Мутанти прете тржишту Србије
Да ли ће Србија и званично отворити врата генетски модификованој храни, питање је о којем се расправљало на првом јавном слушању у Дому Народне скупштине на тему "Утицај генетички модификованих организама на животну средину и здравље"
Српски закон о генетски модификованим организмима је вишеструки проблем. Није рестриктиван, није резултат рада струке, нити је усклађен са прописима Светске трговинске организације, као ни са одређеним прописима Европске уније.
- Став Светске трговинске организација је да се не може забранити извоз и увоз било ког прооизвода, па самим тим ни ГМО - истакли су у уторак преставници Министарства унутрашње и спољне трговине. Према њиховим правилима, чланице СТО могу онемогућити увоз одређених производа на основу процене ризика. Црна Гора је недавно постала чланица СТО, а према њиховим законима, промет ГМО је забрањен, ако не постоје анализе о степену ризика.
Правилима Светске трговинске организације ограничава се трговина једино код оних производа који се сматрају опасним, за шта су потребни и научни докази. Код генетски модификованих производа не постоји независне анализе да су ризични за здравље, па се самим тим трговина овим намирницама не може ни ограничити.
- У Србији смо све урадили како треба, па нам само ГМО фали - ироничан је био проф. др Миодраг Димитријевић, са Кетедре са генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду. - ГМО је још један корак у сужавању слободе производње хране. Ко сам себи може да пуни тањир, он је независан у сваком смислу.
Аграрни стручњаци, наиме, сматрају да би штета од генетски модификованих производа у српској пољопривреди била катастрофална. С обзиром на то да би ГМО семе уништило домаће, сваке године бисмо били приморани да га увозимо. И на то бисмо годишње трошили стотине милиона евра.
Учесници скупа су затражили строжу стручну контролу производње и стављања у промет генетски модификованих организама, нарочито код хране.
Лобисти
Да у Србији не постоји контрола сејања ГМО, како се чуло у Дому Народне скупштине, показао је и податак да је 2003. године засејано 1.000 хектара генетски модификоване соје само у Војводини, а надлежне инспекције нису могле ништа да ураде. На скупу је постављено и питање да ли у Влади постоје ГМО лобисти.
Новости
Српски закон о генетски модификованим организмима је вишеструки проблем. Није рестриктиван, није резултат рада струке, нити је усклађен са прописима Светске трговинске организације, као ни са одређеним прописима Европске уније.
- Став Светске трговинске организација је да се не може забранити извоз и увоз било ког прооизвода, па самим тим ни ГМО - истакли су у уторак преставници Министарства унутрашње и спољне трговине. Према њиховим правилима, чланице СТО могу онемогућити увоз одређених производа на основу процене ризика. Црна Гора је недавно постала чланица СТО, а према њиховим законима, промет ГМО је забрањен, ако не постоје анализе о степену ризика.
Правилима Светске трговинске организације ограничава се трговина једино код оних производа који се сматрају опасним, за шта су потребни и научни докази. Код генетски модификованих производа не постоји независне анализе да су ризични за здравље, па се самим тим трговина овим намирницама не може ни ограничити.
- У Србији смо све урадили како треба, па нам само ГМО фали - ироничан је био проф. др Миодраг Димитријевић, са Кетедре са генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду. - ГМО је још један корак у сужавању слободе производње хране. Ко сам себи може да пуни тањир, он је независан у сваком смислу.
Аграрни стручњаци, наиме, сматрају да би штета од генетски модификованих производа у српској пољопривреди била катастрофална. С обзиром на то да би ГМО семе уништило домаће, сваке године бисмо били приморани да га увозимо. И на то бисмо годишње трошили стотине милиона евра.
Учесници скупа су затражили строжу стручну контролу производње и стављања у промет генетски модификованих организама, нарочито код хране.
Лобисти
Да у Србији не постоји контрола сејања ГМО, како се чуло у Дому Народне скупштине, показао је и податак да је 2003. године засејано 1.000 хектара генетски модификоване соје само у Војводини, а надлежне инспекције нису могле ништа да ураде. На скупу је постављено и питање да ли у Влади постоје ГМО лобисти.
Новости
