Рашић: Србија нема ниједан разлог за ГМО
Директор Ветеринарског института за Шумадију и Поморавље у Јагодини Зоран Рашић изјавио је да Србија нема ниједан разлог да користи генетски модификоване организаме (ГМО).
'Шта више, треба деловати у супротном правцу ка комерцијалној и органској пољопривредној производњи за коју знамо да има добар економски ефекат, није штетна по здравље и обезбеђује сигуран еколошки опстанак', рекао је Рашић Тањугу.
Рашић је казао да се треба придржавати домаћег закона о безбедности хране и да 'храну за коју немамо научне доказе да је безбедна не корстимо', и додао да 'ауторитети још нису одговорили да ли ће будуће генерације имати проблема због коришћења прадајиза који је укрштен генетским материјалом морских риба'.
Он је подсетио на болест 'лудих крава', са озбиљним последицама по здравље људи, која је настала покушајем да се биљоједи хране коштаним и рибљим брашном.
'Јуче смо имали састанак са циљем да се покрене иницијатива и донесе декларација, која ће бити предата Скупштини града Јагодине, да ово подручје буде ослобођено од ГМО', казао је Рашић.
Рашић је рекао да Србија од 2009. године има добар закон који регулише проблем ГМО, наводећи да је влада, када је он био помоцник министра пољопривреде до 2004. године, 'заступала став да Србији не треба ГМО'.
Када се говори о проблемима ГМО, он сматра да треба одговорити на бар три питања - која је уопште била иницијална идеја за формирање ГМО, какав је утицај ГМО на здравље људи и животиња и какав је економски ефекат од коришћења ГМО.
Иницијална идеја у земљама које су почеле да производе ГМО била је да заштите пољопривредне културе од штеточина које су правиле проблеме - инсеката и разних микроорганизама, рекао је он и додао да у Поморавском округу таквих проблема нема и да ниједна млекара у Округу није на списку проблематичних због афлатоксина.
Рашић, који је специјалиста микробиологије, истакао је да је 'стручна јавност подељена о томе какав је утицај ГМО на здравље људи и животиња, па произвођачи ГМО не преузимају одговорност на себе за евентуалне последице по здравље људи и животиња'.
'Пре 30-40 година, када је човек покушао да од биљоједа направи месоједа и почео преживарима да у храну додаје меснато коштано и рибље брашно, добили смо нови инфект, узрочнике нових болести које нисмо имали код животиња, болест лудих крава са последицама које остављају на здравље људи', рекао је Рашић.
Рашић је истакао да се 'још није појавио ауторитет који ће да каже да будуће генерације неће имати никаквих проблема ако користе парадајз који је укрштен генетским материјалом риба из мора'.
Поствља се питање зашто је забрањена употреба меда и пчелињих производа у ЕУ од пчела које су биле у контакту с генетски модификованим биљкама, упитао је он.
Када је реч о економском ефекту, он наводи да у свету има око 160 милиона хектара под генетски модификованим биљкама и 'ми ту, рецимо са, например 1,2 милиона хектара под кукрузом не можемо бити конкурентни'.
'Морали би смо да увозимо семе генетски модификованог кукуруза, за које би нам годишње требало око 100 милиона евра. Наш спољно-трговински биланс пољопривреде је око милијарду евра, то значи да би га, по том основу анулирали за десет година', рекао је Рашић.
Агропартнер
15. 4. 2013.
'Шта више, треба деловати у супротном правцу ка комерцијалној и органској пољопривредној производњи за коју знамо да има добар економски ефекат, није штетна по здравље и обезбеђује сигуран еколошки опстанак', рекао је Рашић Тањугу.
Рашић је казао да се треба придржавати домаћег закона о безбедности хране и да 'храну за коју немамо научне доказе да је безбедна не корстимо', и додао да 'ауторитети још нису одговорили да ли ће будуће генерације имати проблема због коришћења прадајиза који је укрштен генетским материјалом морских риба'.
Он је подсетио на болест 'лудих крава', са озбиљним последицама по здравље људи, која је настала покушајем да се биљоједи хране коштаним и рибљим брашном.
'Јуче смо имали састанак са циљем да се покрене иницијатива и донесе декларација, која ће бити предата Скупштини града Јагодине, да ово подручје буде ослобођено од ГМО', казао је Рашић.
Рашић је рекао да Србија од 2009. године има добар закон који регулише проблем ГМО, наводећи да је влада, када је он био помоцник министра пољопривреде до 2004. године, 'заступала став да Србији не треба ГМО'.
Када се говори о проблемима ГМО, он сматра да треба одговорити на бар три питања - која је уопште била иницијална идеја за формирање ГМО, какав је утицај ГМО на здравље људи и животиња и какав је економски ефекат од коришћења ГМО.
Иницијална идеја у земљама које су почеле да производе ГМО била је да заштите пољопривредне културе од штеточина које су правиле проблеме - инсеката и разних микроорганизама, рекао је он и додао да у Поморавском округу таквих проблема нема и да ниједна млекара у Округу није на списку проблематичних због афлатоксина.
Рашић, који је специјалиста микробиологије, истакао је да је 'стручна јавност подељена о томе какав је утицај ГМО на здравље људи и животиња, па произвођачи ГМО не преузимају одговорност на себе за евентуалне последице по здравље људи и животиња'.
'Пре 30-40 година, када је човек покушао да од биљоједа направи месоједа и почео преживарима да у храну додаје меснато коштано и рибље брашно, добили смо нови инфект, узрочнике нових болести које нисмо имали код животиња, болест лудих крава са последицама које остављају на здравље људи', рекао је Рашић.
Рашић је истакао да се 'још није појавио ауторитет који ће да каже да будуће генерације неће имати никаквих проблема ако користе парадајз који је укрштен генетским материјалом риба из мора'.
Поствља се питање зашто је забрањена употреба меда и пчелињих производа у ЕУ од пчела које су биле у контакту с генетски модификованим биљкама, упитао је он.
Када је реч о економском ефекту, он наводи да у свету има око 160 милиона хектара под генетски модификованим биљкама и 'ми ту, рецимо са, например 1,2 милиона хектара под кукрузом не можемо бити конкурентни'.
'Морали би смо да увозимо семе генетски модификованог кукуруза, за које би нам годишње требало око 100 милиона евра. Наш спољно-трговински биланс пољопривреде је око милијарду евра, то значи да би га, по том основу анулирали за десет година', рекао је Рашић.
Агропартнер
15. 4. 2013.
