Снежана Богосављевић-Бошковић: Србији није потребна ГМО храна
Са аспекта наше пољопривреде, сматрам да Србији није потребна ГМО храна јер располажемо великим потенцијалима за производњу хране досадашњим технологијама
Саопштење за јавност проф. др Снежане Богосављевић-Бошковић, народне посланице СПС у Народној скупштини Републике Србије:
Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду НС Републике Србије, чији сам и ја члан, јуче и данас заседа у нашем граду. Непосредан повод за одржавање ове седнице је пројекат којим је комисија за расподелу средстава за подстицаје у пољопривреди Скупштине Града Чачка конкурисала код ресорног министарства за материјалну подршку. Циљ пројекта је подршка развоју говедарства нашег краја.
Искористили смо могућност одржавања седнице Одбора ван седишта Народне Скупштине. Тако, после Чајетине, Суботице и Сврљига, Одбор заседа овде у Чачку.
Материјална подршка одржавању ових седница обезбеђена је преко пројекта Уједињених нација, УНДП.
Све време била сам упућена у израду овог пројекта и сматрам да је врло квалитетан и да завређује пажњу и помоћ у реализацији.
На дневном реду ове седнице су и друге теме важне за побољшање стања пољопривреде на подручју наше Општине.
Код утврђивања дневног реда ове седнице, инсистирала сам да једна од тачака дневног реда буде везана за производњу, промет и употребу ГМО у храни за животиње и човека.
Већ дуже време се у јавност пласирају најразличитије информације везане за ову тему којима се ствара забуна, страх и паника код становништва. Разне групе и појединци дају себи за право да дају своје мишљење и износе непроверене информације о овако важној и осетљивој теми.
Из Чачка је потекла иницијатива и усвојена је прва декларација против ГМО, а после тога је по принципу домино ефекта усвојена у више Скупштина Градова и Општина.
Декларације су биле повод и прозивања народних посланика, проглашавања за ГМО лобисте итд. Да би се ова питања разјаснила и прекинуло са праксом беспотребног ширења панике и узнемиравања јавности Одбор и ја лично смо позвали Министра проф. др Драгана Гламочића да са својим сарадницима који су најкомпетентнији за ова питања буду присутни на седници и дају одговоре на сва питања везана за ову тему. Поред тога први пут се врши и директан пренос овакве седнице путем интернета, тако да сви заинтересовани могу да прате рад ове седнице.
После четворочасовне расправе у којој су учествовали, поред чланова одбора и сви заинтересовани, отклоњене су многе недоумице везане за ову тему.
Министар је у свом изјашњавању на седници одбора, а и у изјави за медије био потпуно јасан: Новим законом неће бити дозвољена производња и промет ГМО за људску исхрану. Најавио је да ће нови закон, који је у припреми, по овим питањима бити строжији од досадашњег.
Током јучерашњег дела седнице Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду своје излагање је имала и народна посланица проф. др Снежана Богосављевић-Бошковић. Поред осталог, она је у свом говору рекла и следеће:
Изузетно сам задовољна што се oва седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду НСР Србије одржава данас у Чачку.
Захваљујем се члановима Комисије за расподелу средстава за подстицаје у пољопривреди града Чачка за исказану иницијативу за одржавање седнице Одбора за пољопривреду републичке скупштине у нашем граду.
Стицај околности је да је данашња прва тачка дневног реда симболички везана управо за град Чачак. Чачак је град у коме је усвојена прва декларација против ГМО. После Чачка сличне декларације усвојило је више Скупштина градова и општина.
Ja се нисам у довољној мери бавила ГМО тако да не сматрам себе компетентном за ову област, али знам да имамо врхунске стручњаке који могу и треба да дају свој суд о свим аспектима коришћења ГМО у храни за животиње и човека.
Нисам се бавила ни законским регулативама, али сматрам да је данашње излагање представника Министарства на ову тему итекако важно, значајно и корисно. Посебно ако се имају у виду најразличитије информације које се свакодневно пласирају у јавност путем штампе и других медија о томе како су поједине земље законом уредиле питања везана за производњу, промет и употребу ГМО.
Да би се избегле забуне, дезинформације, страх и паника најшире јавности упућујем апел нашим компетентним стручњацима да се о овим питањима jасно изјасне и апел новинарима да управо овим стручњацима дају више простора у својим медијима.
