КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
  • Крагујевац без ГМО
    • Аутор Декларације >
      • Др Шеварлић: Спречавање узгоја ГМ соје - као
      • Презентација: ГМО у Србији
      • Онлајн медији: Шеварлић >
        • “Џепни уговори” трују Србију
        • Из српских задруга "нестало" више од 400.000 хекта&
        • Мутанти у тањиру
        • Народ је против
        • Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потре&#
        • Тројански коњ за српски тањир
        • Због ГМО ћемо губити милијарде
        • ГМО није питање генетике, већ националне о
        • Пооштрити примену закона о ГМО
        • У 167 земаља у свету није дозвољен ни узгој, ни 
      • Видео: Шеварлић
    • Први одговори крагујевачких НВО о Маршу п
    • Марш против Монсанта и у Крагујевцу?
    • Службени лист: Декларација о ГМО
    • Да нас држава чује – не треба нам ГМО!
    • Усвојена Декларација: Крагујевац без ГМО
    • Одборници Крагујевца одлучују о Декларац
    • Градско веће Крагујевца за Декларацију
    • Питање за ГО парламентарних странака
    • Акција: Потпиши "НЕ ЖЕЛИМ ГМО!"
    • Гостовање на Радио Крагујевцу, 9. 12. 2013.
    • Трибина КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО >
      • Презентација: Крагујевац и Србија без ГМО
      • Снимак трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ GMO
      • Прилог РТК: Трибина против ГМО
      • Агенција Танјуг на трибини
      • Писмо проф. Димитријевића Крагујевчанима
      • Подршка Крагујевцу без ГМО
      • Најава трибине КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО
    • АНКЕТА: Да ли си против ГМО у Крагујевцу?
  • Предлагачи
    • Самоуправа
  • Србија без ГМО
    • Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији ни
    • Председник Николић о ГМО: И ја сам против то&
    • Шеварлић: Нико није одговарао због узгоја '&#
    • Најпаметнија одлука за 10 година
    • Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Novi Sad : Petrović, Monsanto Srbija
    • Ковин – следећа општина против ГМО
    • Произведен је "плазма милки сендвич" - не сад
    • Једногласно, и Лапово против ГМО
    • Ускоро први српски производ са ознаком НЕ 
    • Лебане без ГМО
    • Градови и општине Србије против ГМО
    • Скупштина Србије о ГМО
  • Документи
    • Закон о безбедности хране
    • CI: Biosafety Project Report
    • Прво јавно слушање на тему 'Утицај ГМО'
    • Криминалитет 'белог оковратника' у индуст
    • Истраживање Библиотека Народне скупштин
    • Анализа о дозвољености производње и употl
    • Устав Републике Србије
    • Устав Мађарске
    • Закон о ГМО
    • Прва Декларација против ГМО у Србији
    • Како избећи ГМ храну
    • Презентација базирана на књигама "Генетсl
    • Статистика у свету
    • No scientific consensus on GMO safety
    • GMO Myths and Truths
  • Чланци
    • Кад Французи забране ГМО, они то учине трај&#
    • У Вермонту (САД) предложен закон о обележав&#
    • Медведев: Русија неће увозити ГМО произво >
      • GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima
    • Француска забранила Монсанто >
      • ГМО јабука ускоро на столу?
    • ГМ храна – Пандорина кутија >
      • Нови ГМО парадајз из Канаде, стара забрана &#
    • Aко буде избора, одржати и референдум о ГMO >
      • Градови Србије се удружују против ГМО
    • Са ГМО има зависности и ризика, нема контро&# >
      • ДНК из ГМ биљака може се пренети на људе
    • Генетске мутације биљака убијају људе >
      • Заустављена изградња Монсантове фабрике
    • Опасна игра генима >
      • Писмо српског сељака Дачићу и Гламочићу
    • Љајић: Законом против ГМО >
      • ГМО Капитализам
    • Србија потписница Дунав соја Декларације >
      • Зашто ГМО изазива забринутост?
    • Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО >
      • Пожега: Одборници одлучили да протерају Г
    • Произвођачи соје траже ознаку за храну бе >
      • ГМО храна стиже на рафове без јасних ознак
    • Скуп против ГMO у Београду >
      • Милиони људи у свету устали против ГМО!
    • Позив професора Шеварлића >
      • За Србију без ГМО
    • СТО одбила Србију због ГМО хране >
      • ГМО компаније нам пишу законе
    • ЗАГРЛИМО СКУПШТИНУ ПРОТИВ ГМО >
      • Борба око „хране за Франкенштајна”
    • Етикете крију мутиране гене >
      • ГМО би уништио пчеларство Србије
    • Испод жита гурају ГМ законе >
      • Генетичар Трбовић: Страх од ГМ хране оправ
    • Стварање ГМО производа није под контролоl >
      • Нису нам потребне ГМО биљке
    • ГМО уцена >
      • Мутанти прете тржишту Србије
    • Будућност су људи који се баве органском п >
      • Жеља Џејмија Оливера: Научити свако дете о &#
    • Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потроm
  • Видео
    • Интервју др Арпада Пустајиа - превод на срп&#
    • ГМО - Светска опасност, превод на српски
    • Семена смрти - превод на српски
    • Шта је ГМО? - Објашњено у једном минуту
    • ГМО рулет - анимирани преглед
    • Без превода
  • Фото
  • О ГМО
    • Храна будућности или биотероризам >
      • Делови из књиге
    • Френ Реј: Семе (трилер)
    • Технологија самоуништења (Јошт/Кокс)

ГМО није питање генетике, већ националне одрживости

Picture
Држава би требало да доноси законе који штите домаћу конвенционалну и органску пољопривредну производњу, а не да форсира измене закона којима се дозвољава промет ГМО производа, истакли су представници неколико удружења потрошача на данашњој конференцији за новинаре.

