГМ соја костса око 450 евра по тони, обична 550, а органска више од 800.
- Убрзо ћемо изгубити и наше институте са свим банкама аутохтоних сорти и хибрида, а губитак ће бити додатних пола милијарде, што значи да је укупни губитак два пута већи, него што се улаже у развој пољопривреде - казао је Шеварлић. Он је пдосетио да су ГМО усеви у свету били поражавајући по биодиверзитет.
У свету је коришћено “30 модела ГМО, а доминатни су кукуруз, соја, уљана репица, кромпир и пиринач, који су уништили више од 40.000 аутохтоних сорти и хибрида, добијених путем селекције, и неколихо милиона јединки неаграрних биљних врста.
Оне су уништене коришћењем раундапа као тоталног хербицида, као и убацивањем у кукуруз бактерије која производи инсектицид, упозорио је Шеварлић.
Танјуг