Са аспекта наше пољопривреде, сматрам да Србији није потребна ГМО храна јер располажемо великим потенцијалима за производњу хране досадашњим технологијама.
Наиме, процене стручњака су да када бисмо на прави начин искористили наше природне ресурсе могли бисмо да произведемо хране далеко више него што су то потребе нашег становништва. Дакле, могли би да обезбедимо и значајне количине пољопривредних и прехрамбених производа за извоз.
Поред тога, и овом приликом желим да истакнем да сматрам да наша земља поседује изванредне потенцијале за производњу органске хране,као што су:
- подручја са плодним и незагађеним земљиштем, што је основни услов за отпочињање ове производње,
- повољне и друге агроеколошке услове,
- тренутно велики број малих газдинстава за која би ова производња могла да буде рационално решење и
- велике могућности пласмана ових производа који су високо цењени као храна посебног и гарантованог квалитета.
Такође, желим да још једном укажем на закључке једног великог међународног тима пољопривредних стручњака и научника окупљених у пројекту УН – на тему Међународна процена пољопривредног знања, науке и технологије за будућност- а који кажу да је пољопривреда, посебно она која се бави органском производњом и која се одвија на малим газдинствима, један од 4 главна сектора за отварање милиона нових радних места у 21. веку.
О органски произведеној храни данас многи говоре. Често је помињу као алтернативу ГМО храни. Сматрам, ипак, да се о овој производњи и њеној технологији код нас, данас још увек мало зна, а још мање је она заступљена у нашој пољопривредној пракси. Слика о овоме била би сигурно другачија да умемо више и боље да користимо стечена стручна знања наших дипломираних инжењера пољопривреде.
Из свих претходно наведених разлога, предлажем господину Министру и његовим сарадницима да именују један стручан тим који би израдио СТРАТЕГИЈУ РАЗВОЈА ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У СРБИЈИ.
Сматрам да би ова стратегија и њена имплементација у пракси била решење и да би дала одговоре на многа питања и дилеме у области наше пољопривреде, а које су иначе, jедним делом, предмет и наше данашње седнице.
Извор: Озон Прес
30. 11. 2013.
БИОГРАФИЈА ПОСЛАНИЦЕ
Саопштење за јавност проф. др Снежане Богосављевић-Бошковић, народне посланице СПС у Народној скупштини Републике Србије:
Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду НС Републике Србије, чији сам и ја члан, јуче и данас заседа у нашем граду. Непосредан повод за одржавање ове седнице је пројекат којим је комисија за расподелу средстава за подстицаје у пољопривреди Скупштине Града Чачка конкурисала код ресорног министарства за материјалну подршку. Циљ пројекта је подршка развоју говедарства нашег краја.
Искористили смо могућност одржавања седнице Одбора ван седишта Народне Скупштине. Тако, после Чајетине, Суботице и Сврљига, Одбор заседа овде у Чачку.
Материјална подршка одржавању ових седница обезбеђена је преко пројекта Уједињених нација, УНДП.
Све време била сам упућена у израду овог пројекта и сматрам да је врло квалитетан и да завређује пажњу и помоћ у реализацији.
На дневном реду ове седнице су и друге теме важне за побољшање стања пољопривреде на подручју наше Општине.
Код утврђивања дневног реда ове седнице, инсистирала сам да једна од тачака дневног реда буде везана за производњу, промет и употребу ГМО у храни за животиње и човека.
Већ дуже време се у јавност пласирају најразличитије информације везане за ову тему којима се ствара забуна, страх и паника код становништва. Разне групе и појединци дају себи за право да дају своје мишљење и износе непроверене информације о овако важној и осетљивој теми.
Из Чачка је потекла иницијатива и усвојена је прва декларација против ГМО, а после тога је по принципу домино ефекта усвојена у више Скупштина Градова и Општина.
Декларације су биле повод и прозивања народних посланика, проглашавања за ГМО лобисте итд. Да би се ова питања разјаснила и прекинуло са праксом беспотребног ширења панике и узнемиравања јавности Одбор и ја лично смо позвали Министра проф. др Драгана Гламочића да са својим сарадницима који су најкомпетентнији за ова питања буду присутни на седници и дају одговоре на сва питања везана за ову тему. Поред тога први пут се врши и директан пренос овакве седнице путем интернета, тако да сви заинтересовани могу да прате рад ове седнице.
