Др Миладин Шеварлић – Да ли су Србији потребни Данајски дарови?
„Због чега се власници патената за генетски модификоване пољопривредне производе буне против њиховог обележавања. Ако сматрају да су ти производи нешкодљиви, немају разлога да их отворено не рекламирају“, каже др Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста Србије
Eвропска банка за реконструкцију и развој – European Bank for Reconstruction and Development (ЕБРД) објавила је на свом сајту (16. октобар 2012) намеру да финансијски подржи активности Монсанта у Србији и неколико околних земаља.
После уводних „умирујућих“ пасажа о „искључивању из банчиних активности инвестиција везаних за коришћење или трговину с генетски модификованим организмима“ следи у овом тексту објављена кључна формулација, може се рећи лингвистичка бравура, о могућности да се „после уводних активности и добијања сагласности ЕБР Борда – иницијална намера промени и у пројекат финансијске подршке укључе и ГМ производи“.
У очекивању коначне одлуке ЕБРД-а, и правног тумачење текста, обратили смо се др Миладину Шеварлићу, шефу Катедре економске пољопривреде и тржишта на Институту за агроекономију у Београду, и председнику Друштва аграрних економиста Србије, да нам каже да ли „ГМО нема алтернативу“ и у којем правцу би Србија, у овом тренутку, морала да крене.
Ви сте један од ретких стручњака у Србији који се јавно успротивио вршљању агробизнис картела и увођењу у ланац исхране генетски модификованих производа. Гледано с економског аспекта, ваши аргументи су необориви.
Ја само питам због чега се власници патената на генетски модификоване пољопривредне производе буне против њиховог обележавања. Ако сматрају да су производи нешкодљиви, немају разлога да их отворено не рекламирају. У историји маркетинга није познат случај да произвођач крије карактеристике производа, сем ако не жели да избегне одговорност за последице. У Калифорнији се 6. новембра одлучује о обележавању ГМ хране. Уколико већина становника одлучи да ГМО храна мора бити видно обележена, биће то први велики корак ка истинском „праву на избор“, које толико заговарају. Постоји још један проблем у вези са дозволом увоза: ко ће одговарати пред судом за евентуалне последице по здравље које се покажу после дуже конзумације. Да ли ће одговарати компанија или држава? Ту је и огромна економска штета по нашу државу, с обзиром на то да се узлази у неравноправну тржишну утакмицу у којој се не ради само о освајању тржишта од стране агрокорпорација као што је „Монсанто“, већ губимо и на страним тржиштима на која извозимо наше семе. Они желе да униште конкуренцију на том пољу, а замислите колики ће бити губитак за Србију ако се милион и двеста хиљада хектара под кукурузом засеје њиховим семеном.
Мара Кнежевић Керн
Печат
8. 11. 2012.
Eвропска банка за реконструкцију и развој – European Bank for Reconstruction and Development (ЕБРД) објавила је на свом сајту (16. октобар 2012) намеру да финансијски подржи активности Монсанта у Србији и неколико околних земаља.
После уводних „умирујућих“ пасажа о „искључивању из банчиних активности инвестиција везаних за коришћење или трговину с генетски модификованим организмима“ следи у овом тексту објављена кључна формулација, може се рећи лингвистичка бравура, о могућности да се „после уводних активности и добијања сагласности ЕБР Борда – иницијална намера промени и у пројекат финансијске подршке укључе и ГМ производи“.
У очекивању коначне одлуке ЕБРД-а, и правног тумачење текста, обратили смо се др Миладину Шеварлићу, шефу Катедре економске пољопривреде и тржишта на Институту за агроекономију у Београду, и председнику Друштва аграрних економиста Србије, да нам каже да ли „ГМО нема алтернативу“ и у којем правцу би Србија, у овом тренутку, морала да крене.
Ви сте један од ретких стручњака у Србији који се јавно успротивио вршљању агробизнис картела и увођењу у ланац исхране генетски модификованих производа. Гледано с економског аспекта, ваши аргументи су необориви.
Ја само питам због чега се власници патената на генетски модификоване пољопривредне производе буне против њиховог обележавања. Ако сматрају да су производи нешкодљиви, немају разлога да их отворено не рекламирају. У историји маркетинга није познат случај да произвођач крије карактеристике производа, сем ако не жели да избегне одговорност за последице. У Калифорнији се 6. новембра одлучује о обележавању ГМ хране. Уколико већина становника одлучи да ГМО храна мора бити видно обележена, биће то први велики корак ка истинском „праву на избор“, које толико заговарају. Постоји још један проблем у вези са дозволом увоза: ко ће одговарати пред судом за евентуалне последице по здравље које се покажу после дуже конзумације. Да ли ће одговарати компанија или држава? Ту је и огромна економска штета по нашу државу, с обзиром на то да се узлази у неравноправну тржишну утакмицу у којој се не ради само о освајању тржишта од стране агрокорпорација као што је „Монсанто“, већ губимо и на страним тржиштима на која извозимо наше семе. Они желе да униште конкуренцију на том пољу, а замислите колики ће бити губитак за Србију ако се милион и двеста хиљада хектара под кукурузом засеје њиховим семеном.
Мара Кнежевић Керн
Печат
8. 11. 2012.