Они су подсетили да укидање забране промета ГМО није услов за приступање Србије Светској трговинској организацији нити Европској унији, као што то многи званичници у нашој земљи ових дана тврде.
 
Представник удружења потрошача “Еколошка визија” Мирољуб Алексић рекао је да су ту по среди неки други интереси и додао да предложеним Нацртом закона о заштити потрошача држава у великој мери обесмишљава потрошачка права.
 
Он је подсетио да је у Србији последњих година одржано више научних скупова на којима је указивано да је ГМО штетан по људско здравље, многе локалне самоуправе су доносиле акте којима штите своју територију од ГМО, на снази је, као и у многим земљама у свету, закон који се забрањује промет и производња ГМО, а министар пољопривреде Драган Гламочић се залаже за увођење ГМО у Србији.
 
- Звучи фрапантно изјава министра Гламочића да нема валидних доказа да је ГМО штетна по здравље - рекао је Алексић подсетивши на тврдњу министра спољне и унутрашње трговине Расима Љајића да Србија мора да дозволи ГМО зарад Светске трговинске организације, и да је отпор грађана последица незнања.
 
С обзиром на то да ће промет ГМО, како сада ствари стоје, највероватније бити дозвољен у Србији, неопходно је у закон о зашити потрошача унети измене које се односе на прецизно декларисање ових производа као и ригорозне казне за непоштовање закона, навео је он.
 
Алексић је подсетио да је упркос закону који забрањује промет и производњу, ГМО већ присутан у Србији, те да је 2010. године пронађено више од 200 тона ГМО соје на пољима у Србији, што је количина која се не може сматрати експерименталном.
 
Према његовим речима процењује се да је у Србији тренутно између шест и 10 хиљада хектара прекривено ГМО сојом.
 
Представник Покрета потрошача Београда Петар Богосављевић је навео да би држава уместо што форсира измене закона о ГМО, требало да донесе законе којима се штити конвецнионална и органска производња од ГМО, што не било у колизији са неким међународним захтевима.
 
Он је подсетио да је Привредна комора Србије у сарадњи са владом донела акт о Србији без ГМО као и да је велики број општина у земљи усвојило документа којима штите своју територију од ГМО.
 
“Србија је сувише мала земља да би дозволила ГМО, јер би то уништило њену конвенционалну и органску производњу”, навео је Богосављевић.

Представници неколико удружења построшача су такође навели да је највећа замерка предложеном Нацрту закона о заштити потрошача уплив државе у сектор заштите потрошача.
 
Овим законским предлогом предвиђено је формирање Центра за решавање потрошачких спорова који ће функционисати под контролом државе, а готово свуда у свету потрошачима у остваривању права помажу организације невладиног сектора.
 
Удружења потрошача су најавила стварање савеза независних удружења која се баве заштитом потрошача у Србији, јер су незадовољни условима које је министарство трговине прописало за евиденцију и доказивање репрезентативности ових организација.
 
Они су такође предочили да чекају мишљење Уставног суда од кога су тражили одговор о одлуци о евидентирању и репрезентативности организација које се баве заштитом потрошача.
  
Влада ће погрешити ако буде доносила одлуку за или против ГМО, само на основу ставова једне струке-генетичарске, јер то није питање само генетике, већ питање националне одрживости, прехрамбене безбедности земље и њеног економског поробљавања, оценио је данас председник Удружења аграрних економиста Миладин Шеварлић.
 
Он је, у паузи научног скупа о ГМО у Српској академији наука, изразио бојазан “да влада нема слуха за пољопривреду и да ће увођење ГМО-а, бити забијање глоговог коца у полууништено аграрно биће Србије”. Према његовој оцени, томе може допринети и висок степен корупције у Србији, који је потврдила и ЕУ.
 
- Мислим да ће моћици и представници ГМ компанија пронаћи вероватно довољан број оних, који ће гласати против економских, националних и одрживих интереса Србије, чак иако буду ишли фазно, да се прво дозволи увоз производа и прерађевина на бази ГМО и њихов пласман код нас, чак и уз видљиво, а не микроскопско обелажавање - казао је Шеварлић.

Он је истакао да је више него сигурно да ће то нанети штету нашој пољопривреди, јер за толики део, наши произвођачи неће имати пласман на сопственом тржишту, изгубићемо и маркетиншку препознатљивост да је Србија земља без ГМО, а онда ће сви тражити додатне анализе и оних производа који нису ГМО.
 
На нивоу године, директна штета само по основу набавке ГМО семена, за пет биљних врста и разлике у цени продајне вредности износиће око 500 милиона евра. Он је навео пример да ГМ соја костса око 450 евра по тони, обична 550, а органска више од 800.
 
- Убрзо ћемо изгубити и наше институте са свим банкама аутохтоних сорти и хибрида, а губитак ће бити додатних пола милијарде, што значи да је укупни губитак два пута већи, него што се улаже у развој пољопривреде - казао је Шеварлић. Он је пдосетио да су ГМО усеви у свету били поражавајући по биодиверзитет.
 
У свету је коришћено “30 модела ГМО, а доминатни су кукуруз, соја, уљана репица, кромпир и пиринач, који су уништили више од 40.000 аутохтоних сорти и хибрида, добијених путем селекције, и неколихо милиона јединки неаграрних биљних врста.
 
Оне су уништене коришћењем раундапа као тоталног хербицида, као и убацивањем у кукуруз бактерије која производи инсектицид, упозорио је Шеварлић.

Танјуг 


Powered by Create your own unique website with customizable templates.