После четворочасовне расправе у којој су учествовали, поред чланова одбора и сви заинтересовани, отклоњене су многе недоумице везане за ову тему.
Министар је у свом изјашњавању на седници одбора, а и у изјави за медије био потпуно јасан: Новим законом неће бити дозвољена производња и промет ГМО за људску исхрану. Најавио је да ће нови закон, који је у припреми, по овим питањима бити строжији од досадашњег.
Током јучерашњег дела седнице Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду своје излагање је имала и народна посланица проф. др Снежана Богосављевић-Бошковић. Поред осталог, она је у свом говору рекла и следеће:
Изузетно сам задовољна што се oва седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду НСР Србије одржава данас у Чачку.
Захваљујем се члановима Комисије за расподелу средстава за подстицаје у пољопривреди града Чачка за исказану иницијативу за одржавање седнице Одбора за пољопривреду републичке скупштине у нашем граду.
Стицај околности је да је данашња прва тачка дневног реда симболички везана управо за град Чачак. Чачак је град у коме је усвојена прва декларација против ГМО. После Чачка сличне декларације усвојило је више Скупштина градова и општина.
Ja се нисам у довољној мери бавила ГМО тако да не сматрам себе компетентном за ову област, али знам да имамо врхунске стручњаке који могу и треба да дају свој суд о свим аспектима коришћења ГМО у храни за животиње и човека.
Нисам се бавила ни законским регулативама, али сматрам да је данашње излагање представника Министарства на ову тему итекако важно, значајно и корисно. Посебно ако се имају у виду најразличитије информације које се свакодневно пласирају у јавност путем штампе и других медија о томе како су поједине земље законом уредиле питања везана за производњу, промет и употребу ГМО.
Да би се избегле забуне, дезинформације, страх и паника најшире јавности упућујем апел нашим компетентним стручњацима да се о овим питањима jасно изјасне и апел новинарима да управо овим стручњацима дају више простора у својим медијима.
Са аспекта наше пољопривреде, сматрам да Србији није потребна ГМО храна јер располажемо великим потенцијалима за производњу хране досадашњим технологијама.
Наиме, процене стручњака су да када бисмо на прави начин искористили наше природне ресурсе могли бисмо да произведемо хране далеко више него што су то потребе нашег становништва. Дакле, могли би да обезбедимо и значајне количине пољопривредних и прехрамбених производа за извоз.
Поред тога, и овом приликом желим да истакнем да сматрам да наша земља поседује изванредне потенцијале за производњу органске хране,као што су:
- подручја са плодним и незагађеним земљиштем, што је основни услов за отпочињање ове производње,
- повољне и друге агроеколошке услове,
- тренутно велики број малих газдинстава за која би ова производња могла да буде рационално решење и
- велике могућности пласмана ових производа који су високо цењени као храна посебног и гарантованог квалитета.
Такође, желим да још једном укажем на закључке једног великог међународног тима пољопривредних стручњака и научника окупљених у пројекту УН – на тему Међународна процена пољопривредног знања, науке и технологије за будућност- а који кажу да је пољопривреда, посебно она која се бави органском производњом и која се одвија на малим газдинствима, један од 4 главна сектора за отварање милиона нових радних места у 21. веку.
О органски произведеној храни данас многи говоре. Често је помињу као алтернативу ГМО храни. Сматрам, ипак, да се о овој производњи и њеној технологији код нас, данас још увек мало зна, а још мање је она заступљена у нашој пољопривредној пракси. Слика о овоме била би сигурно другачија да умемо више и боље да користимо стечена стручна знања наших дипломираних инжењера пољопривреде.
Из свих претходно наведених разлога, предлажем господину Министру и његовим сарадницима да именују један стручан тим који би израдио СТРАТЕГИЈУ РАЗВОЈА ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У СРБИЈИ.
Сматрам да би ова стратегија и њена имплементација у пракси била решење и да би дала одговоре на многа питања и дилеме у области наше пољопривреде, а које су иначе, jедним делом, предмет и наше данашње седнице.
Извор: Озон Прес
30. 11. 2013.
БИОГРАФИЈА ПОСЛАНИЦЕ
